Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako sam gradio samoupravni socijalizam

(Фотодокументација „Политике”)

„Pandemija virusa korona razgolitila je nagomilane globalne socio-ekonomske probleme nametnute svetu poslednjih decenija. Agresivno nastojanje da se uspostavi unipolarna dominacija svetom, preko finansijsko-ekonomskog modela (neoliberalnog kapitalizma), donosi profit i korist samo jednom procentu ljudi i to mahom u Americi i Evropi... Svetu je neophodan novi format interakcije suverenih država”, nedavna je poruka ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina, upućena 51. samitu Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa.

A upravo pre više od tri decenije došlo je do prevarnog rušenja Berlinskog zida od strane Amerike i Engleske, koji je simbolizovao podelu Evrope na zapadnu, gde vladaju nemilosrdni zakoni profita, odnosno imperijalistički kapitalizam i istočnu sferu, gde je vladao socijalistički privredni i društveni poredak, koji je imao za cilj postizanje društvene jednakosti ljudi na osnovu zajedničkih sredstava za proizvodnju.

I umesto, po dogovoru, da se realizuje gašenje oba vojno-politička saveza, NATO-a i Varšavskog pakta, dolazi do neviđene prevare u novijoj istoriji, tako što je raspušten samo istočni, Varšavski blok. Dolazi do ponovnog uvođenja kapitalističkog poretka u svim zemljama istočnog lagera, uključujući i veliki SSSR. Međutim, na planetarnu korist, Narodna Republika Kina, sa svojom Komunističkom partijom na čelu, nastavlja da razvija i reformiše svoj model tržišnog socijalizma, koji podrazumeva, pored ostvarivanja profita i stvaranje jednog dobro organizovanog i humanog društva, dajući tako pozitivan primer velikom delu svetske populacije.

Na državnom nivou Kina utvrđuje tri stepena osnovnih socijalističkih vrednosti: nacionalne, društvene i lične, među kojima su i demokratija, sloboda, vladavina prava, jednakost, patriotizam i drugarstvo.

Za relativno kratko vreme Kina je, razvijajući svoj model socijalizma, potpuno iskorenila siromaštvo ne samo u svojoj zemlji, već je stvorila recept – platformu i dala podsticaj u borbi protiv siromaštva u svetu.

Dakle, potpuno suprotno neoliberalnom, globalnom, imperijalnom kapitalizmu sa krvavim banknotama, čiji je cilj beskrupulozna borba za ostvarivanje što većeg profita, koji vodi do drastičnog raslojavanja društva u kojem najbogatiji postaju sve bogatiji a siromašni još siromašniji. To ima za posledicu opštu dehumanizaciju i nestabilnost društva.

Zato ni za koga nije iznenađenje da Kina krupnim i sigurnim koracima grabi ka svetskom tronu ekonomski i vojno najrazvijenije zemlje na svetu. Već sada je Kina dostigla bruto nacionalni dohodak – BND, koji je veći od zbira BND, koji ostvaruju Amerika i Evropa zajedno. Za razliku od imperijalističkih banknota, njeni juani su kristalno čisti.

  Očigledno da neoliberalni kapitalizam nezadrživo klizi ka nestajanju, jer u osnovi počiva na vojnoj sili i pljački malih naroda i slabijih država, čiju sudbinu su dočekala i sva carstva u dugoj istoriji svetske civilizacije.

Da bi se imao uvid u stepen razvijenosti jednog društva, neophodno je analizirati prethodni i tekući period, uporediti ostvarene rezultate i ispisati ne statistički pregled već istoriju ekonomije Srbije, koja će predstavljati dragocen putokaz sadašnjim i budućim generacijama, koje odlučuju ili će odlučivati o sudbini svoga naroda i države. Na to obavezuje i drevna mudrost koja glasi: „Ignorisati istoriju isto je što i ignorisati vuka na vratima!”

Za razliku od svih zemalja socijalističkog bloka, Srbija je u zajedničkoj državi Jugoslaviji, više od pola stoleća imala privilegiju da iskusi posledice osnovnog načela Komunističke partije Jugoslavije, koje je glasilo: „Fabrike radnicima, zemlja seljacima!”, što je u krajnjem ishodištu dovelo do uvođenja samoupravno socijalističkog privrednog i društvenog poretka u Jugoslaviji.

