Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POD LUPOM

Nole i olimpijada – mnogo više od igre

Ako uspe u Tokiju, radovaćemo se beskrajno. Ako posrne, a i to se u životu i sportu događa, ništa se neće promeniti. Jer, simbolički i bukvalno: Nole je naše zlato

„Dragi Nole, vidim da se kolebaš oko učešća na Olimpijskim igrama. Igra se bez publike. Ograničenja su velika i preterana. Radosti si nam već mnogo priuštio. Ipak, molim te da razmisliš još jednom. Tvoj odlazak na OI bio bi fantastičan gest i poruka. Ne mora uopšte medalja. Ti si naše zlato.”

Ovaj pomalo neuobičajeni tvit i apel napisao sam 12. jula, nakon vesti da Đoković preispituje svoju nameru da učestvuje na Igrama u Tokiju.

Naravno da u tenisu Olimpijske igre i olimpijska medalja nemaju onaj i onakav status kakav imaju, na primer, u atletici, plivanju i nekim drugim sportovima. Uostalom, tenis je tek relativno odnedavno uvršten, tačnije, vraćen među olimpijske discipline. Ali olimpijske igre su ipak olimpijske igre. I imaju „malčice” dužu istoriju od grend slemova i ATP tura. Najzad, u jednoj godini imaju četiri grend slem turnira, a igre se održavaju samo jednom u četiri godine.

No, čak i da nema te očigledne razlike, činjenica je da je na svoja tri prethodna olimpijska učešća Novak zabeležio skroman bilans od samo jedne bronzane medalje. Niko mu to nije zamerio. Već samo njegovo pojavljivanje u dresu i pod zastavom Srbije bilo je velika stvar. Ali nemojte sumnjati da je Nole ove svoje negativne olimpijske statistike bio i te kako svestan i da ga je – iako mu, kao što rekosmo, to niko nije prebacivao – ona ipak malo pekla.

Nema naravno nikakve garancije da će ovoga puta biti bolje. Igra se bez publike i u samo dva dobijena seta – što Đokoviću, realno, ne odgovara (jer on svoje protivnike sa sigurnošću melje i dobija u tri seta). Teoretski, treba odigrati šest mečeva za osam dana, pri čemu će svaki protivnik doslovno kidati ne bi li na najvećoj i najpraćenijoj svetskoj sportskoj manifestaciji postao junak dana time što je skinuo najvredniji skalp u savremenom sportu.

Pored ovih legitimnih razloga za dilemu oko učešća, pojavili su se bili – pogotovo na mrežama – i neki krajnje problematični. Od toga da ne treba da ide jer „ova država ne zaslužuje da se iko za nju bori na bilo kom planu”, pa do kritika kako bi, u slučaju eventualnog uspeha na OI, morao da se zahvaljuje i „prima čestitke od diktatora”.

Ipak, ma šta mislili o trenutnom stanju u državi, kao i onome ko joj trenutno stoji na čelu – a nije nikakva tajna da autor ovih redova ne misli mnogo dobro – besmisleno je, pa i ružno potezati takve argumente kao razlog da se neko ne bori za svoju zemlju na najvažnijem sportskom takmičenju, pa i na svim drugim poljima.

U međuvremenu, nakon što je objavljeno da Novak ipak putuje u Japan na Olimpijske igre, pojavila su se i tumačenja kako je u pitanju njegova sportska „nezasitost” (takoreći, pohlepa?!) da „osvoji sve što se može osvojiti”. Kao prvo, to – čak i da je tačno – u sportu uopšte nije mana, već poželjna osobina. Ali zašto, na primer, ne pomisliti da on jednostavno želi da učestvuje jer zna da će time obradovati milione navijača, da će reprezentovati svoju zemlju i usrećiti svoje sunarodnike širom sveta – koji godinama zdušno i fanatično za njega navijaju, s njim se raduju i tuguju kao nekim najrođenijim?

Niko ne može do kraja znati šta je Novaku u srcu i šta je konačno prelomilo da ipak ide na OI, a sigurno je bilo više različitih faktora. No, gotovo sam siguran da je među njima ovaj sportsko-patriotski bio među najvažnijim – verovatno i najvažniji. I zato uopšte nije samo fraza kad kažemo da je odluka da učestvuje na Igrama Noletova velika pobeda. Meni lično draža i od „kalendarskog slema” koji juri. A o Otvorenom prvenstvu SAD – na kome su ga koliko prošle godine najstrašnije pokrali i ponizili prestrogom diskvalifikacijom – da i ne govorimo.

Ne treba sumnjati da je na Novakovu odluku uticala i jedna doza ne samo sportskog nego i ličnog i nacionalnog prkosa. Godinama je uzalud nastojao da omekša hladna srca anglosaksonske teniske publike. Šalio se i glupirao na svoj račun, jeo travu, zahvaljivao na podršci i kada su mu masovno zviždali, a kada bi mu organizatori pobrkali srpsku i hrvatsku himno, nehajno govorio da je „to isto”. Ništa nije pomagalo. Tretiran je kao „uljez” i uzurpator. A jedino što je bilo gore, odnosno degutantnije od tog tretmana jeste razumevanje koje je deo (doduše, malobrojan) ovdašnje „drugosrbijanske” javnosti imao za te ispade netrpeljivosti, pa i šovinizma prema Đokoviću širom zapadnog sveta.

