Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zagonetka blagovremenosti

(Pixabay)

... jer aplauz ima vrednost samo ako stigne u pravo vreme. Kad je cvet već svenuo, to je samo uvreda i poniženje (Karl Luis Safon, Grad od pare)

Granice su mnoge i raznovrsne, ne samo teritorijalne: granice morala, prava, pristojnosti, dobrog ukusa, razuma, strpljenja, kompromisa, sreće i tuge, straha, bola, tolerancije, trpljenja, ljudskosti... Prekoračuju se i prelaze, kako koja – lakše ili teže, brzo ili polako, javno ili tajno, sa ili bez skrupula, odnosno otpora. Ili se pred njima zastane. Pred čitaocima je saga, poglavito o fluidnim granicama prijateljstva, ljubavi i vremena. Inače, nju - D. oslovljavah sa „sestrice” iako sam sin jedinac, a ona ćerka jedinica. Upoznali smo se pre više od četrdeset godina na porodičnom zimovanju u Opatiji. D. je bila učenica završnog razreda jedne zagrebačke osnovne škole, ja beogradski student.

Dok su se naši roditelji lepo družili, započesmo šetnje čuvenom stazom uz more s pogledom na Kvarnerski zaliv, Rijeku i ostrvo Krk s Cresom u nastavku – kao i, iznad rive, glavnom ulicom Opatije. Postavljala mi je razna pitanja, ali i „sipala” znanja o muzici, filmu i jugoslo/avenskoj pov(j)esti. Zanimljiva, prijatne, skladne spoljašnjosti, visoka, nadasve simpatična i otresita. Hodali smo najčešće trasom između hotela „Belvedere”, „Ambasadora”, pa pored marine za mala plovila, do Kvarnera preko parka Angiolina ka „Slaviji”, „Kristalu” i dalje – a jednom i do Voloskog, na sasvim suprotnoj strani. Uz mirindu i krempitu u čarobnim opatijskim slastičarnama. Zbližismo smo. Kada smo se iz Opatije vratili kućama, zadržasmo kontakt povremenim telefonskim čavrljanjima. Prođe par godina. Početkom jednog leta odoh za Zagreb, poslovnim vozom, „sava-ekspresom” da pretražujem zagrebačke antikvarnice i muzičke radnje. I da se neizostavno vidim sa D. Odseo sam u hotelu „Dubrovnik”, na Trgu Bana Jelačića.

Mnogo toga monumentalnog beše mi nadohvat ruke: Zagrebački kolodvor, hotel Esplanada”, Zrinjevac, Hrvatsko narodno kazalište, Gornji grad. Ona i njeni me primiše kao najmilijeg iste večeri na Kvatriću, u Nemčićevoj ulici gde su stanovali. Stekoh najvernijeg ličnog vodiča po Zagrebu, nju – u međuvremenu izraslu u rasnu lepoticu, devojku zavodničkog sjaja u očima i otvorenog osmeha bliskosti. Obilazili smo Trg Republike, Pravni fakultet, Ilicu, Jurišićevu, Staru Vlašku. Špartali Trešnjevkom do Jaruna (tada) u izgradnji, svojevrsne zagrebačke Ade Ciganlije – da bismo potom ćutke i zamišljeno posmatrali Savu, brzu i na tom potezu neplovnu. Pripijeni jedno uz drugo vozili se uspinjačom, čuvenom zagrebačkom „starom damom”. Bajno nam je bilo na Pantovčaku, a naročito u Maksimiru gde me „zaverenički” šaškasto uhvati pod ruku kikoćući se zagonetno. Sedeli smo u kafićima, posetili Gradski muzej, odgledali jednu komediju u teatru Jazavac. Kupih nekoliko retkih pravničkih knjiga i gramofonskih ploča („vinila”), poklončiće za naše roditelje, a njoj – komplet diskretnog nakita. Učinilo mi se da sam zabasao bar u predvorje njenoga srca a ona u moje, i te kako delikatne snove. Čudesno draga i predusretljiva, originalno koketna. Uoči povratka, ispratila me je do hotelske sobe da se dopakujem. Pa me tamo naprečac zagrli čvrsto, posednički, neskrivene želje. Imala je tada već 18 godina a izgledala je osetno zrelija. Ne, nisam bio uzdržan, hladan – naprotiv, sviđala mi se žestoko! – ali spram nje, opuštene i skoro nesputane, ispadoh maltene puritanac, „konzerva”, povrh svega, đavolski svestan da sam porodični prijatelj od poverenja! Nedugo zatim šmugnu iz hotela, dobrano ljuta i razočarana. Ostadoh smušen i zatečen. „Posvađaše” mi se emocije, moralni obziri i razum. Posle mi je dugo nedostajala njena omamljujuća, zanosna mladost, iskrenost, energija, neposrednost i komunikativnost, duhovnost i putenost u isti mah – ponajviše njena naklonost, a i nešto suptilnije, dublje što sam spram D. i sâm osećao. Pojaviš se često negde ili/i nekome prerano ili pak zakasniš – šta je uopšte merilo blagovremenosti? Da nešto prihvatimo takvo kakvo jeste, ili da, nasuprot, nastojimo da ga korenito promenimo – da se pomirimo s postojećim ili da se protiv njega odlučno pobunimo, da ga prevladamo, da (samo)nametnute(!?) granice premostimo, da nešto novo i bolje, zelenije iznedrimo? U sebi, spram drugih, društveno, politički. I da li „odgovarajući trenutak” za akciju sazreva u nama ili izvan nas? Biće da je tô ipak povezano.

