Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Priča iz Velikog rata: Stranci užasnuti zlodelima okupatora

Злочини аустроугарског окупатора над српским цивилима у Великом рату (Фотографије Википедија)

Povukao se poražen krajem 1914. austrougarski okupator u neredu ka reci Drini. Ostavljajući za sobom pričinjena zlodela, pustoš, razorene građevine... Takve varvarske prizore kojima su i stranci, idući uz srpsku vojsku, bili užasnuti (o čemu piše časopis užičkog arhiva „Istorijska baština” u broju objavljenom 2014. povodom veka Velikog rata).

Džon Rid, američki reporter koji je prisustvovao svim većim operacijama srpske vojske, zabeležio je pojedine strahote kojima je bilo izloženo nedužno stanovništvo:

– Na jednoj slici, snimljenoj u selu Lešnici, videlo se više od 100 žena i dece, lancima zajedno povezanih, s glavama odsečenim i nabacanim na posebnu gomilu. U Kravici su starci, žene i deca bili mučeni, a onda iskasapljeni. U Jermenovcu je 50 osoba bilo saterano u jedan podrum i živo spaljeno... U jednu kuću uterali su 100 građana Prnjavora, pa ostatak naterali da stanu jedno uz drugo i vezali ih konopcima. Onda su kuću zapalili, a ubijali one koji su pokušali da pobegnu – citira Ridov zapis Milovan Lukić u poglavlju „Istorijske baštine” naslovljenom „Račani u Prvom svetskom ratu 1914‒1918.”

Kad je srpska vojska u završnici Kolubarske bitke nastupala i okupatora iz zemlje poterala, svedok austrougarskih zlodela nad civilnim stanovništvom i vojnicima bio je i Švajcarac Arčibald Rajs. On je u to vreme istraživao zločine protiv srpskog naroda i o njima zapisao:

– Približavamo se Šapcu i već se vidi da su ovuda prošle trupe Franca Josifa po zapaljenim kućama i plastovima sena. Tu je Jovanovac sa kućom u kojoj su kulturtregeri iskasapili 40 srpskih zarobljenika i ranjenika. Ulaz u Šabac obeležen je potpuno izgorelim kasarnama. Iza crkve razbojnici su iskasapili veliki broj seljaka i varoških stanovnika i potrpali njihove leševe u zajedničku raku. Idući iz Krupnja u Pecku svuda, na svim visovima i svim dolinama, čuje se bolni lelek majki koje plaču na grobovima svoje poklane dece...

Anri Barbi

Surovo su Austrougari postupali i prema zarobljenim srpskim oficirima, ne obazirući se što su ranjeni. Neke su spaljivali na lomači, poput hrabrog majora Koste Todorovića (1882‒1914), komandanta Zlatiborskog četničkog odreda. On je, kako je u „Istorijskoj baštini” naveo Đorđe Pilčević, na samom početku rata, avgusta 1914, sa svojim dobrovoljcima (oko 800 odabranih ljudi) prešao Drinu nastupajući ka Srebrenici, pa posle krvave borbe sa austrougarskim jedinicama potisnuo neprijatelja i oslobodio Srebrenicu i Bratunac. U tom kraju se iznenada pojavljivao i u samoj pozadini Austrougara, unoseći strah među njih.

Major Todorović bio je tako odvažan oficir da je o njemu pisao francuski novinar i pisac Anri Barbi, ratni dopisnik pariskog „Žurnala”, koji je iz Srbije izveštavao u vreme ratova od 1912. do 1915. godine. U knjizi „Sa srpskom vojskom” u poglavlju „Srbija istrajava u svojim herojskim naporima u Bosni”, Barbi piše o ratovanju i stradanju majora Koste Todorovića.

„Ali jednog dana sreća je napustila majora Todorovića. Njegov odred bio je opkoljen, njegovi ljudi su padali jedan za drugim. I on je sam zarobljen. Poprskanog krvlju (imao je tri rane) odveli su ga pred komandanta austrijskih trupa, jednog Mađara.

– Najzad si nam pao šaka! – viknuo je taj oficir, uz opasne psovke. Zatim je naredio da se odmah napravi gomila drva i kada je ta improvizovana lomača bila završena, na nju je položio zarobljenika.

