Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U dobrovoljne penzijske fondove uplaćuje više od 200.000 građana

Broj štediša koji se na ovaj način osigurava za starost slabo se povećava
У добровољне пензионе фондове чешће уплаћују мушкарци (Фото Н. Марјановић)

Na kraju prvog tromesečja 2021. godine za privatne penzije, odnosno u dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji, uplaćivalo je 205.107 ljudi, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Svaki deseti radnik, tačnije 9,4 odsto zaposlenih, na ovaj način se obezbeđuje za starost. Oni imaju 279.536 sklopljenih ugovora o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima što znači da neki od njih štede u nekoliko fondova.

Interesantno je da se broj osiguranika privatnih penzionih fondova sporo povećava kao da je iscrpljen udeo zaposlenih čiji poslodavci ili oni sami to sebi mogu da priušte. Poređenja radi 2015. ovi fondovi su imali 190.500 osiguranika, a 2018. godine 192.300.

Iznos akumuliranih sredstava zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i dužine perioda akumulacije novca, tako da se s povećanjem iznosa doprinosa i perioda akumulacije, uz prinose koje fondovi ostvaruju, povećava i suma prosečnih sredstava na individualnim računima članova. Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima korisnika koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je 260.800 dinara.

U prva tri meseca 2021. nastavljena je praksa da u dobrovoljne penzijske fondove, češće uplaćuju muškarci, pa su oni činili 57 odsto ukupnog broja članova.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja 2021. iznosila je oko 47 godina, a najviše ih je od 40 do 60 godina, oko 62 odsto. Isto tako, procenat starijih od 53 sličan je kao u prethodnim godinama i iznosi 29,5, dok je procenat korisnika starijih od 58 godina 17.

U ove fondove pojedinci mogu uplaćivati pojedinačno, takođe i poslodavci mogu da plaćaju za svoje zaposlene, dok se treća vrsta uplate odnosi na one preko penzijskih planova.

U prva tri meseca ove godine, kada je u fondove uplaćeno 833,6 miliona dinara, od ukupnog iznosa 42,6 odsto su činile individualne uplate, 32,1 uplate poslodavaca za zaposlene, dok se 25,3 procenta odnosilo na one preko penzijskih planova.

U NBS ukazuju da je, iako najviše uplata realizuju poslodavci, primetan i rast individualnih plaćanja doprinosa.

„Iako najveći broj čine poslodavci, koji uplaćuju sredstva u fond za svoje zaposlene, čime pokazuju visok stepen odgovornosti, primetan je i rast individualnih uplata. U tom smislu, postoji veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova, i preko pojedinaca koji sve više prepoznaju značaj štednje za starost, i preko kompanija, naročito ako se ima u vidu da tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu. Zaposleni i poslodavci na ovaj način mogu ostvariti uštede, s obzirom na to da se uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 6.062 dinara po zaposlenom mesečno, kao i da se uplate u istom iznosu koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog oslobađaju plaćanja poreza. Navedene olakšice predstavljaju dodatni vid stimulacije za radnike i poslodavce da jedan deo izdvajanja za zarade usmere ka štednji u dobrovoljnim penzijskim fondovima”, navodi se u izveštaju.

Sredstva se najvećim delom isplaćuju jednokratno. S obzirom na to da novac povlače korisnici koji ispunjavaju uslove, a najčešće je reč o članstvima koja nisu dugoročna, akumulirana suma na njihovim računima je relativno mala, te je takav način isplate i očekivan, iako on ne odgovara prirodi dobrovoljnih penzijskih fondova, koja pretpostavlja korišćenje akumuliranih sredstava duže vreme. S povećanjem perioda akumulacije i sume novca na računima, raste i udeo programiranih isplata i drugih načina povlačenja. U prvom tromesečju 2021. godine jednokratne isplate činile su najveći deo ukupnih isplata, i to 441,3 miliona dinara, dok su programirane isplate sredstava iznosile 74,6 miliona dinara.

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja poslovala su četiri društva za upravljanje, koja su rukovodila imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednika. Neto imovina fondova iznosila je 47,7 milijardi dinara, što je za 1,5 odsto više nego na kraju prethodnog tromesečja.

U izveštaju se navodi da su u prvom kvartalu ukupne uplate bile 833,6 miliona dinara, da su članovi povukli 528,8 miliona, dok je dobit od ulaganja iznosila 408,9 miliona.

U strukturi ulaganja imovine fondova najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 79,1 odsto ukupne imovine, sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 7,8 procenata, akcije 12,1. Na kraju prvog tromesečja 84,2 odsto imovine bilo je u domaćoj valuti, a u stranoj, odnosno u evrima, 15,8 procenata.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darija
Dali ce, i za te uplate privatni penzija u penzione fondove na kraju da bude, ko nije uplacivao najmanje 15god./ pojela maca,/ nema penzije. Mi kad smo pocinjali da radimo bio je zakon ,obavezna uplata penzije u PIO fond, Svi uplacuju, i svi imaju penziju u zavisnosti od toga koliko su uplacivali. Za one sa minimalnim stazom obracunate su i minimalne penzije, ali niko nije govorio / tada/ da ce sve ispod 15god. uplata nestati, bez obzira kolike su bile, te uplate.
Саша Микић
Када си млад уопште не размишљаш о пензији, већ о ономе што ћеш имати да потрошиш у том тренутку. Многи се воде и оним чувеним: ''Нећу ја доживети пензију!''. Када дође близу и та пензија, тек онда се сви прерачунавају колико ће имати, али тада је већ касно. Једном је, пре пар година, изнета статистика да у Београду има 192000 људи, који зарађују довољно да не брину о повећању цена и сл. Поредећи ових 200 000 на нивоу Србије то му онда да су то ти који имају да уплате додатно, а шта да ради прос
zeljko951
Parafiskalni dodatni doprinosi za PIO je porez na zaposlene koje "placaju firme" i kada je uvedena bruto zarada kao osnov za penziju je vidjena kao vid dobrovoljnog osiguranja. Ponasanjem drzave ova "igrica" igra se i danas na stetu zaposlenih a posledice ce svakom biti dostupne i razjasnjene pri utvrdjivanju visine penzije.
Zoran
Neka meni moje dobre stare slamarice.U nju ulazem stalno i siguran sam.
Radovan
Ja sam se pre 15-20 godina raspitao za slucaj da ulazem 50 evra mesecno pa na period od oko 20-30 godina,na primer.Kada su mi te kuce koje to rade izlozile matematiku oko toga,zaprepastio sam se koliko bi mi uzeli na svoju zaradu i kojekakve provizije pa se suma od 360 (meseci) x 50= 18.000 evra,svela na nekih 7-8000 evra koju bi mesecno podelili,ali i sami kazu da bi to bilo malo pa bih mogao to da podignem (posle tih 30 godina). Pa ja mogu sam da stedim 30 godina i imao bih bar tih 18.000????

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.