Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: BRANKO RUŽIĆ, prvi potpredsednik vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Školska godina počinje na vreme

Ne očekujem da će biti drastičnih promena dosadašnjeg koncepta završnog ispita u predstojećoj školskoj godini
Бранко Ружић (Фото Мин. просвете)

Obrazovni sistem za predstojeći septembar spremniji je nego za prošli, a najspremniji je za neposredan rad u školama kao pre korone, koji svi priželjkuju. Školska godina će početi na vreme, prvog septembra. Zbog bojazni od rapidnog širenja novog soja virusa pred kraj sezone godišnjih odmora, što se podudara s početkom nastave, nije isključeno da bi predstojeći povratak đaka i nastavnika školskim obavezama posle letnjeg raspusta mogao biti repriza prošlogodišnjeg.

Vrtići će raditi kao i sada. Mlađi osnovci, od prvog do četvrtog razreda, vraćaju se u školske klupe, delila se odeljenja na grupe ili ne. Zdravlje nacije je najvažnije, a obrazovanje će se prilagoditi, kao što je pokazalo da ume.

Uprkos otežanom radu u epidemijskim okvirima, kontinuitet nastavnog procesa nije bio ugrožen, nijedan školski dan nije izgubljen, škole nisu bile mesta veće transmisije virusa. Đaci, studenti i nastavnici bili su prinuđeni da iskoče iz rutine, late se onlajn nastave i uz sve poteškoće pokazali su visok stepen adaptibilnosti u atipičnim okolnostima u kojima se još aktuelna školska godina veoma uspešno privodi kraju, smatra Branko Ružić, prvi potpredsednik vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Uveren je da smo interresornom saradnjom i sveukupnom politikom koju je Vlada Republike Srbije vodila položili ispit na polju slamanja negativnih efekata virusa korona i da nema razloga da rezultat bude lošiji, već samo bolji, u školskoj godini koja se bliži. Najsrećniji bi, kaže, bio kada bi školska godina počela regularno, čemu se i nada, a najtužnija mu je pomisao na đake koji idu u isto odeljenje, ali se nisu upoznali zbog kombinovanja onlajn nastave i nastave u školi.

– Nadam se da ćemo u naredne dve nedelje imati obrise kako će, po kom modelu, početi nova školska godina u skladu s procenama i preporukama zdravstvenog dela Kriznog štaba. Ovu školsku godinu završili smo uspešno. Uvek može i bolje i više. Nastava na daljinu ne može da zameni tradicionalni način rada, ali mu je značajna dopuna u ovom veku i nezavisno od epidemije. Plan je da u perspektivi uradimo našu nacionalnu platformu za onlajn učenje i u regularnim okolnostima, u kojima se svi nadamo da će početi naredna školska godina. Nosioci tog projekta bili bi Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Državni data centar i Ministarstvo prosvete uz podršku Kabineta premijerke – ukazuje Ružić.

Da se onlajn nastava izbegne zbog loših efekata koji su nemerljivi i da đaci uče u školama na tradicionalan način, preporuka je SZO, pa i da se uvede redovno testiranje učenika i bez simptoma infekcije. Koje su šanse da tako bude u Srbiji?

Svaku od tih mogućnosti razmotrićemo na sednicama Kriznog štaba i videćemo koje su opcije moguće. Sigurno je da su zdravlje i bezbednost svih u sistemu obrazovanja i vaspitanja prioritet svih prioriteta i osnovni kriterijum za donošenje odluka.

Država u ovom trenutku ne namerava da nametne vakcinaciju kao obavezu. Udruženje pedijatara Srbije preporučuje vakcinaciju dece starije od 12 godina, znači od šestog razreda osnovne škole. Medicinski deo štaba podržava obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika, za primer. Od imunizacije zavisi da li će nova školska godina početi kao one pre korone. Da li je bilo predloga da vakcinacija zaposlenih u prosveti bude obavezna?

Za sada o tome nije bilo priče, a da li će biti, videćemo na sednicama Kriznog štaba, zavisno od epidemijske situacije. Prema najnovijim podacima vakcinisano je 71.698 zaposlenih, što je blizu 50 procenata od ukupnog broja zaposlenih u obrazovanju od vrtića do fakulteta. Najmanje je vakcinisanih u predškolskom sistemu, 36,11 odsto, a najviše u visokom obrazovanju, 60,23 odsto. Apelujem da se vakcinišu svi koji do sada nisu. I SZO je dala preporuku za imunizaciju dece starije od 12 godina, i toj populaciji, a pre svega njihovim roditeljima, treba ukazati na potrebu da se vakcinišu. U borbi protiv virusa korona vakcinacija i poštovanje epidemioloških mera nemaju alternativu. To je jedini put. Ko god se još nije vakcinisao, bilo da je prosvetni radnik ili ne, pozivam ga da to učini, a Ministarstvo prosvete svakako nije ono koje će odlučiti da li je vakcinacija obavezujuća ili ne za bilo kog građanina. Ukoliko to bude preporuka najodgovornijih za javno zdravlje, naravno da ćemo je sprovesti.

