Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vinogradarstvo se seli na Zlatibor

Grupa srpskih istraživača razvija integrisani sistem agrometeoroloških prognoza koji, osim predviđanja vremenskih neprilika sedam meseci unapred, sadrži i savete kako da se ublaže štetne posledice klimatskih hirova
(Фото А. Васиљевић)

Pred nama je tropsko leto, a onda neverovatan preokret (foto/video). Nećete verovati kakve nas vremenske prilike očekuju do kraja godine (uznemirujući sadržaj). Onlajn setve ovakvih naslova, ispod kojih su nepouzdane ili skroz izmišljene dugoročne prognoze, po pravilu završavaju bogatom žetvom klikova. A pravim setvama i žetvama i naučno zasnovanim dugoročnim prognozama bavi se šestočlani tim naših istraživača. Okupljeni su oko projekta IAPS, koji finansira Fond za nauku u okviru programa PROMIS, a cilj im je da „proizvedu” integrisani sistem agrometeoroloških prognoza za sedam meseci unapred. Rezultat njihovog rada će tokom vegetacione sezone 2022. korisnicima biti besplatno dostupan na sajtu iaps-project.com.

– Da se razumemo, ne možemo u januaru predvideti da će, na primer, 15. jula u šest po podne padati kiša. Ali možemo da izračunamo koliko je verovatno da će nas pogoditi suša ili obilne padavine, toplotni ili hladni talasi – objašnjava dr Mirjam Vujadinović Mandić, docent za užu naučnu oblast meteorologiju na Poljoprivrednom fakultetu BU, koja rukovodi projektom IAPS.

Iako su sezonske prognoze izuzetno korisne u planiranju poljoprivredne proizvodnje, u Srbiji se gotovo ne koriste.

– Poljoprivredni proizvođači koje smo anketirali, njih više od 250 iz svih krajeva naše zemlje, kažu da ne znaju gde mogu da pronađu relevantne dugoročne prognoze kojima mogu da poklone poverenje. A ako ih i nađu na internetu, prezentovane su tako komplikovano da ne znaju šta bi s njima. Zato je cilj našeg projekta da saznanja do kojih dođemo predstavimo potencijalnim korisnicima na jasan i razumljiv način – ističe dr Vujadinović Mandić.

Osim upozorenja na predstojeće nepovoljne vremenske uslove, poljoprivrednici će dobiti i preporuke kako da im pariraju, odnosno koje sorte i hibridi su najotporniji na predviđene hidrometeorološke prilike. Takođe, ukoliko se očekuju sušni intervali, biće im sugerisano koliko vode treba da obezbede za navodnjavanje. Dugoročna prognoza sadržaće i projekciju očekivanog vremena zrenja određenih poljoprivrednih kultura, što će doprineti efikasnijoj organizaciji žetve i berbe.

Na dugoročnim prognozama, proračunima i projekcijama, zasnovane su brojne nacionalne i regionalne strategije prilagođavanja na globalno zagrevanje. Srbija se trudi da uhvati korak s tim trendovima, tim pre što se naša zemlja nalazi u jednom od regiona gde se temperatura povećava brže od planetarnog proseka.

Numerički model verovatnoće
Novo doba dugoročnih prognoza počelo je sredinom prošlog veka, razvojem tzv. numeričkog modela, koji primenjuje i tim naših istraživača. Osnova su globalni meteorološki parametri koje jednom mesečno objavljuje Evropski centar za srednjoročnu prognozu, čije je sedište u engleskom gradu Reding. Zatim se ta opšta slika izoštrava korišćenjem podataka sa 20 reprezentativnih oglednih lokaliteta u Srbiji. Sve to zatim prolazi kroz složen proces računarske obrade. Rezultat je set od 50 prognoza, koje se potom rangiraju prema procentu verovatnoće da će određeni prostor zahvatiti neka nepovoljna vremenska pojava u narednih sedam meseci.

– Polako „klizimo” iz umerenokontinentalne ka mediteranskoj klimi. To ne znači da će Srbiju u perspektivi prekriti zasadi manga, papaje i banana, ali će morati da se pređe na sorte postojećih kultura koje su otpornije na sušu. I vegetacioni kalendar drugačije će izgledati: ono što je decenijama sejano u prvoj dekadi aprila sada treba posejati ranije, da se izbegnu periodi suše u fazi zrenja. Promeniće se i agrarni pejzaž. Pojedine vrste voća će usled povećanja temperature migrirati ka severu i na veće nadmorske visine. Recimo, do kraja veka, na Zlatiboru će klima biti idealna za vinogradarstvo, zapravo biće onakva kakva je krajem prošlog stoleća bila u vinorodnim regionima Srbije – kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, najveći izazov biće nedostatak vode. Od 1950. do 2000. imali smo tri izrazito sušne godine, a u minule dve decenije čak sedam. U ovom veku, zajedno sa katastrofalnom 2014. godinom, Srbija je od poplava pretrpela štetu od 2,5 milijardi evra, a od suša – pet milijardi. Predviđanja su da će u svakoj deceniji druge polovine 21. veka biti po osam sušnih godina.

– I navodnjavanje će biti problem jer će se smanjiti protoci reka, naročito na jugu i jugoistoku Srbije, gde se u narednim decenijama i očekuje najveće smanjenje padavina. Snežne zime će biti retkost, što će dodatno spustiti nivo vlažnosti zemljišta s proleća. Sve to odraziće se i na obnavljanje podzemnih vodenih resursa. Mora da se razmišlja o gradnji veštačkih akumulacija, što iziskuje velika ulaganja, odnosno strateški odgovor države – zaključuje dr Mirjam Vujadinović Mandić.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Budimir
Nije tacno da nama vode , ima je u Srbiji u izobilju . Ali kada dodju topli dani treba prvo napuniti brojne bazene - "business is ˈbusiness" , pa recimo nama iz okoline Vrnjacke Banje zatvore slavine , pa nasu vodu preusmere za "prioritetne" turiste .
Милош
За први пасус исплатите аутору бонус за ноћ у кафани и пренесите моје дубоко поштовање.
Ljubomir S
Apokalipticna, ali veoma verovatna slika buducnosti. A to o Zlatiboru potvrdjuje stanje na tetenu: sva Zlatiborska jezera prema Susici su prazna, uprkos naizgled veoma kisnom prolecu. I u nasem selu je vec odavno presusio izvor sa kojeg su i moj deda i pradeda pojili stoku, a seoski vodovod, izgradjen pre 40 godina, po 3-4 nedelje leti nema vode. Da i ne pominjem da erkondisn ukljucujemo jos u maju i gasimo krajem septembra (isto kao u Kuvajtu), a da za tu rec nismo ni culi pre par decenija.
Milos is Borce
Što se tice ukljucivanja klime od maja, najverovatnije da je potrebno malo da poradite na izolaciji kuće.
Ja
Poštovana Zoro, pravi izraz bi bio rashladni uređaj. Ni klima nije naša reč, a da ne počinjemo sa tim da se odnosi na više pojmova (klima kao skup vremenskih prilika, klima kao raspoloženje među ljudima...).
Prikaži još odgovora
Darko
Ovo je uzas sta se sprema-clanak je jos obojio dobro "u roze" tu nestvarnu buducnost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.