Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ekonomski rast na tuđim osnovama

Neprestano raste deo BDP-a koji pripada stranom kapitalu po osnovu akumuliranih investicionih ulaganja i kredita, raste deficit kvalitetne radne snage, što zbog emigracije, što zbog negativne demografije, raste zavisnost ekonomije od priliva deviza po osnovu stranih investicija i doznaka iz inostranstva, a smanjuje suverenost države u vođenju razvojne i ekonomske politike
Pixabay

Kad naši državni čelnici govore o ekonomskom napretku nepoznatom u novijoj istoriji Srbije, a bogami i Evrope, a o tome stalno govore,  čoveku pada na pamet pomisao, da se to sve radi iz straha od stvarnosti, a naročito nadolazeće stvarnosti, koju mogu samo da naslute dobro upućeni. A u takve sigurno spadaju i naši državni čelnici, bez obzira na to što svakodnevnim optimističkim izjavama isključuju negativan scenario.

Ključna reč stalnog monologa o ekonomskom napretku jeste bruto domaći proizvod ili skraćeno BDP, koji, uzgred rečeno, vrednosno predstavlja zbir novostvorene vrednosti (NV)  u toku godine, uvećan za indirektne poreze (PDV i akcize) i predstavlja deo bruto vrednosti (BV) stvorenih proizvoda i usluga u toku godine.

U moru informacija o mogućem ovogodišnjem rastu BDP-a čak od sedam odsto, predsednik nam najavljuje ovogodišnji BDP od 51 milijardu evra, koliki, kaže,   Srbija nije nikad imala. Sasvim tačno, samo je problem što je taj BDP veći od onog iz 1989. godine, jedva za nekih desetak odsto. Dakle, trebalo nam je skoro dvadeset godina da realno nadoknadimo gubitak BDP-a u poslednjoj deceniji prethodnog veka. Upravo, naš osnovni ekonomski problem jeste ekstremno mali BDP, apsolutno i u odnosu na angažovane kapacitete, broj stanovnika i broj zaposlenih koji ga stvaraju, a takođe i u odnosu na bruto vrednost stvorenih proizvoda i usluga, zbog ogromnog uvoznog sadržaja u bruto vrednosti stvorenih proizvoda i usluga.  Prema tome sadašnja vrednost BDP-a je apsolutno neuporediva vrednost sa zemljama s kojim se, u poslednje vreme, nekritički poredimo, i nije vrednost za bilo kakvu pohvalu. Naprotiv.

Mala vrednost BDP-a je, nužno, uslovila politiku raspodele, izvore finansiranja investicija i tok ukupnih ekonomskih kretanja. Naprosto, iz malog BDP-a se ne može sve namiriti. Nešto mora da trpi, ili tekući život ili budućnost, tj. investicije. I prethodna vlast, a ova naročito, s obzirom na to da im je vladavina zasnovana na populizmu, opredelila se za tekući život.

Prethodna je 2008. i 2009. godine, faktički na početku svetske ekonomske krize, zaista, podigla penzije bez realnog pokrića, zbog čega ih je ova vlast optužila da su zemlju doveli pred bankrot, iako je i deficit budžeta i iznos javnog duga u momentu preuzimanja vlasti bio znatno manji nego neku godinu kasnije.

Bez investicija se ne može, bez obzira na malu kasu i nepostojanje institucionalnih i sistemskih uslova za zadovoljavajuće javne i privatne domaće investicije. I naravno, kad nema domaće akumulacije, tu je višak stranog kapitala za privredne investicije i strani krediti za javne investicije. Strane privatne investicije dolaze pod uslovima koje ne mogu ni u snovima obezbediti u drugim relevantnim državama, uz, ne retko, nepoštovanje ekoloških i socijalnih standarda, nudeći, pritom, nekvalitetno i nesigurno zaposlenje koje je, zajedno sa aktuelnom kadrovskom (partijskom) politikom zapošljavanja na državnim poslovima, više nego jasna poruka svima koji mogu i žele da svoje usluge ponude poslodavcima u razvijenim ekonomijama.

Javne investicije idu na teret tekućeg budžetskog deficita i iz stranih kredita, a grade se, uglavnom, po principu – čije pare njegovi i izvođači, pa je i pored ogromnih javnih investicija poslednjih godina, njihov doprinos domaćem BDP-u nesrazmeran, a rizici isplativosti tih infrastrukturnih investicija, troškovi servisiranja dugova i troškovi održavanja puteva i pruga, iz godine u godinu sve veći.

Neizbežna posledica. Neprestano raste deo BDP-a koji pripada stranom kapitalu po osnovu akumuliranih investicionih ulaganja i kredita, raste deficit kvalitetne radne snage, što zbog emigracije, što zbog negativne demografije, raste zavisnost ekonomije od priliva deviza po osnovu stranih investicija i doznaka iz inostranstva, a smanjuje suverenost države u vođenju razvojne i ekonomske politike, i dr. Malo li je za ozbiljnu zabrinutost našom stvarnošću. Ipak,  zahvaljujući veštini veličanja postignutog, još mnogi veruju da smo na dobrom putu.

