Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zloupotreba EU i uslovljavanja, uslovljavanja …

Hrvatska je i u dosadašnjem procesu po pravilu postavljala uslove Srbiji u vezi sa položajem manjina i pitanjima koja se odnose na događaje iz devedesetih iako se EU ne bavi manjinskim problemima
Миланко Каличанин

Ugovor o EU, pravna tekovina i politički principi na kojima počiva i deluje EU ne daju pravo niti obavezu EU da se bavi ili arbitrira u bilateralnim odnosima drugih. Otuda EU i insistira u procesu pristupanja da zemlje kandidati bilateralne odnose prethodno razreše. Time upravo uslovljavaju i Srbiju u slučaju KiM sa argumentacijom da neće primati države koje imaju nerešene bilateralne odnose i u tome se poziva na primer Kipra. U istom kontekstu se može čuti od nekih zemalja članica da neće uslovljavati kandidate u procesu pristupanja rešavanjem svojih otvorenih, bilateralnih pitanja niti da će u tom smislu koristiti specifične interese radi njihovog ostvarivanja. Najnovija praksa sve napred izneto nažalost demantuje.

Poslednja međuvladina konferencija u Luksemburgu to najbolje ilustruje na primerima zemalja kandidata i potencijalnih kandidata na našeg prostoru. Održana je bez konkretnih pomaka za sadašnje (Srbija, Crna Gora) i buduće kandidate (Severna Makedonija, Albanija) sa ciljem, pre svega, da se očuva „entuzijazam” regiona i politički evrointegrativni kontekst. Srbija i Crna Gora su na istim pozicijama bez pomaka, a sa Severnom Makedonijom i Albanijom nisu otvoreni pristupni pregovori. Može se razumeti da nije došlo do promena u samoj EU oko politike proširenja. U nedostatku konsenzusa ona se još nije vratila u agendu EU na način koji bi upućivao na interes da se „evropska perspektiva” materijalizuje konkretnim potezima i akcijama prema kandidatima i potencijalnim kandidatima. Jasno je da se neki potezi od strane EU, kako bi se demonstrirao privid o povratku politike proširenja, sada isključivo vuku iz geostrateških i geopolitičkih razloga. Sada i pojačano posle nedavne serije susreta na najvišem nivou (G7, NATO, SAD–EU, SAD–Rusija) na kojima su ti razlozi zbog tekućih globalnih odnosa i sučeljavanja, dobili prioritet i kada je naš region u pitanju.

Može se uvažiti i da su značajno prisutni i argumenti nedovoljnog učinka kandidata i pretendenata, međutim do punog izražaja su i ovoga puta došli specifični interesi nekih članica sa (zlo)upotrebom EU radi njihovog ostvarivanja. Svakako da je Severna Makedonija koja je odricanjem od imena i članstvom u NATO računala na siguran prolaz i pune nacionalne garancije, već pomalo drastičan primer zbog poznatog stava i uslova članice Bugarske. Nije daleko ni stav oko Albanije koja se pragmatično vezuje u paket sa Severnom Makedonijom, a u osnovi neke članice još ne žele uključenje ove zemlje iz sopstvenih specifičnih razloga i interesa.

Kada je reč o Srbiji nestaje svaka iluzija o principijelnosti i konstruktivnosti kada se pogleda izlaganje hrvatskog MIP-a na konferenciji koje treba citirati, jer se tako isključuje svaka mogućnost nerazumevanja ili drugačijeg tumačenja: „Od Srbije se traže jasni odgovori, pre svega suštinski i održiv napredak u temeljnim područjima. U tom smislu gledamo na područje vladavine prava, pitanje nestalih osoba, prava žrtava rata, procesuiranje ratnih zločina, saradnju s međunarodnim krivičnim sudom, priznavanje genocida u Srebrenici, jačanje dobrosusedskih odnosa kako s članicama EU tako i onima izvan EU”, rekao je Grlić Radman, prenosi hrvatski portal Index.hr.