„Komedija nas uči da život ne treba shvatati ozbiljno, a tragedija nam pokazuje šta se dešava kada zanemarimo ono čemu nas uči komedija.” (Karl Luis Safon).

P. S. Kada sam izjutra rano krenuo put Beograda, nije bilo pustih obećanja, patetičnih opraštajućih poljubaca. Samo kratkog zagrljaja, možda (i) po koja suza. Izostalo je zadržavanje na papučici vagona i trč(kara)anje uporedo s odlazećim vozom, premda nisam odoleo mahanju s prozora kupea. Jer, i „mali” rastanci znaju da p(r)otresu. Ne beše (ni) dima iz lokomotive u polasku kao u ekranizacijama trilera Agate Kristi. Kompozicija je postepeno ubrzavala kroz zagrebačka predgrađa. I nije se u meni ni do sada zaustavila, iako već odavno primećujem da počinje da usporava.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јаблан Боровић
Ако са тих "културних" свирбених "нота", сиђете на pathos омражених народњака, уверићете се колико је много јаких песама посвећено овоме што сте сасвим лепо, књижевно, описали, а што је у тим песмама сасвим у стилу наиве, сведене искрености и јаке срцободне и душеломне потенције исказано. Но, упозравм Вас - то може бити јако опасно! У сродном жанру може и овако: "Кад бих знао да је сама не бих чекао ни трен..", "Ако једном видиш Марију..", "С ким си сада кад је тужно време..",....
Baja
Treba da osnuje savetovalište za nas hendikepirane. I ja imam isti problem od petnaeste. Zaglavio sam u Ljubljani.
Seka
Ala obruka srbe usred Zagreba i još se time hvali!
Nebojša Joveljić
Divno ste ovo napisali dragi profesore. Hvala na iskrenosti i što ste s nama podijelili ove intimne detalje iz vaše mladosti. I sam sam imao dosta sličnih “promašaja”. Ne sumnjam da će nakon ove priče na vašu adresu Pravnog fakulteta stići brojna pisma romantičnih dama oduševljenih vašom ispoviješću i, ako ste slobodni, voljnih da s vama ne samo prošetaju po Beogradu (ili nekom drugom gradu) nego i da vam možda daju šansu i za novu priču sa sretnijim završetkom. Sve najbolje i pišite nam ponovo.
Miki
Izvanredan sastav! Jeste li razmišljali o literarnoj sekciji?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.