Nije potrebno prevelikog znanja i previše mudrosti da bi se nakon dve decenije ponovnog uvođenja kapitalističkog poretka, moglo pouzdano zaključiti koji sistem ima prednosti za široke narodne mase.

Nakon takozvane tranzicije samoupravnog socijalističkog poretka u neoliberalni kapitalizam ubrzano nastaje dužničko ropstvo. Za samo dve decenije, spoljni dug svih bivših republika premašuje 150 milijardi dolara, dok je dug Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije pre razbijanja iznosio deset puta manje ili oko 15 milijardi dolara. Po ugledu na zapadne zemlje dolazi do naglog raslojavanja stanovništva u svim nekadašnjim republikama pa i u Srbiji. Nestaje srednja klasa, bogataši niču preko noći, a siromašni počinju da prave redove ispred narodnih kuhinja za koje u samoupravnom socijalizmu nije ni bilo potrebe. Strani investitori postaju svojevrsni okupatori, što dovodi do toga da zemlja gubi svoju samostalnost i suverenitet.

 U sudbonosnim periodima na globalnom nivou, kao što su finansijska kriza iz 2008. godine i pandemija virusa korona, zapad, koji je socijalizam predstavljao kao bauka, upravo je intervenisao na slobodnom tržištu po ugledu na socijalistički privredni i društveni poredak.

Najbolji način, da današnji čitalac shvati, kako je to funkcionisalo u samoupravnom socijalizmu, pokazaće reportaža koju je objavila „Politika”, 18. novembra 1974. godine, pod naslovom: „Razgovor s metalcima – RADNICI BOLjE ZARAĐUJU NEGO DIREKTOR,  U OOUR fabrike uređaja i delova „Prva petoletka” u Brusu za devet meseci obim proizvodnje veći za 47%.”

„Radnici velike porodice ’Prve petoletke’ iz Trstenika shvatili su da je porast proizvodnje jedini i pravi put u savladavanju svih teškoća našeg privrednog razvoja. Podatak da je samo u septembru ove, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, obim proizvodnje povećan za 37% – ohrabruje. Najbolja je, i prva među proizvođačima ove radne organizacije kako beleži list „Petoletka”, OOUR Fabrika uređaja i delova u Brusu. To je njihovo najmlađe „dete”, koje je nedavno obeležilo 10-godišnjicu postojanja. Za proteklih devet meseci prema devet meseci prošle godine, obim proizvodnje u ovoj fabrici veći je za 47 odsto.

Posetili smo Brus i razgovarali sa mnogim radnicima u ovoj visokoakumulativnoj radnoj organizaciji siromašne opštine.

 Sava Savić je Topličanin, visokokvalifikovani metalostrugar. U septembru je zaradio 6.430 dinara ili za 400 dinara više od zarade njegovog direktora.

 – U našoj fabrici većinom rade kvalifikovani i visokokvalifikovani metalci, sve mladi ljudi iz okoline, iz siromašnih domaćinstava. Moram reći da smo stasali kao radnici. Ne čudi me što sam u septembru zaradio više od svog direktora. Proizveo sam 250 komada pružnih vijaka koji se ugrađuju u reduktore. Radilo se o obavezi „Rade Končara” da ih ugradi i izveze u Indiju. Bilo je hitno i svojski sam zapeo....

 „U razgovoru sa rukovodiocima i radnicima ove uzorne fabrike, kroz koju kad prolazite stičete utisak da ste u apoteci, saznali smo ono što je najvažnije za dobre međuljudske odnose i uspešan rad. Saznali smo o sedam istina koje gotovo svaki radnik zna napamet da vam ispriča. Prva je i najvažnija: fabriku smatraju svojom pa više i bolje radi i zalaži se. Drugo, posao ne sme da trpi. Ne sme da se čeka ni zbog čega. Treće, sve što ti leži na srcu, iznesi, reci, kritikuj i predlaži. Četvrto, radna disciplina mora biti vojnička. Peto, organizacija posla mora da bude takva da sposobnost svakog radnika bude optimalno iskorišćena. Šesto, odgovornost i kontrola za izvršavanje poslova kao i najviši mogući kvalitet proizvodnje. I sedmo pravilo glasi: potpuno i blagovremeno informisanje o svim pitanjima i događajima u radnom kolektivu.

