Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Nećemo da menjamo veru zbog vrtića

Izlazimo iz biblioteke i ona mi pokazuje crkvu preko puta. Kaže da je tu vrtić. Gledam u crkvu pa u nju. Prilično sam iznenađena ali ona deluje veoma staloženo. Zahvaljujem se i devojka odlazi.
Фото Пиксабеј

Radila sam godinama posao koji je bio štetan po zdravlje i slabo plaćen. Nisam mogla da nađem drugi i predlagala sam mom suprugu Saši da odemo u beli svet.

„Ne znamo jezik, nemamo nikoga da nam pomogne tamo i ne čeka nas posao. Kako ti misliš da mi preživimo,” odgovarao me stalno. Ali ja sam bila uporna:„Nismo glupi, i uz malo truda i volje staćemo na svoje noge.”

Odlučismo da se selimo ali sam majci rekla da za svaki slučaj sve što sadi u bašti sadi u duplo, ako ne uspemo da bar imamo hrane kad se vratimo.

Preletesmo ,,baru”i spustismo se na tlo obećane zemlje. Po dolasku u Ameriku vrlo brzo sam shvatila da je Saša bio u pravu ali to nisam želela da priznam. Zato sam zapinjala iz ,,petnih žila”da se snađemo i nešto uradimo.

Često sam bila u neprijatnim situacijama, a dosta problema je dolazilo zbog toga što sam slabo znala engleski. Ali, tešila sam se stalno da ,,posle kiše dolazi sunce”.

(Foto Piksabej)

Sa nama je bila i kćerka Natalija koja je tada imala sedam godina. Popadija iz naše crkve nam je pomogla oko upisa u školu ali Natu koja ne priča engleski šalju u predškolsko. Bio je početak aprila.

Tražila sam vrtić jer smo nas dvoje počeli da radimo a u Americi nije dozvoljeno da se deca ostavljaju sama kod kuće do dvanaeste godine.

U to vreme nismo imali auto i ja šetam sa Natom okolo u nadi da ću negde videti vrtić. Nemam ni kompjuter, zato odlazim u obližnju biblioteku.

Nata i ja dolazimo u biblioteku da pronađeno vrtić preko interneta. Pored našeg stola ubrzo dolazi jedna devojka. Gledala sam je ranije na ulici, bila je malo čudna. Šetala je sa slušalicama na glavi, pevala je i imala pomalo izgubljen pogled.

Čim sam je pogledala počela je da mi nešto priča, ali je ništa nisam razumela. Međutim, ona nastavlja da priča ali sada već gleda u Natu. Tek onako da nešto odgovorim kažem joj da je moja kćerka i da tražimo vrtić.

Pošto gledam bledo u nju ona uzima parče papira i olovku i počinje da piše.

-Tu je vrtić, reče.

Kažem joj da ne znam gde je to a ona ustaje i povede nas da pokaže.

Krećemo svi zajedno. Držim Natu za ruku ali nisam sigurana da li je u redu to što sam krenula sa ovom devojkom. Sa jedne strane je očigledno da ima nekih smetnji ali sa druge starne delovala mi je veoma dobronamerno.

Izlazimo iz biblioteke i ona mi pokazuje crkvu preko puta. Kaže da je tu vrtić. Gledam u crkvu pa u nju. Prilično sam iznenađena ali ona deluje veoma staloženo. Zahvaljujem se i devojka odlazi.

(Foto S.Đ)

Nata i ja ulazimo u crkvu, a odmah nam prilazi žena srednjih godina. Nekako uspevam da joj objasnim da tražim vrtić. Žena je ljubazna i sa osmehom na licu potvrđuje da imaju mesta. Zahvaljujem se i njoj i izlazimo jer nisam sigurana kako da pitam ono što me interesuje.

Kad smo došle kući još sa vrata kažem Saši da imamo vrtić, tu ispred nosa. Ispričala sam mu detalje i napominjem da je na tom mestu Prezbiterijanska crkva.

„Mi nećemo da menjamo veru zbog vrtića, napominjem mužu i on se složio da se dobro raspitamo oko uslova za boravak dece.

Posle toliko godina, kada se setim te izjave, izgleda mi veoma smešno, pogotovo sad kad znam kako stvari funkcionišu Americi. U to vreme mi nije bilo do smejanja, više do plakanja.

Saznali smo da ta crkva samo iznajmljuje prostor za vrtić. Sve troje smo otišli i upisali Natu koja je tu provodila vreme dok smo mi radili. Vaspitačice su bile veoma fine prema njoj. Posebno mi je ostala u sećanju Emi, mlada vaspitačica koja je bila kineskog porekla. Ona je baš volela Natu.

(Piksabej)

Ni danas, posle toliko godina, nisam sigurna da li smo prilikom pronalaska vrtića imali sreće, da li je to bio samo sticaj okolnosti, ili možda pomoć više sile.

