Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gde je Sparta

Potrebna je afirmativna društvena akcija, u smislu pomirenja i objedinjavanja oko temeljnih vrednosti, a ne podele, deobe i razdori, koje emaniraju još veoma žilave strukture bivšeg režima
Срђан Печеничић

Crna Gora se još nije vratila sebi, nakon svog strmoglavog istorijskog pada, ali ni nakon uspona u veličanstvenim litijama. Podanički duh samoporicanja, što vodi kolosalnom pomračenju vrline, ne dopušta tako lak povratak. Postoje izgleda utvrđeni politički obrasci po kojima se stvari odvijaju, jedna i ista farsična priča, koju je teško prekinuti. Omeđeni enklavom neke nove i sužene plemenske svesti, u koju su svetski nalogodavci projektovali i prigušili naše negdašnje istorijsko dostojanstvo, zvanična crnogorska politika se i dalje, entuzijastički i sa žarom, svakodnevno odriče svih pređašnjih  ideala, sebe i svojih bližnjih. Ali, gde je tu naše istinsko državničko samopotvrđivanje i samovaženje?  Gde su viteštvo, junaštvo, čojstvo? Gde je Sparta?

Nakon decenija grubog identitetskog inžinjeringa, brutalne represije i asimilacije, i spolja i iznutra, došlo je do gubitka etičke vitalnosti i potpunog odsustva odgovornosti u dobrom delu crnogorskih društvenih elita. Odricanje od vrednosti, kulture, nasleđa, svađa sa istorijom i precima, distanciranje od saveznika i prijatelja,  ostavili su našu državnu politiku da pluta po površini događaja, bez ikakvog uranjanja u dubinu sopstvenog opstajanja i bića. Upravljajući se isključivo spoljnim  diktatima,  bez imalo rezerve i dvoumljenja, zanemarili smo sasvim svoje suštinske interese. Stoga imamo posvađanu braću i propalu ekonomiju, uz šareno obećanje o nekom multifiktivnom budućem prosperitetu.

Za svu višedecenijsku bezuslovnu poslušnost nismo, dakle, dobili ništa. Za svu bezuslovnu poslušnost i da smo dobili sve, zar bi Crna Gora mogla da preživi sa „svim” i da ostane Sparta, pijemont, da bude Crna Gora?

Ne sme se dopustiti dalji nastavak antisrpske i antipravoslavne politike u Crnoj Gori. Srbi, ni nakon deset meseci od pobede nad bivšim režimom koju su većinski sami izvojevali, nisu u sopstvenoj državi osetili da su njihova prava zaštićena, da je njihova vera, kultura, jezik zaštićen, da mogu da učestvuju i saučestvuju u upravljanju društvenim procesima.  Naprotiv, tiha asimilacija, animozitet i progon se nastavio, navodno kroz borbu protiv „ekstremnih” i „omraženih” srpskih političara, te kroz navodnu odbranu „građanizma”, koji je kod nas, kao ideološki koncept, zloupotrebljen i preinačen u nešto što je antipod građanskom društvu.

Građanstvo nije ekskluzivno pravo jednog pojedinca u odnosu na drugog, jedne društvene grupe u odnosu na drugu, kako je to još davno u 17. veku ispostavio Džon Lok, već obezbeđenje prava svima, te usklađivanje i normiranje glasova različitih društvenih grupâ. Kod nas je međutim nametnuta jedna pervertirana koncepcija građanizma, koju je prećutno uspostavio bivši režim, i po kojoj su svi u Crnoj Gori građani, osim Srba. Srbin je, samim tim što se izjašnjava kao Srbin, ekstremni nacionalista i šovinista, i nije građanin. A ako nisi građanin, onda nemaš ni prava koja država treba da ti zaštiti, ostali te mogu etiketirati kako hoće, mogu ti učiniti šta god im padne na pamet, štaviše poželjno je obračunati se sa tim mrskim, remetilačkim „ne-građaninom”.

Ovaj lažni građanizam, uz diskurs o demokratiji, antifašizmu i borbi protiv srpskog „remetilačkog faktora”, odvodi nas paradoksalno u neke mračne ideološke projekte tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, kada su takođe svi bili „prosperitetni”, i svi imali prava, osim Jevreja. Nivo paradoksa je, štaviše, danas još izraženiji, jer su oni koji su progonjeni i ubijani postali „genocidni”, dok je bratska Srbija postala jedini „nebrat” i neprijatelj, od čijeg se pogubnog uticaja po naše civilizacijsko samoodricanje i posrtanje, svim sredstvima  treba zaštititi.