 Uveli su i nešto novo. To su zborovi radnih jedinica. Tako je, vele, praktičnije i brže se iznose predlozi.

 – Ovu praksu smo počeli juna prošle godine – rekao nam je diplomirani ekonomista Novak Bjelić, direktor ove OOUR. Na prvim zborovima prikupili smo 134 pitanja i predloga radnika. Tako, na primer, na jednom zboru je izneto da se na programskom strugu „utita” što pre mora izvršiti revizija noževa. Zabeležite i to, da je ta mašina nabavljena juna 1968. godine i da je stajala neiskorišćena godinu dana. Danas ona „zarađuje” milion dinara mesečno. Nabavkom novih noževa omogućeno je da mašina nesmetano opslužuje još dva struga, jednu brusilicu u dve smene i ravnomerno zapošljavanje kapaciteta hromiranja i galvanizacije. Eto, na izgled sitnica. Ali takve sitnice nam omogućavaju dvostruko veću proizvodnju.”

Generalni direktor „Trepče” tokom poslednje decenije 20. veka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Roby
1.samo inflacija kroz 30godina dovodi početnih 15milijardi do cca 65 milijarde (bez kamata,bez ikakvih drugih troškova-samo inflacija 4-7%godišnje) tako da je usporedba dugova smiješna 2.Državni intervenizam je mehanizam kojeg poznaju svi ekonomski modeli,pa tako i kapitalizam.D.I. nije exluzivno pravo socijalizma 3.samoupravljanje nije izmišljotina ex Yu nego postoji u kapitalizmu odavno-zove se dioničarstvo! 4.Zadruge postoje i u kapitalizmu
Petar
Da li je moguce da iko danas moze da pise ovakve stvari. I zasto? Da bi obezvredjivao zapadni model spram kineskog? Iako su jedan crna a drugi bela macka, sto rece Mao. Da bi se podilazilo kinezima zbog aktuelne politicke situacije? Novace, u kojoj su ti zemlji zapada situirana deca dok ti ovde lamentiras nad samoupravnim socijalizmom i planskom privredom? Kakvi "zbrljevi" radnih ljudi, kakvo samoupravljanje? Stvarno svasta.
Miloje
Ova trojica za jednim strugom kao tri babice na jednom porodjaju. Ekstenzivno SFRJ "zaposljavanje", dete kilavo a SFRJ kaput...
Саша Микић
Е, Милоје коментар да би се коментарисало или коментар да би се опљунуло. Слика је из ученичке радионице. Један ради наставник га контролише, а друг гледа, јер је он следећи.
Milosav Popadic
Nijedan model nije idealan. Sve zavisi od ljudi. Zlo i dobro nisu u modelu, negou ljudima. Najvece zlo je egoizam i lakomost na bogatstvo radi bogatstva , a bogatsvo ne donosi srecu niti cini covjeka dobrim. Ljubav prema bliznjem je najvece bogatstvo. Ono sto damo drugima je nase bogatstvo.
Саша Микић
Ово сте добро рекли. Покретач свих класних друштава, а највише капитализма је људски егоизам. Стицање богатства ради богатства без обазирања на оне, који уствари и праве то богатство. Ретки су прави добротвори у редовима екстремно богатих , а многима фондације, добротворни рад и сл. служе управо за избегавање давања држави, па тако имамо да на милијарде зарађених долара не плате ни цент пореза.
Пантелија
Да, да... Сећам се да су биле и добровољне омладинске радне акције. Неки су радили, а неки су били по штабовима, исписивали и узвикивали пароле, махали заставама и празном сламом, крчећи пут својој друштрвено-политичкој каријери. Тај паразитски менталитет су касније пренели својим наследницима које данас лако можемо да препознамо чим зину да нам као нешто објасне.
Коста
@NVO -- наследника је најмање, али су на власти.
Саша Микић
Да ли је боље да своје ''политичко'' искуство стичу на радним акцијама, или као данас у навијачким групама?
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.