Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Diplomata cara Petra Prvog Velikog

Izložba o životu i radu grofa Save Vladislavića Raguzinskog
Портрет грофа Саве, уље на платну, аутор Велимир Ивановић, 2014. (Фото: Б. Вукомановић)

Iz nepresušnog bunara znanja i podataka koji bogate srpsku kulturu i kolektivno znanje, među ličnostima koje su nas zadužile ime grofa Save Vladislavića Raguzinskog se tek odnedavno pominje. Ipak, informacija i interesovanja o zaboravljenom i malo poznatom velikanu kako vreme protiče ‒ sve je više.

Odnedavno je Javni medijski servis Srbije, koji već nekoliko godina kontinuirano radi na povratku iz zaborava ovog znamenitog Srbina, organizovao i dokumentarnu izložbenu postavku u Takovskoj 10 o životu i radu grofa Vladislavića, diplomate cara Petra Velikog. Koautor ove izložbe, koja će biti otvorena do 10. septembra, jeste Branko Vukomanović, potomak pomenutog grofa.

Grof Sava Vladislavić Raguzinski, rođen je daleke 1669. godine, negde oko sela Jasenik nedaleko od Gacka. Kao mlad odlazi u Dubrovnik, uči o trgovini i uz nje neophodne strane jezike. Iz Dubrovnika odlazi u Veneciju sa dodatkom prezimena Raguzinski. U Veneciji postaje pravi mletački trgovac i u ovom gradu se ženi uglednom damom. Životni put Savu Vladislavića vodi potom u Istanbul gde upoznaje ruskog konzula koji ga šalje ruskom caru.

To je bio početak ruskog diplomate Save Vladislavića: formirao je rusku spoljnu obaveštajnu službu, razgraničio rusko i kinesko carstvo, aktivno učestvovao u vojnim operacijama Ruskog carstva i realizovao potpisivanje mira sa Turskom. Ipak on ne zaboravlja svoje poreklo. Obnovio je srpsko školstvo, šaljući iz Rusije u Sremske Karlovce prve učitelje i udžbenike. Formirao je balkansku politiku Ruske imperije, što je rezultovalo oslobođenjem od osmanske okupacije nepun vek kasnije. Za sve vreme svog burnog života uvek je nosio otadžbinu i svetosavlje u srcu.

O ovom Hercegovcu Jovan Dučić svojevremeno je zapisao: „Bio je tipičan izraz svog rodnog kraja, oličenje Srbina iz Hercegovine, duhovnog koliko i duševnog, gipkog koliko i ponosnog, opreznog koliko i neustrašivog. Srbin Hercegovac, znači Mediteranac više nego Balkanac, čovek mašte koliko i realist, i čovek sna koliko i pozitivni stvaralac...”

Svojim pokroviteljstvom mnogim umetnicima Sava Vladislavić zadužio je svetsku kulturu. Najveći kompozitor epohe u kojoj je živeo, Antonio Vivaldi, posvetio mu je jednu od svojih opera.

‒ Životna misija nedavno preminulog Vladimira Davidovića, pravnika i vrsnog intelektualca širokih interesovanja, bila je da grofa Savu Vladislavića istrgne iz istorijskog zaborava i dodeli mu zasluženo mesto u nacionalnom pamćenju ‒ ističe koautor izložbe Branko Vukomanović, potomak Vladislavića. ‒ Izložba je posvećena njemu u sećanje.

U Galeriji RTS-a sadržana je detaljna prezentacija više od 100 dokumenata, slika, crteža i fotografija artefakta koji svedoče o impozantnom životnom putu, delu i zaveštanju najmoćnijeg Srbina nakon cara Dušana i prvi put se predstavlja srpskoj publici, pre svega zahvaljujući Nacionalnoj biblioteci Republike Burjatija i Predstavništvu Ministarstva spoljnih poslova Rusije u gradu Ulan Ude, prestonici ove republike Ruske Federacije, na čijem se krajnjem jugu nalazi grad Kjahta, drevni Trojickosavsk koji je osnovao grof Sava Vladislavić u čast svetog Save, jednog grada posvećenog ovom svetitelju.

Vladimir Davidović u svom tekstu o grofu Savi između ostalog otkriva i sledeće: „Po dolasku u Carigrad Sava Vladislavić dolazi u kontakt sa ruskim ambasadorima V. Golicinom i E. Ukrajincevom kojima neoficijelno prenosi poruke, ali i dokumenta do kojih je mogao da dođe o odnosima Porte sa Francuskom, Engleskom, Austrijom i Mletačkom Republikom. Ti dokumenti su u mnogome doprineli zaključivanju rusko-turskog primirja tog doba. Dobro obrazovan i dobro informisan, Sava je u Turskoj, Veneciji i Francuskoj organizovao sopstvenu trgovačku mrežu, koja se smatra prvom Ruskom obaveštajnom mrežom u inostranstvu. Spoljna obaveštajna služba je Rusiji u tom trenutku bila neophodna. Zbog toga mu je Petar Veliki za nagradu izdao ukaz sa pravom slobodne trgovine u Rusiji i već 1710. godine u Moskvi je dobio čin dvorskog savetnika.”