Ali, narod je drugačije rekao. Naprosto je nedopustivo da se glasovima Srba, ali i šire, svih onih koju su istinski ukorenjeni u Petrovićkoj Crnoj Gori,  a koji su ubedljiva većina, i dalje sprovodi antisrpska, i suštinski, anticrnogorska i antigrađanska politika. Ako sve daješ tuđinu, prijatelji i bližnji će ti ostati gladni. Srbi, kao konstitutivan narod, moraju suštinski postati deo vlasti i njihovi interesi se moraju uvažavati. Projekat asimilacije, projekat proterivanja je propao. Što se pre to shvati, što pre se uspostavi plodotvorna komunikacija i pomirenje unutar državotvornog naroda, pre će se doseći istinski demokratsko, građansko društva. Potrebna je afirmativna društvena akcija, u smislu pomirenja i objedinjavanja oko tradiranih, temeljnih vrednosti, a ne podele, deobe i razdori, koje emaniraju još veoma žilave strukture bivšeg režima.

U svojoj poznatoj priči „Metamorfoza”, Franc Kafka govori o trgovcu Gregoru Samsi koji se jednog jutra probudio kao džinovski insekt, jedna vrsta bube ili balegara. Ono što najviše začuđuje u priči je način na koji Gregor reaguje na ovu transformaciju svoga tela. Umesto da se uplaši, zapomaže, doziva u pomoć, on novonastalo stanje percipira kao manju nezgodu. Iznutra se oseća nepromenjeno, priseban je, pokušava da odrema još malo, ili da nađe način da ustane, obuče se i ode na posao.  I svi drugi, pa i njegova porodica, taj njegov preobražaj prihvataju kao doduše neprijatan i odbojan, ali ujedno prirodan i uobičajen događaj.

U današnjem globalizovanom svetu poremećenih vrednosti, gde se brutalno atakuje na narode i kulture, od nas se očekuje da se „prirodno” preobrazimo u roj zaslepljenih insekata koji kruže oko banaka. Oslobođeni od  „zabluda istorije”, od porekla i ubeđenja, kao masa bezličnih individua, roj, kvantum, bezoblična količina, valja neosetno  i dragovoljno da postanemo puki potrošači, transrodni konzumenti nezasitog tržišta.  I u toj transpersonalnosti i dehumanizaciji da neupitno prepoznamo „progres” globalnog sveta.

Ali, može li se postojati bez identiteta? Može li se identitet poništiti, transformisati, popravljati?

Ako jednom poništite ili izmenite svoje vlastito suštinsko sopstvo, to više niste vi. Identitet i dalje postoji, samo nije vaš. S druge stane, vi sami više ne postojite, jer vašeg identiteta više nema, ili je pripao drugome!

Crna Gora postoji i postojaće uvek, iako se još nije vratila sebi. Premda izopštena i zaposednuta, Crna Gora se bori da ostane Sparta, bar je to posvedočila u veličanstvenim litijama. Sloboda jednom stečena, mora se neprestano iznova osvajati. Iako još odmetnuta, Crna Gora će se vratiti sebi, blagodareći svom narodu, svojoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nama, svojoj vernoj deci.

Poslanik Demokratskog fronta i potpredsednik Demokratske narodne partije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Кад се Срби у Црној Гори освесте и врате у Српство, све ће се смрити. Ако наставе с црногрштином онда збогом накдашња браћо! Конац приче.
Petar,Zagreb.
Наст: Све исто. Владика је иша у прошњу у царски Петроград да иште од императора златне дукате,а гувернадур у латинлук да им каже да не шире руски утицај,па би и он заватио који млетачки цекин у џеп. Уз то на свој грб ставили су млетачког лава,као да су ушли у НАТО. А Србљима су долазили у великом броју,па им је наким јунацима Књаз Сербије,дава почасти,земљу и стоку да насељавају као први меџу Србљима младу и полетну Књажевину. Добро се омрсили. А доклен Србљи вако по том миту о првима у Србаља?
Darko
Sa ovim Krivokapicem nemate puno sansi.
Владимир Ристић
Изврстан текст. Ситуција у Црној Гори је проанализирана на прави начин, свему је дата савршена мера и парадигма. Идентитет Црне Горе почива у српству, Његошу, Светом Петру Цетињском, краљу Николи, православљу, ћирилици и тешкој и комплексној, али и славној нашој историји. Ове вредности су у опасности и борба за њихово очување мора да буде и снажнија. Честитке уваженом аутору.
Miroslav
Crna gora je uvek bila dosledna sebi kao i danas . Beskrajno politizovanje svih slojeva drustva .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.