Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Arktička bića oživela posle dva i po milenijuma

Naučnici su u sibirskom permafrostu otkrili ne samo da tu život opstaje nego da su mikroskopski vidljivi beskičmenjaci s nervnim sistemom u stanju i da se razmnožavaju posle odmrzavanja
Међународни арктички форум у Санкт Петербургу (Фото EPA-EFE/Anatoly Maltsev)

Dok se na Arktiku održavaju vojne vežbe i traje trka za osvajanje ovog ledenog prostranstva prebogatog retkim metalima i drugim sirovinama, klimatske promene i otopljavanje večnog leda naučnicima pruža neverovatne mogućnosti. Poslednjih nekoliko godina u tim predelima, neprijateljski raspoloženim prema čoveku, otkriveno je da života i te kako ima. I ne samo da život tu opstaje, nego je moguće da jedinke koje su doduše manje od milimetra, kada se odmrznu i nahrane uspevaju i da se razmnožavaju. Te životinjice mikroskopski vidljive, nedavno pronađene u severoistočnom sibirskom permafrostu (zoni večitog snega i leda), žive svoj život već 24.000 godina. Posle toliko duge hibernacije u arktičkom krugu, ove rotatorije (mikroskopski beskičmenjaci) izvađene sa ledom na dubini od 3,5 metara u srednjem toku reke Alazejei, predstavljaju najduži zabeleženi slučaj preživljavanja ove vrste u zamrznutom stanju. Ali naučnike je zapravo najviše iznenadilo što su one u laboratorijskim uslovima oživele, i ušle su kao najnoviji fenomen u naučni časopis „Karent bajolodži”, dokazujući da su rotatorije sposobne za ekstremno preživljavanje. Smatra se da su nanosi u kojima su pronađene relativno brzo smrznuti i da se nikada nisu otopili. Naučnik Stas Malavin sa ruskog Instituta za fizičko-hemijske i biološke probleme u istraživanju zemljišta i jedan od koautora ove naučne studije, rekao je da je ovo najbolji dokaz do sada da višećelijske životinje mogu da prežive desetine hiljada godina u kriptobiozi, stanju u kome je metabolizam gotovo kompletno zaustavljen.

Rotatorije žive uglavnom pored vode, gde se hrane algama i planktonom i podeljene su u 2.000 vrsta, a one koje su ruski naučnici „oživeli” posle skoro dva i po milenijuma pripadaju rodu adineta. Kada su odmrznute, počele su da se razmnožavaju partenogenezom, formom bespolne reprodukcije. Tako su naučnici dobili i drugu generaciju rotatorija, čiji su potomci smrznuti nezamislivo davno. Iako su naučnici otkrili da višećelijski organizmi mogu da budu zamrznuti i da se čuvaju hiljadama godina i da se onda vrate u život – to za sada ipak ne daje iste šanse kompleksnim organizmima kakvi su sisari. Međutim, i ovi sićušni organizmi imaju centralni nervni sistem i sistem organa za varenje, što mnoge naučnike čini optimističnim.

Početkom godine ruski naučnici su obelodanili još jedno naučno otkriće značajno za čovečanstvo. Naime, virusi bakteriofaga, koji potiču iz arktičkih ekosistema, mogu se koristiti za proizvodnju lekova za borbu protiv zaraznih bolesti koje su razvile rezistenciju na antibiotike. Šef laboratorije za funkcionalnu genomiku i proteomiku mikroorganizama sa Institutua za eksperimentalnu medicinu, Artemij Gončarov, rekao je da su izvori bakteriofaga koji najviše obećavaju, ekosistemi povezani sa polarnim regionima planete. „Arktik i Antarktik mogu da postanu osnovni dobavljači visoko virulentnih bakteriofaga”, rekao je Gončarov za „Sputnjik”.

On je naveo da su naučnici koji su bili u ekspediciji na Antarktiku ustanovili da se velika količina bakteriofaga može pronaći u ptičjim staništima, uključujući i staništa pingvina, kao i u rejonima slatkovodnih jezera. Otkriveno je da se virusi mogu izdvojiti iz materijala koji se takođe čuvaju u permafrostu. Vlada Rusije je nastavila da podržava investicione projekte na Arktiku, na šta će biti izdvojeno više od 2.408.000.000 evra.

Arktička oblast je zanimljiva i za druge svetske naučnike. Pre tri godine je na kanadskom ostrvu Elsmir, na krajnjem severu Arktika, takođe došlo do novih otkrića. Naučnica Ketrin la Farž, biolog sa Univerziteta u Alberti, u jednom ledniku je pronašla mahovinu koja je bila izbledela i oštećena, ali je imala i zelenu nijansu, što je bio znak života. Donela je desetak primeraka te mahovine u laboratoriju i tretirala ih nutrijentima iz bogatog tla. Gotovo trećina uzoraka je „oživela”. Ta probuđena mahovina stara je 1.500 godina, a toliko je bila i zakopana ispod leda.

„Mahovina ima drugačiji životni vek. Ona se osuši kada temperatura padne, i tako zaobilazi potencijalnu opasnost od stvaranja leda u tkivu. Ako se neki delovi biljke oštete, određene ćelije ih mogu deljenjem nadoknaditi. Zahvaljujući toj adaptaciji, mahovina će preživeti duboko smrzavanje”, rekao je Peter Konvej, ekolog iz organizacije „Britiš Antarktik survej”, dodavši da je permafrost jako stabilno okruženje koje može dati nova iznenađenja.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Pretpostavke i istina. ''Opozicionalna '' konstrukcija pojmova koja sluzi kao ''mentalna orijentacija'' se pogresno stavlja u (logicki) kontekst ''istine'' ili ''neistine'' . Ali pojmovi nisu jezicki entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti nego samo jedna vrsta iskaza . Otuda mesanje ''znacenja'' sa ''naznacenim'' i iskaza o njima. Da bi ih razlikovao Tarski je predlozio razlikovanje izmedju ''objekt jezika'' i ''meta jezika''. Meta jezikom se govori o objekt jeziku.
Retrobgd
Jedan milenijum ima 1000 godina,pa bi 24000 bile 24 milenijuma.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.