Grb porodice Vladislavić, riznica crkve svetog Spasa u Toploj, Hergeg novi

Brojne su aktivnosti Save Raguzinskog u Rusiji. Ističe se uvođenje bakarnog novca, organizacija specijalnog obrazovanja mladih dvorjana, izgradnja morske flote i razvitak i jačanje diplomatskih veza Rusije sa zapadnom Evropom. Zalagao se za razvoj odnosa sa slovenskim narodima na Balkanu i praktično je bio kreator balkanske politike Rusije.

Godine 1711. Sava Vladislavić je predstavnik Rusije u Crnoj Gori i Moldaviji. Aktivno je učestvovao u Pruskoj vojnoj operaciji. Za zasluge u toj bici nagrađen je pravom na slobodnu trgovinu u Rusiji u trajanju od još 100 godina.

Jekaterina Prva je 24. februara 1725. godine Savi Vladislaviću dodelila grofovsku titulu, a već 18. juna poslala ga je u diplomatsku misiju u Kinu, kao trećeg ambasadora u kineskoj carevini Ćin. Bio je to njegov poslednji podvig u slavu Rusije. Njegova misija značila je: početak intenzivne trgovine sa Kineskim carstvom, ustanovljena je državna granica i formirane su regularne vojno-granične jedinice. Iscrpljujući pregovori u Pekingu trajali su pola godine. Održano je 48 konferencija na kojima je razmatrano 20 projekata. Ostala je zapamćena Savina izjava da: „Rusko carstvo želi prijateljstvo kineskog cara, ali se i neprijateljstva ne boji i da je za njega spremno.” Godine 1727. Sava je otišao iz Pekinga, ali su se pregovori produžili na granici. Konačno je na reci Buri 1727. godine zaključen Burinski sporazum, korak ka razgraničenju koji je potpisao Sava Vladislavić sa opunomoćenim predstavnikom imperije Ćin.

Godinu dana kasnije Sava Vladislavić je u prisustvu Kineza i celog ruskog poslanstva postavio kamen temeljac slobodne trgovine Novotrojicke tvrđave. Grad Trojickosavsk nazvan je po nebeskom zaštitniku Save Vladislavića – Svetom Savi Srpskom. Preminuo je 17. juna 1738. godine na svom imanju Matoksa u sanktpeterburškoj guberniji. Sahranjen je u Blagoveštenskoj crkvi lavre Svetog Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu.

Za veru i vernost

Sava Vladislavić nosilac je ordena Svetog apostola Andreja Prvozvanog koji je imao devizu: „Za veru i vernost.” U svoje vreme to je bio najznačajniji orden Ruskog carstva, koji je posle revolucije 1918. godine bio ukinut, a 1998. godine orden je ponovo uspostavljen u Ruskoj Federaciji.

Nosilac je i ordena Svetog Aleksandra Nevskog koji mu je dodelila carica Jekaterina Prva. Ovaj orden dodeljivao se kao nagrada za vojne zasluge.

Spomenici Savi Vladislaviću podignuti su najpre u Sremskim Karlovcima i Gacku, a zatim u Šliseljburgu (Sankt Peterburg), mestu na kome je 1703. grof Apraksin predstavio Petru Velikom Savu Vladislavića. Četvrti spomenik mu je podignut u Herceg Novom, ispred Crkve Svetog Đorđa na Toploj.

Godine 2018. spomenik mu je podignut i u gradu koji je osnovao – Kjahti (pod imenom Trojickosavsk, kako se zvao sve do 1934. godine), Republika Burjatija – Ruska Federacija.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Da to je: "La verita in cimento" RV 739 (Istina u prepirci) libreto Đovanija Palacija, premijerno izvedena na karnevala u Veneciji 1720. Tema opere je život sultana Mahmuda i njegova dva sina; nema velikog operskog umetnika koji se nije pozabavio temom sultanata - Vivadi i u "Bajazitu"; Hendl "Tamerlan", Vinči "Siroe","Artaserse", Johan Hasse "Solimano", Mislveček "Artaserse", Sammartini "Memet", Gluk "Prevareni Kadi". Niccolò Piccinni – "Il Finto turco", Mozart "Otmica iz saraja"...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.