Kada mu zvižde na Vimbldonu i Rolan Garosu opravdanje je bilo: pa, znate, tamo su Federer i Nadal heroji. A kada je u pitanju Melburn, koji je osvojio „milion puta”, onda je „objašnjenje” bilo suprotno – znate, mnogo je dominantan, pa publika traži i navija za „nova lica”. Kad im se kaže koliko je to jedno s drugim protivrečno, nelogično i smešno, onda se pribegava „krunskom argumentu” – mnogo stenje i psuje – a to, je li, „nije džentlmenski”. (Na stranu što u današnjem tenisu prilikom udaraca stenju praktično svi – dobro, sem Federera – a što se psovki tiče, u odnosu na npr. jednog Makinroa ili Marija, Nole deluje, takoreći, kao stidljivi član Hora bečkih dečaka.)

Sve u svemu, ne vole ga jer nije njihov. I još gore od toga – jer je „svoj” i „naš”. A i on im je, da se ne lažemo, na kraju uzvratio nekom vrstom analogne mržnje i prezira. Ali pošto su, je li, svi džentlmeni – a on plus jeste ili upravo postaje najbolji teniser svih vremena i u svim kategorijama – onda će verovatno to nepodnošenje ostati pod kontrolom i uglavnom u granicama pristojnosti. Rođen je da bude „građanin sveta”, ili makar „Jugosloven”. Oni su ga napravili „Srbendom”. A Srbi ga, ubeđen sam, toliko vole ne samo zato što je najbolji, nego pre svega zato što u „maćehinskom” tretmanu koji ima od strane sudija, teniske publike i globalnih medija prepoznaju i svoju kolektivnu sudbinu.

Zato i slučaju Noletovog učešća na ovogodišnjim OI još mnogo više nego inače važi i stoji ono olimpijsko geslo – „važno je učestvovati!” Već samo to učešće zaista jeste svojevrsna poruka i pobeda.

Ako uspe u Tokiju, radovaćemo se beskrajno. Ako posrne, a i to se u životu i sportu događa, ništa se neće promeniti. Jer, simbolički i bukvalno: Nole je naše zlato!

Glavni urednik NSPM i bivši narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Ja živim u EU i slabo pratim prilike u Srbiji. Ali što se tiče Đokovića i olimpijade mogu da prenesem da sama njegova pojava znači mnogo . Verovatno zato što je od hiljada takmičara na OI Nole jedan od najbolje plaćenih i paraćenih sportista. Osim toga kad se 'konkrencija' priprema za velika takmičenja koja donose veliki novac , ON gubi vreme i snagu zbog olimpijske medalje koju možda i neće osvojiti ! A ni Miloš Obrenović nije ušao u pesmu iako je više učinio za Srbe od mnogih junaka !
Dragan Pik-lon
Djokovic i ne mora da igra u Tokiju,dovoljno je samo da ponese srpsku zastavu.Svi cemo mu biti zahvalni.Jer pobeda na olimpijskim igrama u tenisu je nizeg ranga od malo jaceg grend slema.Zato sto tenis nije kolektivan vec individualni sport.Postoje i drugi individualni sportovi kao sto je bacac diska ili koplja,no ti sportovi se neguju od prvih igara do dana danasnjeg.Takodje ti sportovi nemaju neku drugu medjunarodnu pozornicu kao sto ima tenis na velikim svetskim grend slemovima.
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Дискутабилне тезе о светским позорницама спорта те и тениса. Додао бих само да Новаку фали управо та златна медаља. Овог лета Боже здравље. Било би изузетно, да се и ту упише. Ја му желим добро здравље и срећу.
Milan Bozic
Voleo bih da sam rechit, pa da ispravno pohvalim ovaj text, gosp. Djordja, ali nisam. Smo, svaka Vam chast.
minus politici za objavu teksta
ne mesajte Noleta u politiku
Mudronja
Zaista je glupo ako bilo ko misli da Nole predstavlja danasnju politicku garnituru Srbije. Ja verujem da ni najveci SNS-ovci ne bi mogli u to da poveruju. On se takmici za sebe a takodje i sve nas bez razlike od naseg politickog opredeljenja.
Masa
I deca znaju da je sport na kraju politika jer da nije, ne mi ameri dosli do genijalne ideje da apriori dikvalifikuju ruske sportiste sa svetskih takmicnja, a da pri tome njihovi sportisti nemaju obaveznu doping kontrolu. Bravo gosp. Vukadinovicu za tekst.
Ива
Навијамо за Нола, поносни смо на њега и не разумемо зашто га свет не воли. А баш бих волела да знам зашто. То да није "њихов" ми не звучи реално. Не верујем да Енглези, Французи и Аустралијанци имају толико заједничког да би неко био "њихов"? Стењање и псовање такође није разлог. То што је Србин још мање. Ето, на пример, Грци немају добру репутацију на Западу, али Циципас има пуно симпатизера, као и неке тенисерке из Источне Европе. Зашто, онда, али стварно?
slavko radovanovic
Bio bi njihov kada bi osudjivao srpski narod.
Mara
Neiskorenjeni kolonijalni stavovi su jos uvek u prisutni prema zemljama kako oni nazivaju "treceg sveta" ili sve sto nije G7.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.