Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Značaj Kosova i Metohije

Урош Предић: Косовка девојка, 1919.

Nedavno je u SANU održano dvodnevno savetovanje o srpskom kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji, ali je nedovoljno pažnje posvećeno ovom naučnom skupu.

Kulturno nasleđe nisu samo poznati manastiri, kao što neki misle, nego je to mnogo šira oblast. Kulturno nasleđe su i tvrđave-gradovi Novo Brdo i Zvečan, Hvostanska Studenica kod Peći, crkva iznad Kline sagrađena 1836. godine i veoma mnogo drugih objekata, ali sadašnjim zapadnim demokratima smetaju srpski tragovi na KiM.

Ima onih koji kažu da nisu postojali ni Jugovići, a u manastiru Davidovica kod Brodareva, u rodnom selu kneginje Milice nalazi se sarkofag, grob Vratka, tj. Starog Jug Bogdana koga je sa Kosova donela njegova ćerka, kneginja Milica i tu ga sahranila. Književnik, prof. Vido Latković istraživao je i konstatovao imena devet Jugovića: Boško, Damjan, Mitar, Momir, Nenad, Nikola, Petar, Vojin i Stjepan. Na groblju u selu Gornja Brnjica, pored puta Priština–Podujevo, njihove grobove čuva i održava porodica Cvejić, koju bi država Srbija trebalo materijalno da pomogne kao čuvare nacionalnog nasleđa.

U Monografiji „Rudarstvo na tlu Srbije”, prva knjiga autora prof. dr Petra Jovanovića, na strani 225, navodi se da je Bogdan Jug jedan od 24 autora i potpisnika Rudarskog zakona Despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine. Po pravoslavnim običajima, to je unuk starog Jug Bogdana, verovatno Boškov sin i normalno je da despot Stefan poveri tako važan posao svom bratu od ujaka.

Po J. Erdeljanoviću, na Kosovu ranjeni Orlović Pavle sahranjen je kod Crkve Sv. Vrača, u selu Vračevo kod Leposavića. To znači da je i Kosovka devojka iz Vračeva, jer ne bi ga ona donela u neko tuđe mesto, nego u svoje.

Prema istraživanjima prof. Avrama Popovića iz Kosovske Mitrovice, grob Miloša „Obilića” nalazi se u „Solobanji”, Banji pored Laba, nedaleko od ruševina crkve, kao što piše u časopisu „Hvosno”, 2009/59.

Rodno selo Miloša je Kopilović pored Ibra u Ibarskom Kolašinu, a s druge strane Ibra je selo Drača (Dračelica). U fermanu koji je Bajazit jula 1389. godine poslao u Brusu piše da je Murata „ubio Miloš Kopilić”. U turskim i drugim izvorima navode se korekcije ovog prezimena: Kopilović, Kobilović, Kobilić i sl. Postoji i narodna pesma „Smrt Miloša Dragilovića (Obilića)”.

Bečki istoričar Pavle Julinac promenio je 1765. godine Miloševo prezime u Obilić i ostade tako do danas, a Kolašinci i srpski istoričari ćute. „Su čim li će izać’ pred Miloša?”, kako bi Njegoš rekao.

U pesmi „Smrt majke Jugovića” ima stih „Što nam vrišti Damjanov zelenko... il’ je žedan vode sa Zvečana...”

Izvor vode ispod tvrđave Zvečan postoji, a i danas se koristi.

Nisu ovo legende, već istinite legende, činjenice i istorijsko kulturno nasleđe, koje treba detaljnije i kompleksnije obrađivati.

Sadašnji svetski moćnici kažu da prošlost i istorija nisu važni, a kineska poslovica kaže: „Sadašnje cveće niklo je iz korena prošlosti, a iz sadašnjeg korenja nići će cveće budućnosti”.

Ali svetski moćnici kidisali su na Srbiju, a naročito na KiM, ne zbog prošlosti, nego zbog njegovih prirodnih resursa.

Inženjerska akademija Srbije održala je 7. februara 2019. godine okrugli sto o prirodnim resursima KiM, na kojem je, pored ostalog, konstatovano: Od ukupnih prirodnih rezervi u Republici Srbiji, oko 76 odsto uglja i oko 80 odsto polimetalnih ruda olova, cinka i srebra nalazi se na KiM. Na KiM postoji veliki hidropotencijal, više banja, šumski fond sa oko 990.500 hektara, aeropotencijal za vetrogeneratore, perspektivna poljoprivredna i saobraćajna delatnost i dr.

Na kraju ovog skupa navedeno je da bi ovu tematiku trebalo razmatrati na širokim skupovima (SANU, PKS, RGF...).

U Metalurgiji olova „Trepča” u Zvečanu nekad se proizvodilo, pored ostalog, i oko 10 tona srebra mesečno, zavisno od priliva sirovina, ali već dvadesetak godina metalurgija u „Trepči” ne radi, kao da nikome nisu potrebni srebro, olovo, cink, zlato...

Nedovoljno se potencira značaj prirodnih resursa, a dogovori velikih demokrata se izgleda sporo i teško završavaju.

Prof. dr Branislav Nikolić,
naučni savetnik, Novi Beograd

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радојко
Сличне претње добијали су инспектори, тужиоци, судије и сведоци у Швајцарској, Немачкој и Грчкој, где се део Албанаца бави организованим незаконитим радњама. Неке претње су извршене, неки добри и храбри људи више нису живи (Blockinger и други). Ко има посла са (мањим) делом Албанаца који је пренео видове понашања из старих фисова и задржао их, зна да је за њих интерес племена изнад човечности, закона, морала и религије. Свако изван фиса је мање вредна околност која се уклања ако им смета.
MilanS"
I,sada - nije na gore podsetiti se na reči akademika Jelene Guskove predsednika Centra instituta za slavistiku Ruske akademije nauka,kada govori o istorijskom kontekstu krize na KiM,da se KiM oblast nije nikada nalazila u sastavu bilo kakve organizovane albanske države,jer taj prostor od 12. veka ulazi u sastav srednjovekovne srpske države.Postojeće aspiracije na KiM je produkt albanskog faktora nastalog pod vlasti fašističke Italije za vreme II.sv.rata.
Боро
Дубок наклон, професоре....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.