Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAROBLjENICI APRILSKOG RATA (28)

Zarobljenički portreti Uroša Todorovića

Аутопортрет Уроша Тодоровића и Портрет Владимира Здујића (Лична архива)

„Politikin” serijal o zarobljenicima Aprilskog rata u početku je ilustrovan crtežima Meše Mevoraha, na kojima je ovaj Jevrejin, srpski patriota i pripadnik jugoslovenske kraljevske vojske naslikao portrete svojih ratnih drugova iz nemačkih logora. Zahvaljujući dvojici naših čitalaca, koji su nam se javili nezavisno jedan od drugog, doznali smo za još jednog zatočenika koji se u logorima bavio portretisanjem. Reč je o Urošu Todoroviću.

Prema rečima Uroševog sina Zlatomira  Zlatka Todorovića, njegov otac je pre Aprilskog rata bio poručnik u Rajlovcu (Sarajevo) i učitelj. Posle napada „Sila osovine” na Jugoslaviju, sa vojnicima je krenuo preko Metohije i Prokletija prema Skadru. Prilikom okršaja s italijanskom vojskom, opkolila ih je velika neprijateljska grupa i zarobila ih.

„Saopštili su im da je rat završen i predaja potpisana. Samo Srbe među jugoslovenskim vojnicima su odveli u logore. Svi ostali su pušteni kućama, čak i Srbi koji su se izjasnili kao Bosanci, Crnogorci, Hercegovci”, kaže Zlatko Todorović.

Uroša su odveli u logor Aversa, blizu Napulja. Tamo je zarobljenicima u veštini slikanja pomagao profesor i čuveni slikar Pavle Vasić. Tada je nastao i Urošev autoportret, koji nam je naš sagovornik ustupio za objavljivanje, zajedno s fotografijom svog oca.

Posle savezničkog bombardovanja Napulja, tamošnji logoraši su prebačeni u Nemačku, gde im je tretman bio znatno lošiji nego u Italiji.

„Nakon zarobljeništva u Osnabriku, Uroš Todorović je oslobođenje dočekao u logoru Rederic. Na zvuke ruskih ’kaćuša’, nemački čuvari su pobegli. Ocu je usledilo dugo putovanje vozom do Beograda i zatim do Prizrena.

Posle rata, 1948. je doneta Rezolucija Informbiroa i Uroš je dopao novog zatočeništva jer, kako kaže Zlatomir, njegova „ljubav prema ruskim oslobodiocima iz nemačkog logora nije bila mala”.

„Zato je završio na Golom otoku. Opet logor, ovaj put takav da ’Nemcima pete ljubiš’. Tim rečima, otac je odgovarao posle golootočkog tamnovanja na pitanje da uporedi po patnjama taj logor i one u kojima je bio zatočen u Drugom svetskom ratu. Ipak, Uroš je živeo 95 godina, ali je izuzetno retko pričao o logorima kroz koje je prošao, kao što je retko o tome i bio pitan, bar u porodici”, zaključuje Zlatko Todorović.*
Svoja dela nastala u logorima, Uroš Todorović je potpisivao sa „U. Todorović”. Taj potpis se nalazi i na portretu ratnog zarobljenika Vladimira Zdujića. Slika je nastala u Osnabriku, po svoj prilici 1943. kada su Uroš i Vladimir bili sapatnici u tom logoru. Vladimirov sin Miodrag Zdujić je za naše čitaoce ispričao priču o svom ocu.
„Vladimir je rođen 1917. u Prizrenu, koji je tada bio pod okupacijom Bugara, pa je u krštenici prezime moralo biti Zdujov. Trgovačku akademiju završio je u Skoplju, a vojni rok u Mariboru. U Aprilskom ratu, učestvovao je u borbama protiv italijanske vojske na granici prema Albaniji”, kaže Miodrag Zdujić.

Na tom frontu, naša vojska je pobeđivala.

„Otac je pričao da su zarobili italijanske vojnike, koji su gladni ponavljali ’pane, pane!’ (hleba, hleba!) a naši su im vojnici davali svoju hranu. Nakon
kapitulacije i predaje jugoslovenske vojske, naši vojnici odvedeni su u zarobljeništvo u Italiju, u logor u mestu Korto Mađore”, ističe Miodrag Zdujić.

Vladimir je zarobljeničke dane prekraćivao učeći italijanski jezik. Jednom prilikom, kad su borbeni avioni nadletali logor, italijanski stražari
su zajedno sa srpskim zatočenicima zalegli u strahu od bombardovanja.

Posle kapitulacije Italije 1943. Vladimir je sa drugim zarobljenicima preseljen u Osnabrik, gde je verovatno bio sve dok logor nije oslobodila Crvena armija.

„Hrana je u Osnabriku bila oskudna. Otac je govorio da su među zarobljenicima ideološke podele bile velike. Zato se mnogi od njih nisu vratili u Jugoslaviju
nakon oslobođenja. Među takvima je bio i njegov brat od tetke koji je otišao u mesto Okson u Engleskoj, odakle nikada više nije došao u Prizren. Moj otac se vratio, a prilikom organizovanog dočeka zarobljenika u Beogradu, prvi put je
sreo svoju buduću suprugu, a moju majku”, kaže Miodrag Zdujić.
On kaže da o zarobljeničkim danima svog oca malo zna, jer Vladimir o tome, osim sporadičnog pomena ponekog događaja, nije mnogo pričao.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Скоро 200 000 наших официра и војника било је заробљено јер Југославија никако није могла да победи силе Осовине, Немачку и Италију. Мада је то и лаику било очигледно, група занесених српских официра је 27 марта 1941 срушила већ потписани мир са Немачком. Уместо да крене на Русију, Хитлер је разбио Југославију и одвео у ропство нашу војску што је омогућило несметан повратак усташа из Италије и геноцид у НДХ.
Лазар
Одговор Саши Микићу : Тачно је да су Британци желели и знатно помогли пуч, али нису они извели на улице масе грађана нити утицали на патријарха Гаврила Дожића да благослови пуч.
Саша Микић
Мало боље познавање историје није на одмет. Не ради се о групи ''занесених'' српских официра, већ о групи британских агената и плаћеника. Пуч од 27. марта 1941. године је коштао Велику Британију пола милиона ондашњих фунти.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.