Šta će biti s nacionalnim udžbenicima? Da li su osim izmena zakona spremni novi konkursi, ko može biti autor, po kojim planovima i programima i u kom roku treba da napišu državne udžbenike?

Ta u javnosti toplo prihvaćena inicijativa potekla je od predsednika Republike Srbije, a resorno ministarstvo ju je apsolutno podržalo. Imali smo niz sastanaka radne grupe na tu temu i pripremili predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima. Takozvani identitetski udžbenici značajni su za svaku državu. Ne vidim razlog da ne postoje i u Srbiji. Ideja je bila da javni izdavač bude taj koji će nacionalne udžbenike izdavati, u skladu s programima koji već postoje, uz neka unapređenja koja predstoje ukoliko se proceni da je to potrebno. Ostalo je da o tome nastavimo konsultacije s kabinetima predsednika i premijerke. Imamo u vidu da je ovde tržište odavno liberalizovano i da se konkurencija mora štititi. Sve su to elementi koji utiču na procenu i donošenje odluke kada bi ova ideja mogla da se realizuje. Početak je avgusta. Nije realno da to počne od ove školske godine. Možda od sledeće. I to ne u punom obuhvatu, već postupno, na primer za po dva razreda, peti osnovne i prvi srednje, da bi se svi obuhvatili protokom vremena. Ne postoje neki novi autori ili recenzenti, briljantni su se već izdvojili kvalitetom. Mnogi od njih su nekada pisali za Zavod za udžbenike.

Mislite kad drugu opciju nisu imali?

Naravno. Ovo bi bila krupna promena u smislu da bi državni izdavač i po slovu zakona bio zadužen da angažuje najbolje autore i recenzente. Sve aspekte smo otvorili u radnoj grupi. Ne želimo da bez prethodnih konsultacija s predsednikom i premijerkom ulazimo u detalje i da ih objavljujemo javnosti, dok ideja ne dobije svoj zakonski okvir. A kad se to može očekivati? Ako dođemo do konkretnog dogovora i procene koje su mogućnosti da osvežimo Zavod za udžbenike, koji na tržištu udžbenika u ovom trenutku zaista ima fragmentaran status, nakon konsultacija s predsednikom, koji je i pokrenuo ideju o novim nacionalnim udžbenicima, sve će biti mnogo jasnije i moći ćemo da govorimo o detaljima i rokovima.

 

Da li fabrikujemo talente u srednjoškolskom obrazovanju jer do sada nije urađena stručna procena potreba pre, a ni opravdanosti posle uvođenja spektra smerova za darovite, dok u njima redovno ostaje praznih mesta?

Svake godine plejada naših učenika postiže briljantne rezultate u određenim oblastima, naročito iz matematike i fizike. Pristup našeg sistema u kome se podstiču učenici s posebnim sklonostima ka nauci i učenju – smatram da je ispravan, da na taj način stvaramo mogućnost da se što više đaka zainteresuju da upišu specijalizovano odeljenje ili školu od nacionalnog značaja. U doba četvrte industrijske revolucije jesu potrebna IT odeljenja u gimnazijama, digitalni svet od prvog razreda osnovne, ali ne mogu preko noći da pokažu rezultate. Činjenica da se mesta ne popunjavaju ne znači da odeljenja za darovite ne treba da postoje. Da, treba da damo jasnu analizu kakva je upisna politika koju želimo, šta su efekti smerova za scenske umetnosti, biologiju i hemiju i svih drugih za talente. To će biti zadatak Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i nadležnog sektora u ministarstvu. Analiza treba da bude referentna, a institucionalni okvir koji postoji za obrazovanje talenata da ostane otvorenih vrata za napredovanje učenika koji su zaista daroviti.

Generalno, mala matura i upis su dobro prošli. Pad sistema prilikom objavljivanja rezultata i greške prevodilaca najupadljivije su poteškoće. Šta je garancija da se neće ponoviti?

Opšta slika je pozitivna, to su izuzeci. Prema ocenama svih učesnika završni ispit je protekao bez većih problema, zloupotreba i curenja informacija. Organizacija i sprovođenje male mature su kompleksni procesi. Uključuju ogroman broj učesnika. Teško mogu proći bez i jednog jedinog propusta. Nismo snizili kriterijume. Ispit smo prilagodili okolnostima, davanjem više zadataka s ponuđenim odgovorima. Kada decu pitate, zadovoljna su, nemaju zamerki. Prve analize pokazale su da je uspeh osmaka za četiri do pet poena bolji nego u prethodnoj generaciji, što potvrđuje da su zadaci bili primereni stečenom znanju za osam godina školovanja, a ne samo u poslednjih jednu i po školsku godinu u doba pandemije. Zbog pet sati nefunkcionisanja onlajn sistema produžen je rok za rezultate i podnošenje žalbi, ali ničije pravo nije ugroženo. Za greške u prevodu testova učenicima su bodovi priznati kao da su tačno rešili te zadatke. Utvrđeno je ko je odgovoran za ove propuste, neće se ponoviti, a najvažnije je da nikoga nisu oštetili.

