Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NAŠA TEMA – KO TO TAMO PREVODI: MELITA LOGO MILUTINOVIĆ, prevodilac

Ozbiljan rad i truli kompromisi

Znam da u Francuskoj prevodioci pored honorara dobijaju procenat od prodatih knjiga koje su preveli. Logično, zar ne
Мелита Лого Милутиновић (Фото лична архива)

Položaj književnih prevodilaca u našem društvu povezan je s položajem kulture i umetnosti uopšte, a zatim s položajem same književnosti. A svi znamo kakva je tu situacija, koliko se knjige čitaju i koje se to knjige čitaju, kaže Melita Logo Milutinović, prevodilac sa francuskog jezika, dobitnica ugledne nagrade „Miloš N. Đurić”, kao i nagrade „Branko Jelić”, i to dva puta, za prevođenje s francuskog.

Njoj se čini, dodaje, da ovde preovlađuje mišljenje da su književni prevodioci nešto bez čega se može. Ili nešto čemu ne treba pridavati značaj veći od onog koji ima „gugl translejt”.

– U javnosti se ponekad čak može čuti stav da nam prevodna književnost uopšte nije potrebna – šta će nam, kad imamo toliko naše. S druge strane, neki izdavači zasipaju knjižare nekvalitetnim tvorevinama raznih amatera koji se ne mogu ni nazvati književnim prevodiocima. A na osnovu njihovih „prevoda” neretko se izvlači zaključak da su književni prevodioci, svi do jednog, obični prepisivači čiji posao može da radi svako. Sve to čini da se u ovom društvu naša struka u najmanju ruku ne shvata ozbiljno – objašnjava Melita Logo Milutinović.

Na pitanje šta joj najviše smeta: nedovoljna plaćenost, „nevidljivost” profesije ili činjenica da se tim poslom bave i nestručne osobe zbog čega imamo i učestale loše prevode, odgovara:

– Sve mi to smeta. Nedovoljna plaćenost je životni problem književnim prevodiocima kojima je ta delatnost jedini ili osnovni izvor prihoda. Zbog malih iznosa koji se dobijaju po stranici prevoda potrebno je za mesec dana prevesti mnogo teksta da bi se zaradilo samo za potrošačku korpu. A da bi se zarađivalo za nešto više od toga, nije dovoljno prevoditi mnogo, potrebno je takođe prevoditi brzo. Brzina je, međutim, glavni neprijatelj kvaliteta kad je o prevođenju reč. Kad književni prevodilac radi mnogo, ali ne i brzo, znači da malo spava i živi za računarom. A malo je ljudi u našoj struci u stanju to da izdrži, te smo često prinuđeni da tražimo dodatne izvore prihoda, da ne bismo morali na brzinu da izbacujemo prevode koji bi neminovno bili sumnjivog kvaliteta.

Ona dodaje da posao književnog prevodioca neupućenima deluje lako, zabavno, opušteno: čitaš knjige ‒ ništa lakše, nemaš određeno radno vreme, ne ideš u kancelariju, sediš za računarom i kuckaš... Milina!

– Mnogi od onih koje ta potpuno nerealna predstava privlači, imaju sasvim pogrešno uverenje da je za bavljenje književnim prevođenjem dovoljno školsko znanje nekog stranog jezika i malo izdvojenog vremena ‒ i eto budućih autora loših prevoda. Njihova nestručnost je samo deo problema, jer ni stručnost nije dovoljna. Stručnost je tek jedan segment onoga što čini dobrog književnog prevodioca, ali to je tema za neki drugi razgovor – ističe Melita Logo Milutinović.

Kad je reč o „nevidljivosti” prevodilaca, ona smatra da taj problem u nekom smislu leži u osnovi svih do sada pomenutih. Nije dovoljno, kaže, da se imena prevodilaca navode u knjigama, novinskim člancima, emisijama itd. Neophodno je stalno isticati težinu, ozbiljnost i značaj delatnosti književnih prevodilaca, upravo da bi se promenila slika o njihovoj profesiji, kako u institucijama, tako i među čitaocima, a i među onima koji bi hteli tim poslom da se bave, naglašava.

Kad je reč o tome koliko izdavači mare za prevodioce, njeno iskustvo pokazuje da svako od prevodilaca uspostavlja određen odnos sa izdavačem, tako da se i u okviru iste izdavačke kuće iskustva prevodilaca mogu razlikovati. Mnogo zavisi od toga kako se čovek postavi, kako prilazi poslu, kako sarađuje s redakcijom, uredništvom i koliko vrednuje sebe, ističe ona, ali i priznaje:

– Svi smo mi svesni da moramo da pravimo trule kompromise u pogledu visine honorara, rokova, isplata, ali i tu postoje granice, a izdavač kojem je stalo do prevodioca neće pokušavati te granice da pomeri.

Kad je reč o tome koliko književni prevodioci mogu nešto da učine za položaj profesije, ona smatra da kao pojedinci mogu da učine ono što je do njih da se odgovorno bave svojim poslom, ali i dodaje da se to podrazumeva.

– Što se tiče položaja naše profesije u celini, jasno je da bi generalni štrajk književnih prevodilaca malo koga pogodio, tako da zaista ne vidim šta bismo mogli da učinimo na tom planu. Šalu na stranu, mi možemo da rešavamo neke specifične probleme, probleme plagiranja, povreda autorskih prava i tome slično, ali našoj profesiji, kao i svim umetničkim delatnostima, nedostaje adekvatno vrednovanje onoga što pružamo društvu. Međutim, ovde još ne postoji spremnost da se u tom pogledu stvari promene. Ovde je i dalje svaki umetnik onaj cvrčak iz basne... – tvrdi naša sagovornica.

Nije upoznata sa statusom književnih prevodilaca u stranim zemljama ili bar u regionu, ali:

– Ono što znam jeste da u Francuskoj prevodioci pored honorara dobijaju procenat od prodatih knjiga koje su preveli. Logično, zar ne?

Književno prevođenje: profesija, hobi ili slamka spasa

U seriji razgovora sa našim eminentnim književnim prevodiocima, kao i kroz njihove autorske tekstove, pokušaćemo da osvetlimo značaj njihove profesije koja je danas potcenjena, i to ne samo lošim materijalnim statusom. Zašto se vrsni prevodioci često zamenjuju neprofesionalcima, zašto se stari prevodi kradu i potpisuju imaginarnim imenima, ko obara cenu rada, ko je krivac za loše prevode, šta sami književni prevodioci mogu da učine i brojna druga pitanja biće razmatrana u ovom serijalu.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
"Знам да у Француској преводиоци поред хонорара добијају проценат од продатих књига које су превели. Логично, зар не" Ako je to logicno, onda bi bilo logicno da i kad ja napravim program dobijam procenat od prodaje programa. Da kad neko napravi motiku, dobije % od prodaj emotike. Kad radnici u BMW-u naorave koala dobiju % od prodaje kola. Hahahaha...gde li vas samo izvalce. :)
Марко Станисављевић
Радник који прави мотику (или БМВ) није осмислио ту мотику, а ни процес њене производње. Програмирање је нешто боља паралела, али разлика је у томе што лош програм неће радити (па неће бити ни плаћен), а лош превод "пролази" код издавача и прави штету нашем језику. Издаваче би свакако требало охрабрити да боље плаћају добре преводиоце, а да ли ће то бити проценат од продатих књига или неки други начин - није важно.
Пре вести же дно Г.П. реко воде
Системске извитоперености једног друштва као што је наше не могу да се рашчлане на бранше, односно секторе, па да се онда мало умију, нашминкају и улепшају - како би нам живот изгледао лепши.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.