Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Oluja” – zločin koji traje i danas

(Фото И. Милутиновић)

Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja”, u kojoj je proterano više od 250.000, a ubijeno oko 2.000 Srba, je zločin u kome je Hrvatska uspela da etnički očisti taj prostor od Srba i to se nikada ne ne sme zaboravit, poručeno je sa današnjeg skupa „Oluja zločin koji traje i danas” povodom obeležavanja 26.godišnjice ovog događaja.

Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja” počela je 4. avgusta napadom hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane na Republiku Srpsku Krajinu, zbog čega se svake godine taj datum obeležava kao dan posvećen stradalim i prognanim Srbima na teritoriji Hrvatske.

Predsednik „Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih lica u Srbiji” Milan Žunić, rekao je da je cilj skupa „Oluja zločin koji traje i danas” podsećanje na zločine koji su se tokom akcije „Oluja” počinili nad nevinim narodom.

„Ljudi iz Republike Srpske Krajine koji nisu uspeli tog užasnog dana da se ubace u nepreglednu kolonu od 250.000 ljudi, nisu ni preživeli tu zločinačku akciju „Oluja”, tako da je Hrvatska uspela da etnički očisti taj prostor od Srba”, rekao je Žunić na konferenciji za novinare u Medija centru.

On je ukazao da se u Hrvatskoj ta godišnjica obeležava kao dan pobede i „domovinske zahvalnosti”, ističući da za Srbe taj događaj nije proslava i apelujući na političke predstavnike Srba u Hrvatskoj da ne učestvuju na slavlju koje se tim povodom organizuje Kninu.

„Mi proterani Srbi iz Hrvatške ne možemo da razumemo te političke predstavnike Srba iz Hrvatske, iz razloga što je pre „Oluje” u Hrvatskoj živelo više od 600.000 Srba, a danas ih ima manje od 150.000 ,tako da nije jasno šta tu ima da se slavi”, kaže Žunić.

On je istakao da je jedan od ciljeva tog skupa da se skrene pažnja javnosti na težak položaj Srba u Hrvatskoj, ali i na takav položaj proteranih Srba iz Hrvatske.

„ Ključni problem svih nas koji smo proterani iz Hrvatske je kontinuirano kršenje naših odnovnih ljudskih prava u Hrvatskoj, i to traje već 26 godina”, zaključio je on.

Predsednik udruženja „Zavičaj”, koje se bavi problemima izbeglih iz Hrvatske, Nenad Abramović kaže da 26 godina od progonstva još uvek postoji veliki broj porodica bez krova nad glavom, iako je regionalnim stambenim programom 2018. godine 16 000 porodica trebalo da bude zbrinuto kroz stambenu izgradnju i kupovinu seoskih domaćinstava.

Predsednik udruženja „Zavičaj”, koje se bavi problemima izbeglih iz Hrvatske, Nenad Abramović kaže da 26 godina od progonstva još uvek postoji veliki broj porodica bez krova nad glavom, iako je regionalnim stambenim programom 2018. godine 16 000 porodica trebalo da bude zbrinuto kroz stambenu izgradnju i kupovinu seoskih domaćinstava. Skup „Oluja zločin koji traje i danas” održan je danas u Beogradu povodom obeležavanja 26.godišnjice od Hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja”, u kojoj je proterano više od 250.000, a ubijeno oko 2.000 Srba, a organizatori su tom prilikom poručili da se takav zločin nikada ne sme zaboraviti..

Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja” počela je 4. avgusta napadom hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane na Republiku Srpsku Krajinu, zbog čega se svake godine taj datum obeležava kao dan posvećen stradalim i prognanim Srbima na teritoriji Hrvatske.

Predsednik „Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih lica u Srbiji” Milan Žunić, rekao je da je cilj skupa „Oluja zločin koji traje i danas” podsećanje na zločine koji su se tokom akcije „Oluja” počinili nad nevinim narodom.