Prvi put većina koraka na prelazu iz osnovne u srednju školu bila je onlajn na novom portalu „Moja srednja škola”, umesto jednog, sada je bilo 11 skening-centara, štamparija zavoda dobila je još jednu mašinu... Koliko to košta?

Oko 73 miliona dinara, za 2020. i 2021. godinu. To jeste veliko izdvajanje, ali su efekti nemerljivo veći. Proces je zahvaljujući tome transparentniji, brži, gotovo bez grešaka koje se mogu pripisati „ljudskom faktoru”. Sve je urađeno u saradnji s Kabinetom premijerke i Vladinom kancelarijom za informacione tehnologije, koja je obezbedila potrebnu opremu.

Da li se menja koncept završnog ispita, po pitanju odnosa bodova iz prethodnog školovanja i sa male mature ili eventualnog ukidanja kombinovanog ispita jer to bi trebalo da zna buduća generacija osmaka na početku završnog razreda?

I u Strategiji razvoja obrazovanja definisali smo da će se o tome razgovarati. Ali, akcionim planom je predviđeno da odluke budu donete u naredne tri godine. Situacija s virusom korona još u januaru podsticala nas je na razmišljanje da li da eventualno posegnemo za tim da ove godine ukinemo kombinovani test zbog otežavajućih okolnosti, pa da se naredne godine, kad uslovi budu optimalni, taj test vrati. Ali smo od toga odustali jer bi bilo nekorektno, i to mora biti sistemsko rešenje, ne privremeno. Ne očekujem da će biti drastičnih promena dosadašnjeg koncepta završnog ispita u predstojećoj školskoj godini.

Država je u kontinuitetu jedini donator besplatnih udžbenika, koliko će đaka obradovati kompletima školskih knjiga?

Besplatne udžbenike u školskoj 2021/22. godini dobiće više od 88.000 osnovaca, i za to je predviđeno 700.000.000 dinara. Pravo na besplatne udžbenike ostvaruju učenici iz socijalno ugroženih porodica, đaci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i đaci koji su u porodici treće i svako naredno rođeno dete.

Koje digitalne udžbenike poklanja država, kome ih poklanja i koliko to košta?

Zapravo, nije reč o digitalnim udžbenicima već o digitalnim sadržajima koje će nastavnici koristiti u osavremenjivanju nastave i pomoću kojih đacima mogu da obezbede detaljnija i kreativnija pojašnjenja o određenoj oblasti ili pojmu koji izučavaju. Digitalni sadržaji su jedan od četiri segmenta uvođenja digitalizacije u škole, pored opremanja škola, uvođenja interneta i obučavanja nastavnika. Svaki digitalni sadržaj, kojih ima 767, odobrava Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, i za to smo izdvojili 789 miliona dinara za sve osnovne i srednje škole u Srbiji.

Najzad se uvodi jedinstveni informacioni broj učenika – JOB. Šta to znači za đake, a šta za sistem?

Ministarstvo uvodi jedinstveni informacioni sistem prosvete, kraće JISP, u kom će biti svi podaci o obrazovnim institucijama u Srbiji. To, između ostalog, podrazumeva da do početka nove školske godine svaki učenik u Srbiji dobije svoj jedinstveni obrazovni broj. Jednom dodeljen JOB pratiće dete, učenika i studenta kroz celokupno školovanje, od predškolskog do univerzitetskog. Koristiće se da bi se u JISP beležili zakonom predviđeni podaci – ostvareni uspeh, nivo obrazovanja, šifre kvalifikacija, jezik na kojem su završeni prethodni nivoi školovanja, izborni programi, rad po individualnom obrazovnom planu, ocene, položeni ispiti, pohvale i nagrade, izostanci, vladanje, izdate javne isprave... JOB i podaci o učenicima se koriste isključivo za praćenje sistema i niko, osim roditelja i škole, neće imati uvid u bilo koji pojedinačni podatak učenika. Sistem JOB pomaže u izradi zvanične statistike. Recimo, o uspehu učenika po nivoima obrazovanja, razredima, strukturi učenika po polu, koliko učenika uči koji strani jezik, koliko đaka nastavlja obrazovanje posle osnovne i srednje škole, ili kakva je zapošljivost nakon srednjoškolskog obrazovanja.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dzordz
vakcinisanje je znak odgovornosti i pameti. drzava je omogucila, dakle vakcinisimo se na vreme. osim ko ne moze zbog zdravstvenih problema. nema drugog izgovora. sto pre to bolje.
Jovan
Pustite decu u skole. Casovi 45 minuta.
Milutin
Stigli su novi planovi i programi, a profesori ne znaju kako ce se raditi, i kakve materijale da spreme. Materijali se spremaju tokom leta, a ne pucketanjem prstima 1. septembra. Ne zna se ni koliko ce casovi trajati. Dileje koje godinama vode ministarstvo nemaju pojma kako izgleda nastavni proces.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.