Vladavina prava i međunarodne obaveze iz humanitarne dimenzije imaju generalna obavezujuća uporišta i opravdanja, ali stavovi o nestalima, pitanjima građanskih ratova i međuetničkih sukoba iz devedesetih, dobrosusedski odnosi sa aluzijama na „Kosovo”, spadaju u domen specifičnih bilateralnih odnosa i interesa, kao uslova radi njihovog ostvarivanja.

Hrvatska je i u dosadašnjem procesu po pravilu postavljala uslove Srbiji u vezi sa položajem manjina i pitanjima koja se odnose na događaje iz devedesetih iako se EU ne bavi manjinskim problemima. Sada je to konkretnije specificirano sa jasnom naznakom da treba očekivati konkretna uslovljavanja Srbije na osnovu direktnih specifičnih interesa Hrvatske. Valja podsetiti da se i Hrvatska ranije izjašnjavala da neće koristiti bilateralna otvorena pitanja i položaj kao punopravne članice EU za uslovljavanja, ali je očigledna promena hrvatske politike koju ilustruje kako ovaj poslednji slučaj tako i nedavna istupanja hrvatskog MIP o pitanju KiM sa podrškom maksimalističkoj politici aktuelnih vlasti u privremenim institucijama u Prištini koja inače ne daje prostor za uspešan nastavak dijaloga ili bar konstruktivan prilaz potrebama normalizacije na relaciji Beograd–Priština.

Dakle bar u slučaju Hrvatske očigledno treba računati na promenu politike u odnosima sa Srbijom i izraz te promene kao i manifestacije hrvatskog stava u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ranko Petrović
EU je ekonomska zajednica,ali kroz sve institucije EU se provlače geopolitički interesi,bilo Amerike bilo evropskih država pojedinačno.Mi moramo ostati na ovom kursu dobrih odnosa sa svima,bez uplitanja u teške priče iz prošlosti.Za sada niko ne želi realnu sliku istorije i nepravde prema Srbiji.Ali,za istinu i pravdu treba se boriti kada budu naše pozicije stabilnije.
Aleksandar Adzic
Zasto bismo bili deo cetvrtog kada smo uz krvavu cenu platili da budemo svoji na svome umesto deo treceg rajha? Hrvati mogu da laju koliko hoce. Oni sa zapada Evrope su shvatili da su zemlje Baltika i jos neke potpuno zatrovani mrznjom. Ne bi me zacudilo da Francuska bude sledeca koja napusta EU. Nemci moraju malo da pricekaju zbog istorijskih razloga ali mislim da je i njima dosta tog cirkusa.
tja
Potpuno je svejedno sta danas Hrvatska misli o Srbiji i njenom prijemu u EU. Cak i kad bi Hrvatska htela da pomogne Srbiji, kao sto to cini Madjarska, nista se ne bi izmenilo. Glavni problem je sto EU nije spremna da primi Srbiju, niti je Srbija spremna da se ponudi da bude primljena.
Trifun
Hrvatska (clanica EU) pokusava iskoristiti "ucenjivacki kapacitet" da Srbiji (EU kandidatu) onemoguci ulazak u EU,lececi istorijske komplekse i nacionalne frustracije:1.Hrvatska negira NDH genocid nad Srbima i slavi "Oluju"(zavrsetak genocida) kao dupli drzavni praznik i najvecu pobedu..2.Zahvaljujuci zapadnim sponzorima,Hrvatska nije osudjena za "Oluju",iako je veci zlocin od Srebrenice..3.Hrvatsku/Z.Milanovic posebno iritira indiferentan odnos Srbije prema nastojanjima da zaustave EU put..
asinus
Kad lupas na zamandaljenu kapiju, na kuci u kojoj nema nikoga, na pogresnom broju, u pogresnoj ulici, kod pogresnih ljudi.., a svi ti kazu, "ma, nemoj, bre, covece..." a ti lupas i lupas..., i tako vec 20 godina.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.