Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Trebalo bi obnoviti domaće banke

Срђан Печеничић

Pre ravno devet godina u ovoj rubrici objavljeno je moje pismo u vezi sa stranim bankama. Tada je tema bila visina kamata. U međuvremenu problem je dobio nove oblike. Sada te banke više ne mogu toliko da zarađuju na prevelikim kamatama, ali su se dosetile da naplate razne „troškove” – obrade, osiguranja, održavanja... Sve ono što bi trebalo da uračunaju u kamatu. Formalno, kamate su povoljne, ali ko ne plati na mostu – platiće na ćupriji. Čak i kad to eksplicitno piše u ugovoru o kreditu, običan građanin teško može da shvati da je to prevara.

Ali, neko se dosetio i krenule su tužbe. Nastade panika, sudovi zakrčeni, troškovi ogromni. Nažalost, i neki ljudi iz vlasti su stali u zaštitu banaka. Tri poslanika podnela su predlog za „autentično” tumačenje zakona. Ko može da ga da kad je autor zakona skupština iz 1978. godine? Kako današnja skupština može da da autentično tumačenje?

Predsednik Privredne komore Marko Čadež kaže da se ugrožava naša privreda. Postoji i opasnost da se banke povuku iz Srbije. A što su i dolazile? Ko je zatvorio domaće banke i doveo strane? I laiku je jasno da će one profit iznositi iz zemlje.

Prodata je i Komercijalna banka, ostala je još samo AIK kao veća. Svedoci smo haosa na tržištu banaka. Prodaju se, kupuju se. Šta radi država? Šta je s osnivanjem razvojne banke? Podsetiću da „ugašene” banke i dalje postoje, još nisu obrisane. Zašto se ništa ne radi na vaskrsnuću domaćih banaka i oslobađanju od stranih? Ako možemo da obnovimo vojsku, zašto ne možemo i banke?

Mikica Kecić,
Beograd

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ostoja
"...Ако можемо да обновимо војску, зашто не можемо и банке?.." Ne mozemo jer se mnogo foliramo. Sta je inace "предлог за „аутентично” тумачење закона" kao i dalje postojanje "ugasenih" banaka? Budimo ozbiljni. Np. strane banke su takodje na berzi pa su na raspolaganju zainteresovanim. Dividende su bolje od kamatica na stednim knjizicama.
Микица Кецић
Нисам видео да неко из Србије купи неку страну банку. А да прода странцима да. Нпр. "Делта" банка. Зашто је тако, ваљда има објашњења. Остаје држава. Развојна банка и сличне специјализоване. Почетни капитал? Примарна емисија! Плус депозити привреде. Не треба заборавити да страним банкама не пада на памет да развијају земљу, већ их интересује искључиво профит (који наравно, износе). Зато највише и раде са грађанством. Профит домаћих банака остаје у земљи.
slamkamenac
Treba osnovati razvojnu banku s ucescem Kine i Rusije, pa da vidite kako moze.
Богдан
И ЕУ и САД и свакоме дати исти удео али укупан удео свих њих не сме бити већи од 49%. Тако нити један од инвеститора не би могао да врши притисак на нас.
Vladimir
Ko ne hrani svoje banke, hraniće tuđe. To je povodom one narodne, ko ne hrani svoju vojsku, hraniće tuđu.
nikola andric
Uloga banaka je posrednicka ; one posreduju izmedju stedisa i zajmotrazioca. Posto u Srbiji nije razvijeno ''trziste kapitala'' odnosno Srbi nisu navikli na ulaganje u akcije i obligacije preduzeca su za svoje finasiranje upucene na banke. Kad su srpska preduzeca ''vapila'' za likviditetom Srbi su kupovali vikendice i setali po instranstvu. Imaju komentare a ne znaju najprostije ekonomske ''kauzalne veze''. Na zapadu se ''bogatsvo'' primarno sastoji od (kupljenih) akcija .preduzeca.
Dragica A.
Nije tacno. Berze bi na zapadu volele da gradjani ulazu u akcije, ali gradjani vise vole orocenu stednju. Naravno, banke i tu stednju rizicno ulazu ali bi jako volele da rizik preuzmu gradjani. Tako, vec 30-tak godina destimulisu orocenu stednju veoma niskim kamatama.
Микица Кецић
Колико видим, сада се улаже у некретнине. Толико о "каузалним везама".
Микица Кецић
За гашење домаћих банака нико није одговарао. Ни политички ни законски. Тачно је да је ту Поштанска штедионица, али она још нема тај портфолио. Фондови нису исто што и банке, они пласирају средства преко банака. Војвођанска Развојна банка је неславно завршила. Заборавља се на улогу СДК која је била најефикаснија и најјефтинија у преносу средстава, и била непремостива брана прању новца и утаји пореза. И она је практично опљачкана. И опет нико не одговара.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.