Ekonomista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djole Petrović
Postoji li u zemlji Srbiji ekonomista koji može realno da opiše stanje ekonomije - jedni kažu tako, drugi ovako... U pitanju je matematika u kojoj su jedan i jedan dva. Nije u pitanju nikakva politika.
Мома
Ако би смо уважили аргумент против страног капитала онда би Кина била у минусу. Толико о томе.
Trifun
@Vojislav Guzina Zasto je problem "u tome je što na sadašnji bruto domaći proizvod, pravo, u sve većoj meri pripada, stranom kapitalu"? Firme u Srbiji,u vlasnistu stranaca,su i dalje pravni subjekti Srbije,koje posluju po zakonima Srbije,placaju poreze i doprinose,zaposljavaju radnike..,doprinose stvaranju BDP-a Srbije i razvoju..Kao Volvo u Svedskoj/ vlasnistvo Kineza,IBM u SAD/vlasnistvo Kineza i sl..Zelezara Smederevo i RTB Bor su,pre Kineza,bile propale firme na teretu gradjana Srbije..
Trifun
@Vojislav Guzina Zasto podcenjivati nesto,na cemu priznanje Srbiji odaje Američki Stejt department,koji je "visoko ocenio investicionu klimu u Srbiji u izveštaju za 2021,ističući višegodišnje sprovođenje makroekonomskih reformi, fiskalnu disciplinu i finansijsku stabilnost kao glavne faktore koji su doprineli poboljšanju uslova za strana ulaganja"(Tanjug;23.7.2021.) Sl. priznanja odaju EK,MMF, Svetska banka..Srbija ima vise investicija od svih ostalih zajedno u regionu,zaslugom aktuelne vlasti.
Trifun
@Vojislav Guzina Bez investicija nema razvoja,a investicija nema bez kapitala..Ratovima i sankcijama iznurena Srbija,bez vlastite akumulacije,prinudjena je da razvoj obezbedi iz stranih izvora..Kao sto rade i druge exkomunisticke zemlje.I to Srbija mora da radi boreci se u konkurenciji drugih zemalja,koje stimulacijama privlace investitore..Koje su "strateske firme prodate jeftino"?Da li mislite na "Zelezaru" Smederevo ili RTB Bor,koje su pre Kineza bile propale firme na teretu gradjana Srbije?
Vojislav Guzina
Pa ne očekujete valjda da kažu što misle. Da su dobri uslovi za strane investitore, zato što smo prinuđeni da jeftino prodajemo strateške firme, banke, da poklanjamo zemljište, i da ne nabrajam. Što subvencijama finansiramo plate jeftine radne snage, a parama od stranih investicija pokrivamo deficit tekućeg računa platnog bilansa i uredno izmirujemo ino dugove i još uvek nadprosečne kamate na te dugove. Verujte im slobodno.
Nikola
Gospodine, potpuno podzavam to sto ste napisali, ali bi hteo da mi bar jedan ekonomski analiticar objasni kako treba aktivno finansirati svoju ekonomiju u danasnja vremena kada su svetske finansije pod uticajem zapada, kada su oni geopoliticki protiv Srbije, kada kontrolisu mnogo medija u Srbiji, kada kontrolisu sve nase komsije... Mislim da se moze malo raditi to sto vi pisete, ali ako se to bude radilo na veliko i pocne davati rezultate, gotovi smo. Nismo mi Rusija ili Kina.
Trifun
@Dare Srbija delimicno i oprezno,deficitom budzeta/"stampanjem novca",finansira razvoj.Samo je to limitirana opcija,koja se mora primeniti krajnje oprezno da ne bi pokrenula inflatornu spiralu,narusila finansijsku stabilnost,poremecaje na deviznom trzistu i sl..Upravo od toga beze investitori..Neograniceno stampanje novca je opcija za SAD,EU i sl.,koje stampanjem enormne kolicine dolara,eura..,svoju inflaciju rasporedjuju na ceo svet..Zato od dolara,kao svetske valute,beze Rusija,Kina,Indija..
Dare
Ako Srbija pocne mnogo finansirati svoj razvoj na razne nacine (stampanje novca, stednja...) i pocne se brzo razvijati, zapad ce to primetiti i da ne bi smo bili primer slicnim drzavama probace to sto pre da zaustavi. Zasto bi se neko sam razvijao kad moze uz zapadne investitore i kredite i time pravi potraznju za njihovim stampanim novcem. Ali, takodje mislim da drzava ima jos prostora da pomaze nase, da pomaze nase fabrike, tipa, staklena ambalaza, poljo masine, IT, prerada voca i povrca...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.