Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bez promene „švajcarske formule“ u naredne tri godine

To se čita i u nacrtu strategije vlade koja je, kako stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, „potvrdila da se u narednom trogodišnjem periodu ne planira promena sadašnjeg načina indeksacije penzija”
(Фото А. Васиљевић)

Uprkos nadanjima penzionera da bi država mogla, uporedo s oporavkom privrede od pandemije kovida 19, penzije da počne da usklađuje 70 odsto s rastom zarada i 30 s porastom cena na malom (umesto dosadašnjih 50 prema 50), izgleda da će s tim morati da se pričeka. Naime, to se čita i u nacrtu strategije vlade koja je, kako stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, „potvrdila da se u narednom trogodišnjem periodu ne planira promena sadašnjeg načina indeksacije penzija”.

Ovo je, navodi Fiskalni savet, veoma važno imajući u vidu da je održiv penzijski sistem jedan od najvažnijih stubova na kojima počivaju javne finansije, a da su se u javnosti već mogle čuti najave izmena „švajcarske formule” u cilju većeg povećanja penzija.

Vlada nacrtom fiskalne strategije potvrđuje da će se pridržavati „švajcarske formule” za povećanje penzija. Nakon dugog i mukotrpnog vraćanja izdataka za penzije na održiv nivo, penzijski sistem napokon je doveden u red u 2019. i od 2020. počela je da se primenjuje ekonomski objektivna „švajcarska formula” za njihovo povećanje. Formula je rezultirala povećanjem penzija od 5,4 odsto u 2020. i od 5,9 procenata u 2021. godini. Ta povećanja bila su nešto veća od ostvarenog privrednog rasta tokom zdravstvene krize jer švajcarska formula s određenim kašnjenjem prati privredne trendove – u lošim vremenima daje nešto brži rast penzija od rasta privrede, a u dobrim vremenima nešto sporiji, stoji u izveštaju Fiskalnog saveta.

Strategijom je zato korektno projektovano da će u narednim godinama, nakon završetka krize, povećanje penzija iznositi između pet i po i šest odsto godišnje, odnosno da će biti malo niže od prognoziranog rasta nominalnog BDP-a. Zbog toga će učešće penzija u BDP-u nakon privremenog povećanja u 2020. i 2021. ponovo početi da se postepeno spušta ka nivou od oko 10 odsto. Štetnost povećanja penzija iznad ekonomski objektivnih parametara najbolje ilustruje primer iz 2008. godine. Prekomerno povećanje penzija iz te godine dugoročnu korist nije donelo ni penzionerima jer su njihove tri penzije duži niz godina nakon toga bile povećavane sporije od troškova života, a od kraja 2014. do novembra 2018. bile su čak i privremeno smanjene.

Statistika PIO fonda potvrđuje da je u ovom času za sve kategorije penzionera učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi 45 odsto, dok je za poljoprivrednike još niže – 19,3 procenta. Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi najveće je za penzionere PIO zaposlenih i iznosi 48 odsto, dok je za samostalne delatnosti 43,3 odsto, što je sve manje od očekivanih 50 odsto prosečne zarade, na čemu penzioneri insistiraju od kada je švajcarska formula uvedena.

Upitan kako komentariše strategiju po kojoj formula neće da se menja naredne tri godine, Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže da to nije dobro i da se više ne treba vraćati na 2008. godinu, koju Fiskalni savet uzima kao reper, jer je situacija danas mnogo drugačija nego pre 13 godina.

Naime, tada je učešće penzija u BDP-u bilo 13 i 14 odsto, danas je 10,3, tada je učešće invalidskih penzionera u ukupnom broju svih bilo 35 odsto, danas je 15 procenata, budžet za penzije nije više opterećen penzijama boraca iz prvog i Drugog svetskog rata, a osim toga pooštreni su uslovi za penzionisanje. Duže se radi i duže uplaćuju doprinosi što puni kasu PIO fonda, ističe Nenadić.

– Sve to govori u prilog činjenici da ne možemo upoređivati babe i žabe. Izmenom formule i usklađivanjem penzija 70 prema 30 one ni tada neće prelaziti 50 odsto prosečne zarade, ali neće ni padati ispod tog procenta. Niko od zvaničnika ne govori da su penzije bile četiri godine umanjene, a da to penzionerima niko nije nadoknadio – kaže on.

Osim toga, dodaje, ni plate u Srbiji nisu velike pa da kažemo da je 50 procenata od prosečne zarade veliko. Nije, jer 60 odsto penzionera prima do prosečne penzije od 29.750 dinara. I zbog toga država treba da počne da menja švajcarsku formulu kako bi ona u dogledno vreme i sa 100 odsto pratila rast zarada.