„Ljudi iz Republike Srpske Krajine koji nisu uspeli tog užasnog dana da se ubace u nepreglednu kolonu od 250.000 ljudi, nisu ni preživeli tu zločinačku akciju „Oluja”, tako da je Hrvatska uspela da etnički očisti taj prostor od Srba”, rekao je Žunić na konferenciji za novinare u Medija centru.

On je ukazao da se u Hrvatskoj ta godišnjica obeležava kao dan pobede i „domovinske zahvalnosti”, ističući da za Srbe taj događaj nije proslava i apelujući na političke predstavnike Srba u Hrvatskoj da ne učestvuju na slavlju koje se tim povodom organizuje Kninu.

„Mi proterani Srbi iz Hrvatške ne možemo da razumemo te političke predstavnike Srba iz Hrvatske, iz razloga što je pre „Oluje” u Hrvatskoj živelo više od 600.000 Srba, a danas ih ima manje od 150.000 ,tako da nije jasno šta tu ima da se slavi”, kaže Žunić.

On je istakao da je jedan od ciljeva tog skupa da se skrene pažnja javnosti na težak položaj Srba u Hrvatskoj, ali i na takav položaj proteranih Srba iz Hrvatske.

„ Ključni problem svih nas koji smo proterani iz Hrvatske je kontinuirano kršenje naših odnovnih ljudskih prava u Hrvatskoj, i to traje već 26 godina”, zaključio je on.

Predsednik udruženja „Zavičaj”, koje se bavi problemima izbeglih iz Hrvatske, Nenad Abramović kaže da 26 godina od progonstva još uvek postoji veliki broj porodica bez krova nad glavom, iako je regionalnim stambenim programom 2018. godine 16 000 porodica trebalo da bude zbrinuto kroz stambenu izgradnju i kupovinu seoskih domaćinstava, prenosi Tanjug.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Б. Милановић - "Сланкаменац"
Хрватска је по злочинима ушла у историју света па се тако помињу по у верским ратовима против Албижана затим у Маријиним ратовима за аустријско наслеђе као и у Франц. Револуцији. Једино се код наших историчара ово и даље игнорише па се чак игнорантски прећуткује да су они овај грађански рат започели још 1971. са истим вођама, Туђманом и Алијом у "Хрватском маспоку"! Комбинације да су Срби требали без отпора да уђу у државу са неоусташким симболима, деведесетих год. - лишене су здравог разума!
Luis
Teško je pisati s koliko je olakšanja ostatak Hrvatske dočekao Oluju. Mnogima u Srbiji bi bilo dobro da pročitaju riječi Milana Babića ili da se podsjete na prijedlog Z4, koji su vlasti krajinske odbile. Sad je kasno plakati za prolivenim mlijekom. Trebalo se onda izdići iznad bolesne politike, koja je najadila kako srpski tako i hrvatski narod u Hrvatskoj.
Бата
Од самог догађаја 1995. па до сада сањам прилику да општој српској јавности поставим питање зашто смо прихватили и сами користимо те називе "Бљесак" и "Олуја" (и "домовински рат", "бранитељи", итд...) !? То су мотивациони називи које је непријатељ дао својим оружаним акцијама. Сасвим је јасна метафора: они су незаустављива сила, Срби су прашина коју треба спржити, разнети, одувати, збрисати. Зар не увиђамо колико је то самопонижавајуће да прихватамо њихове називе (а тиме и схватања) догађаја !?
Kosta
Побогу, што сте тај транспарент исписали хрватском латиницом? Странци га неће разумети, а смешно је да хрватим чините услугу.
Михајло
Важно је да га Хрвати разумеју.
Бранко Ср'б Козаковић
Све је то тачно, и само због једног детаља (веома важног) неубедљиво. Транспарент на слици је исписан на хрватској гајевици - хрв.редакцији латинског писма, која је симбол културоцида над Србима. Преко аустријске окупације СРБ, посебно БГ, где је одмах уведена са намером да понизи, повреди, преко Павелићевог закона који се, како видимо, поштује и данас - управо од Срба, и то оних чији су страдавали од тог закона! Није ни чудо што је Крајина изгубљена - сетили се Југословени да су Срби - касно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.