Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZADUŽBINE NEMANjIĆA

Manastir Sopoćani

Freske nastale odmah po izgradnji manastira, u 13. veku, svrstavaju se u najlepše srednjovekovno slikarstvo i predstavljaju remek-delo umetnosti tog doba
(Фотографије Станко Костић)

Neizbrisiv trag i sećanje na stvaranje srpske srednjovekovne države i njene utemeljivače, Nemanjiće, čuvaju njihove zadužbine, crkve i manastiri, a jedan od njih su Sopoćani. Ovaj muški manastir nalazi se 17 kilometara zapadno od Novog Pazara i pripada Eparhiji raško-prizrenskoj. Sagrađen je pored izvora reke Raške – u starom Rasu, centru srednjovekovne Srbije – po kojoj je i država Raška nosila ime. Naziv Sopoćani vodi poreklo od slovenske reči sopot, što znači izvor.

Sopoćane je podigao kralj Uroš Prvi (1243–1276), treći sin Stefana Prvovenčanog. Manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici i građena je od 1263. do 1268. Više puta je rušena i obnavljana. Praznik silaska Svetog duha na apostole (Sveta Trojica) simbolički se vezuje za rođendan crkve, a sam manastir, koji je delom završio car Dušan dozidavši mu pripratu (oko 1340) pripada carskoj lavri.

Manastir pripada raškoj graditeljskoj školi, a najveća vrednost su mu freske koje su oslikane odmah po izgradnji. Svrstavaju se u najlepše srednjovekovno slikarstvo i po svojoj originalnosti neuporedive su sa drugima iz tog doba. Predstavljaju remek-delo srednjovekovne umetnosti, pa je manastir Sopoćani, jedan od najznačajnijih srpskih spomenika kulture, od 1979. uvršćen na Uneskovu listu svetske baštine, kao zaštićena celina „Stari Ras i Sopoćani”.

Nažalost, od oslikane površine freskopisa, koja je zahvatala oko 760 kvadratnih metara, samo je polovina sačuvana.

Rodonačelnik loze Nemanjića, veliki župan Nemanja, potonji Sveti Simeon, dobro je sagledao geopolitičku situaciju na teritoriji na kojoj je živeo srpski narod i vizionarski je projektovao buduću državu. Poslao je najmlađeg sina Rastka na Svetu goru, gde osnivaju manastir Hilandar, kolevku duhovnosti srpskog nacionalnog bića.

Tadašnja srpska država, koja je već sticala materijalna dobra, imala je potrebu i za prosvetiteljskom vlastelom, koju su obrazovali najumniji učitelji sa istoka, a znanja su se sticala i prenosila u manastirima. Upravo zato svi Nemanjići grade zadužbine kao duhovne i prosvetiteljske centre, gde se uče jezici, nauka, pišu i prepisuju knjige. Manastire su gradile najbolje arhitekte i majstori toga vremena i oslikali najbolji umetnici, zlatari i ikonopisci, pod budnim nadzorom obrazovanih ktitora.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vera Sobat sa prijateljima
PREDIVNO, ponosni smo na ljude - umetnike - koji su gradili nase manastire i slikali predivne - freske!!!! CUVAJMO ih!!!
Србин са Косова
Републички зсвод за заштиту споменика културе Србије десетинама година "рестаурира" манстир. На слици, овде приказаној, видимо да су сви прозори на јужном зиду главне цркве различитих димензија, што на ранијим фотографијама то није случај. Флеке на фасади је тешко санирати - треба само прекречити. А унутра, фреске постају све блеђе од заштитних премаза, али срећом постоје старе фотографије, као на слици, које сведоче о ренесансној лепоти истих највишег степена.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.