Tih prvih godina bilo je dosta teških situacija, ali su se uglavnom završavale srećno. Uz malo strpljenja.

Danas mogu da kažem da smo se snašli, ali nikome ne bih preporučila da ide našim putem, da se uputi u beli svet na način kako smo mi otišli. Sa detetom, bez igde ikoga i znanja jezika.

 

Snežana Đorđević

 

 

Pišite nam 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika  

 

Komentari114
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
@Zoran: " Arogantni su samo politicari njihovi i to ne svi, demokrate uglavnom." Gde ces vece 'arogancije' od republikanske elite (bez i da pominjem njihovog 'dear leader', tj. kult-licnosti)?! Pozdrav iz TN. :)
Dusan Martinovic
@Mitropolit Jovan Molim Vas ne nazivajte sve Srbe koji su promenili ime u rasejanju Goljama, uplaseni Narcisu Veliko Srbine ponosni na svoje ime bar ga napisite .(Ja nisam ali je to nevazno). Mene vredjajte koliko hocete ja cu Vas takve jedem za rucak I da to zadrzimo na licnim uvredama . To su pristojni vredni ljudi koji su vam sigurno jendonm nesto pomogl recimo da utovare kontenjer Vi ste tipican psiholski premer zamene teze u prevodu covek bez kicme sa zelatinskom strukt
Dusan Martinovic
@Mitropolit Jovan Mi smo uvek slusasli u kuci Pucinija Verdija Mokranjca Ne znam iz te muzicke kolekcije nista. Vidm da tim repertoarem vladate odlicno sto neminovno navodi na zakljuca da ste iz lepe Srbske unutrasnjosti I da ste popili izlgeda foglio di via za green cartu znaci otisao mamin I tatin stan ili njiva na adovkate.
Mitropolit Jovan
Na ovaj Vas visokoumni komentar, iz riznice zvane "ulica", pade mi na pamet stih iz jedne "gastarbajtersko-migrantske" pesme koji glasi: "Siroma sam, siroma sam, al volim da zivim, dok poslednji dinar imam necu da se smirim..", itd.itd.
Dragan Pik-lon
Ja znam jednu stvar koju sam mnogo puta proverio.Amerikanci(autohtoni)u SAD-ma su odvazni,superiorni da ne kazem aroganti.Dok su van SAD-va preplaseni,pokunjeni i necujni.Narocito to vazi kad su u evropskim centrima.Tek onda vide koliko je njihova zemlja velika provincija da ne kazem palanka.Jedno veliko i megalomansko vasariste.
RoyMoore
To oko provincije nije daleko od istine i moglo bi se diskutovati o tome. A sto se tice nadmenosti i arogancije, to nisam primjetio ni kad sam tek dosao, a ni dan danas. Cuo sam isto da su Kanadjani arogantni, iako ni tamo to nisam iskusio. Valjda zavisi kako se postavis.
Dr
Gledam tj citam komentare. Oni su odraz nas kao ljudi. Jedni se hvale, drugi iznose realne cinjenice, treci se ljute... Tako izgleda svaki skup, slava, rodjendan u Australiji. Samo prepucavanja. Svako brani svoj stav, misljenje, ni truna tolerancije. Uvek je bilo i bice da je nekome casa puna a nekome polu prazna.
tja
Prepirke nisu bazirane na razmeni informacija nego na zelji pojedinaca da pokazu da vise znaju i da su pametniji od drugih. Kad bi bila vazna samo informacija nijedna tema ne bi imala vise od deset postova.
tja
Uvek je prijatno cuti pricu mladih ljudi koji zajedno odu u svet muce se zajedno i posle vise godina mogu sebi da kazu - uspeli smo, ne vracamo se. Nedavno sam cuo drugaciju pricu od jednog mog skolskog druga u inostranstvu o jednom nasem poznaniku koji je vrlo lose prosao. On nije hteo da muci svoju porodicu, zenu i dete, nego je otisao sam, za dve godine nasao dobar posao, sredio i sve sto je trebalo pa tek onda doveo zenu i dete. Nastavak ako ovaj post bude objavljen.
tja
(nastavak) Zena je sa svojom diplomom pokusala da se zaposli, imala nekoliko neuspelih intervjua, uvredila se, i vise nije trazila posao. Vec sledece godine se sa detetom vratila, a onda je dolazila i odlazila sledecih 5-6 godina. Najzad se i on vratio ali posle godinu dana otisao ponovo sam i pokusao da se zaposli u istoj firmu. Nije islo. Osnovao je svoju firmu i pokusao da prodaje usluge kao konsultant. Islo je vrlo slabo. Odselio se u neki drugi grad i prekinuo sve kontakte sa poznanicima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.