Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tabaković: Visoka aprilska inflacija je privremena

(Анђелко Васиљевић)

Visoka aprilska međugodišnja inflacija od 2,8 odsto izazvana je privremenim faktorima, a prema projekciji Narodne banke Srbije (NBS), inflacija u našoj zemlji će i u narednim godinama ostati pod kontrolom i kretaće se u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.

Ona u razgovoru za Tanjug objašnjava da je sada pod uticajem izlaska iz pandemije i rasta cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu inflacija u većini zemalja, pa i u Srbiji, nešto veća nego prošle godine.

„Privremeni faktori koji utiču na takvo kretanje inflacije su pre svega svetska cena nafte, koja se, nakon istorijski najnižeg nivoa zabeleženog u toku pandemije ove godine oporavlja i dostigla je predkrizni nivo. To se preliva na rast cena derivata nafte u svim zemljama, pa i u Srbiji”, ističe Tabaković.

Dodaje da je pored cene nafte, privremeni faktor rasta inflacije i rast cena hrane.

On je pre svega posledica većih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu i rasta cena povrća na domaćem tržištu u aprilu zbog hladnog vremena, kao i niske baze iz istog perioda prethodne godine.

„Prestanak delovanja ovih faktora i izlazak ovogodišnjih poskupljenja hrane i naftnih derivata iz međugodišnjeg obračuna inflacije, doprineće da se inflacija od drugog tromesečja naredne godine nađe u donjem delu ciljanog raspona od tri plus-minus 1,5 odsto”, naglašava guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Na pitanje koliko lična potrošnja doprinosi privrednom rastu i kakav je uticaj na potrošnju i rast imaju mere pomoći države građanima, ona objašnjva da je ova potrošnja jedan od stubova privrednog rasta u svim zemljama.

Ovo zato jer je, prema njenim rečima, jedino privredni rast od koga korist imaju svi slojevi društva održiv i poželjan u dugom roku.

Ističe, međutim, da nije suština u tome da li lična potrošnja raste, već po kojoj stopi.

„Potrebno je da u srednjem i dugom roku lična potrošnja raste nešto sporije od ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) čime se njeno učešće u BDP-u postepeno smanjuje, a istovremeno otvara prostor za rast investicija i neto izvoza. To je najpoželjniji model privrednog rasta i upravo po njemu srpska privreda raste od 2015. godine”, kaže Tabaković.

Kada je reč o uticaju jednokratnih državnih davanja na ličnu potrošnju, ističe da ta veza svakako postoji, jer ove mere doprinose rastu raspoloživog dohotka, a time i rastu potrošnje.

Tabaković ukazuje da je zahvaljujući državnim davanjima tokom prošle godine, između ostalog, sprečen i veći pad lične potrošnje i ukupnog BDP-a.

„Osim što su davanja države povećala dohodak stanovništva, paket pomoći građanima i privredi je doprineo očuvanju proizvodnih kapaciteta i radnih mesta i tako sprečio veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja”, objašnjava ona.

Dodaje da bi prema proceni NBS, pad BDP-a u Srbiji lane umesto jedan odsto iznosio više od šest procenata da nije bilo paketa monetarnih i fiskalnih mera.

Takođe bi oporavak umesto nekoliko kvartala, trajao nekoliko godina, što se, navodi Tabaković, desilo tokom prethodne krize kada je nivo BDP-a iz 2008. godine dostignut tek četiri godine kasnije.

Prema njenim rečima, u ovoj godini se očekuje realni rast BDP-a od šest odsto i više, a ovolikom rastu bi pored rasta fiksnih investicija, najveći doprinos trebalo da pruži upravo rast lične potrošnje, a on se procenjuje na oko tri procentna poena.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan
Dodela novca i pritom uvecanje javnog duga gradjanima i privredi bez obaveze da se za taj novac nesto uradi dovodi neminovno do inflacije.Uvecanje novcane mase u opticaju i smanjena proizvodnja dobara i usluga je spoj koji vodi u inflaciju.
Zoran Pavlović
Daj Bože inflaciju, ne preteranu, nego stimulativnu, da počnemo izvoz po normalnim cenama i da privreda konačno proradi uspešno!
даса
Objašnjenje guvernerke nije primereno trenutku u kojem živimo. Istina je sasvim drugačija i treba je reći. Sada je neko treći kriv, samo su ovi koji su odgovorni bez greške. Nije to u redu.
Божа М
U svetu je velika inflacija zbog ogromnog povećanja mase dolara i evra. To se sve preliva i kod nas. Ideja da se obara kurs dinara je potpuno besmislen jer se ništa ne može postići osim urušavanja poverenja u dinar. Mi smo mala, uvozno visoko zavisna zemlja. Politiku smanjenja valute može da vodi Kina, ali za male zemlje je to pogubno. Uostalom, Švajcarska ima najstabilniju valutu poslednjih nekoliko decenija i opet imaju rekordno visok standard. Obaranje vrednosti dinara-katastrofa.
Киза
Видим да сте ви веома врстан економски стручњак! Зато вас молим да нама незналицама објасните како је за једну увозно зависну земљу (како ви кажете) добар низак курс € кад запослени плате примају у динарима а просечна плата се исказује у еврима?! И како је то добро за извознике и пољопривреднике, који потцењеним динаром купују евре и скупе увозне производе потребне им за производњу?! Само питам
The Great Reset
Iste laži kao i ovde u SAD. Istina je da se u poslednjih godinu dana naštampalo 20% svih dolara od 1792. godine - bukvalno cunami novca koji može da izazove ne samo inflaciju, nego hiperinflaciju globalno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.