U Udruženju sindikata vojnih penzionera Srbije kažu da se odlukom da se švajcarska formula ne menja naredne tri godine dovodi u pitanje položaj penzionera jer su primanja od 29.374 dinara daleko od prosečne potrošačke korpe, a i penzioneri moraju da se hrane, plaćaju komunalije i da žive.

– Kada se uporede podaci o učešću penzija u prosečnoj plati u 2012. godini od oko 60 odsto i učešću prosečne penzije u prosečnoj plati u 2021. godini od 45 odsto (prosečna penzija 248 evra i prosečna plata od 555 evra), dolazimo do činjenice da je učešće penzija u prosečnoj plati za osam godina smanjeno 15 odsto – kaže Jovan Tamburić, predsednik ovog udruženja.

Najavljeni rast BDP-a u drugoj polovini 2021. godine neće imati nikakav uticaj na određivanje procenta usklađivanja januarske penzije u 2022. godini. Treba znati da je u sporazumima sa MMF-om država preuzela obavezu da pored smanjenja učešća troška penzija u BDP-u sa 13 na 11 odsto, smanji i učešće plata u javnom sektoru sa osam na sedam odsto, što nikada nije ostvareno. Samo mali broj ekonomista ukazuje na tu važnu činjenicu. Oni procenjuju da se sada za plate u javnom sektoru troši više od 10 odsto BDP-a.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mladen
Lično znam, u sektoru međunarodnog transporta, vozaci zarađuju i do 1.500 evra a zarada na račun, na koju poslodavac plaća doprinose je minimalan. Sve ostalo je na ruke kroz dnevnice. Neka država stane na put takvoj praksi i fond će biti pun.
даса
Ovde se pominje Švajcarska ali samo to, ostalo je glad i nemaština penzionera. Nemaju časnu starost čime da prožive da bi ovi na vlasti imali. Sramota, zato nas i niko ne voli jer se odnosimo prema starim i iznemoglim licima katastrofalno. Više se priča o azilima za pse. Jadno.
slobodan
Penzija je najveca iluzija.Svima bruto plata pa se snalazite i vodite racuna o sopstvenoj buducnosti.Ostavljate drzavi neke papirice koji kao predstavljaju novac i onda za nekoliko decenija ocekujete da nesto kupujete za to.Ako nemate resurse i ljude koji rade da proizvedu to sto vam treba za zivot, dzaba vam penzija.A ni vodu, ni struju, hranu...ne mozete da ostavite u stranu, pa da koristite posle 30-35 godina.
Киза
Ви очигледно, или сте још млади па мислите да никад нећете остварити или сте један од профитера транзиције који се обогатио у мутним временима па сад другима солите памет! Нико држави не оставља "некакве папириће" већ реалну зараду! То што фонд ПИО није способан (захваљујући управљачкој структури) да те паре оплоди је у ствари главни проблем! А и зато што се свакодневно смањује бројно стање запослених кривица је до неспособности власти, која одговорност пребацује на пензионере. Само кажем...
Don PIO
Pre će stići formula 1 nego ta švajcarska. Penzioneri na ivici gladi a glasaju ko ludi za obmane. Kao da imaju vremena za nadu u bolji standard, da im nije dece da ih pomazu ne bi imali za leba i kroje tu istu sudbinu deci. Dajte bruto plate
Evroskeptik
Penzije ne treba da se isplacuju iz budzeta Srbije, nego iz PiO fonda. Da bi to bilo moguce potrebno je da se broj zaposlenih koji placa doprinose poveca za 300 hiljada ljudi, a da prosecna penzija iznosi 40% prosecne plate a toliko je u vecini zemalja EU. Na zalost placamo cenu niskog nataliteta. Ako hocemo da primamo penziju u vrednosti od 50% plate, treba da se vencavamo na vreme i svaka porodica treba da ima u proseku po 2 deteta, a ne kao sada 1,5.
Милекол
Molim vas po kom kriterijumu penzije treba da budu 45% plate, u kom zakonu je to regulisano. Neka svaki penzioner pročita svoje rešenje o priznavanju prava na penziju i neka to uporedi sa sadašnjim primanjima penzije i neka se pita gde je ta razlika u isplati na štetu svakog penzionera a to je posledica retroaktivne primene zakonao PIO sa svim izmenam i dopunama, tj državna krađa.
Jovanbeograd
Penzije se i ne isplacuju iz budzeta nego iz prihoda Fonda PiO. Dotacije iz budzeta u visini od oko 1mld evra je zbog obaveza koje je drzava preuzela... Jedna mld evra nikako ne moze ugroziti finasijsku stabilnost ali zato je izdvajanje oko 5mld evra za plate u javnom sektoru ozbiljno ugrozava!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.