Kosta Todorović je shvatio kakva mu se užasna smrt sprema. Stoički, počeo je da peva srpsku himnu.

Upalili su lomaču, plamenovi su ga okružili: ‒ Uprkos vašim zločinima, biće Velike Srbije ‒ kriknuo je svojim krvnicima. Nekoliko trenutaka kasnije njegov glas se još probijao iz plamena: ‒ Živela Velika Srbija! A onda, tišina.

Među mnogim austrijskim vojnicima koji su bili svedoci ovog zločina većina je plakala od sramote. Jedan češki oficir nije mogao da se suzdrži već je viknuo u lice mađarskom krvniku: – Vi obeščašćujete vojsku!

– Preporučujem vam da ćutite, inače i vi biste mogli da doživite istu sudbinu! – odgovorio mu je ovaj bled od besa”, pisao je o tome Anri Barbi.                                          

 

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki
Austrijska televizija 3sat je u vise epizoda emitovala seriju posvecenu atentatu koji je ovome prethodio. Glavni junak je Austrijski policijski oficir koji je uz pomoc svoje ljubavnice iz Francuske Srpskog porekla biciklom obilazeci Sarajevo utvrdjivao cinjenice. U Sa je stigao pre atentata jer su obavestajne sluzbe policije i vojne vlasti imale oprecne namere. Zanimljivost je da je odma posle atentata bez traga i glasa nestao sofer prestolonaslednika sa celom porodicom i stvarima iz stana.
deda petko
Pogledamo li nacionalni sastav Austrougraske vojske koja je počinila zločine nad civilnim stanovništvom u Srbiji i prema ranjenim vojnicima srpske vojske videćemo koje činijo te zločine. Sve je zapisano . Ti zločini ne zastarevaju i trebalo bi zahtevati suđenje. To je poštovanje prema mrtvima . I Austrija i Mađarska ,kao naslednice trebalo bi da snose troškove oštete iako mrtve ne mogu oživeti.
Саша Микић
Одштета за Први светски рат је плаћена одавно. По тој одштети могли смо да бесплатно студирамо у Аустрији све до 2008 године. Нажалост изгледа да су то знали само одабрани.
Вера
Реч “велика” (Србија) значи и “самостална”, “уздигнута”, “непобедива”, “непокорна” и због тога и “величанствена”. За све ово гинули су Срби, и помагали комшијама за њихове сличне циљеве, да би данас српски наследници могли да кажу “ми имамо своју државу у којој се служимо својим језиком” као што Французи, Италијани, Шпанци, Енглези, Швеђани и други уживају. Хвала нашим херојским претцима, јер и ми можемо са поносом да кажемо да смо их имали.
Vlado
Upravo je "Velika Srbija" koštala Srbe u XX veku.
Istina
To je Vlado inostrana propaganda. Jedino nase srpsko pitanje nije reseno i ne da nam se za pravo da ga cak i spomenemo. Na unutrasnjem planu nije pozeljno ni razmisljati o tome, sto govori o stepenu infiltracije i uticaja stranog elementa. Ali problem postoji, mozemo mi da zabijamo glavu u pesak do mile volje.
Александар М. Миладиновић
Чему је друго могла да тежи Србија на путу своје еманципације, него ли националном ослобођењу и уједињењу, односно стварању „Велике Србије” . Томе су тежиле и остале европске нације, пре свега мислим на Немце и Италијане. Да се није родила идеја о националној држави, Србија не би ни постојала као суверена земља.
Bojam
Verovatno će ovaj moj komentar biti cenzurisan stoga iako se pojavi nadam se da ćete ga pročitati. Moje dede, preci leže na dnu pokraj Krfa i u sebi i o sebi držim njihovu čast i sećanje, koje će biti preneto na moju decu. Ali moram reći da je naš predsednik omalovažio i obeščastio to sećanje i žrtvu u očima sveta onoga dana kada je ostao na godišnjici završetka Velikog rata u Francuskoj 2018. Zato smatram da država Srbija nije moja, jer je vode sramni političari. Slava žrtvama Velikog Rata.
Petar
Iskreno, i ja sam mišljenja, da nije trebalo da ostane... Opet, Srbija jeste, koliko vidim, i Vaša i moja, to je već druga stvar (shvatanja)...
Darko
Postovanje!
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.