Petak, 23.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: JUGOSLAV TINTOR, predsednik AKB u ostavci

Advokatura mora da pali alarme zbog loših zakona

Sporazum sa Ministarstvom pravde otklonio je tri najveća problema u nacrtu ZPP-a i vratio ga na ponovnu izradu uz učešće advokata. – Protestima se insistira na onome što je već postignuto, a kampanje se vode na vajber grupama
(Адвокатска комора Београд)

Podneo je neopozivu ostavku na funkciju predsednika Advokatske komore Beograda (AKB), uz obećanje da se neće ponovo kandidovati. Jugoslav Tintor godinama je imao podršku većine, a sada mu kolege zameraju učešće u pregovorima sa Ministarstvom pravde o nacrtu izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku (ZPP). U detaljno obrazloženoj ostavci naglašava da je reč o istorijskom sporazumu koji demonstrira snagu komore da u pregovorima sa državom ostvari uspeh povodom važnog pitanja.

Kako su izgledali dogovori sa Ministarstvom pravde?
Upravni odbor AK Srbije doneo je odluku da se uđe u pregovore, formirana je radna grupa koja je sačinila detaljne primedbe na nacrt zakona sa konkretnom argumentacijom. Zakazan je sastanak kojem su prisustvovali ministar pravde sa svojim pomoćnicima s jedne strane i predsednik AKS i predsednici advokatskih komora u sastavu s druge strane. Nakon diskusije postigli smo dogovor da zaključimo pisani sporazum kojim ćemo unapred otkloniti tri najveća problema. Potpisano je da sudske takse neće biti preduslov za ostvarivanje sudske zaštite, da neće biti retroaktivnog važenja i da IT komunikacija sa sudom neće biti obavezna. Pored toga, sporazum utvrđuje da se nacrt zakona vraća u fazu izrade, da će u novoj radnoj grupi biti 50 odsto predstavnika advokature i da je za ključna rešenja potreban konsenzus države i advokature, što znači da će i novi nacrt biti predmet nekog narednog bilateralnog sastanka. Ovakav format pregovora i ovakav rezultat je maksimum koji jedna profesionalna asocijacija može postići u odnosu sa državom. Zbog toga sam kao predsednik AK Beograda bio spreman da stanem iza odredaba sporazuma.

Zbog čega Skupština AKB nije ni razmatrala ovaj sporazum?
Na Skupštinu AK Beograda bilo je pozvano 5.200 advokata, došlo je 540, od kojih je većina donela odluku da se zahteva povlačenje nacrta zakona u celosti. Smatram da je paradoksalno insistirati na nečem što je sporazumom već postignuto – da se nacrt zakona vraća na ponovnu izradu. Jedina razlika je što sporazum sadrži još i potpis države da definitivno odustaje od konkretnih predloženih rešenja, 50 odsto predstavnika advokature u radnoj grupi i potreban konsenzus u pregovorima koji će se ponovo voditi nakon izrade novog nacrta. Ostvarenje zahteva za povlačenje nacrta u celosti ne sadrži nikakvu garanciju da određena rešenja neće biti i u novom nacrtu, dok sporazum tu garanciju sadrži i u tome je suštinska razlika. Uveren sam da je svako dalje insistiranje na zahtevu za povlačenje nacrta u celosti samo izlazna strategija kolega koje su pozvali advokate da protestuju, jer je njihove zahteve ostvario neko drugi pregovorima i potpisivanjem sporazuma, pa sada oni pokušavaju da nešto što je već postignuto predstave kao rezultat svog angažovanja.

Da li to znači da je na delu borba za vlast u organima komore?
Osnovni problem je dezinformisanost velikog broja advokata, čemu su značajno doprinele advokatske vajber grupe. Svedoci smo da je proteklih godina zaživela komunikacija u kojoj prevagu odnosi spinovanje dezinformacija i vređanje kolega koje ne dolikuje advokatskoj profesiji. U takvom ambijentu veliki broj advokata uopšte ne želi da učestvuje ali čitaju informacije da bi bili u toku sa dešavanjima, dok oni koji su angažovani u pisanju manipulišu advokatskim strahovima, promovišu sebe i preporučuju se advokatima za neke buduće izbore.

Protestni skupovi zbog ZPP-a održavaju se ne samo u Beogradu nego i u Valjevu, Kragujevcu, Jagodini... Da li je moguća obustava rada?
Kada tvrdite da od 137 odredaba nacrta ne valja nijedna i zahtevate da država odustane od svega, morate da imate unapred spremnu strategiju – šta su vaši sledeći koraci ukoliko ovakav zahtev ne bude usvojen ili se usvoji samo delimično. Ukoliko ne umete da procenite šta je maksimalan rezultat u datim okolnostima ili ne znate da pregovarate, onda kao neko ko donosi odluke morate biti svesni svoje odgovornosti jer ste potrošili snagu advokata uzalud – isticanjem zahteva bez rezultata, kao i zbog toga što ste nerealnim zahtevima ostavili prostor državi da izvorna verzija nacrta lakše prođe. U tom slučaju preostaje samo protest sa obustavom rada, kao jedina delotvorna opcija. Međutim, stičem utisak da kolege koje vode proteste nisu spremne na ovu vrstu odgovornosti, već uveravaju advokate da će ostvariti cilj uličnim okupljanjem. Ja sam ubeđen da ovakav vid protesta na duži rok troši advokate i demotiviše ih da uđu u neku buduću obustavu rada jer devalvira osećaj advokata da samo jedinstveni kao profesija možemo postići neki konkretan rezultat.

Kakvo je vaše mišljenje o tome da nacrt ZPP-a pogoduje bankama i velikim advokatskim kancelarijama?
Smatram da je izvorna verzija nastala kao rezultat delovanja bankarskog i sudijskog lobija. Razlog ovih izmena bio je ne samo otklanjanje problema masovnih tužbi već i uvođenje rešenja čiji je jedini cilj smanjenje broja predmeta, bez sagledavanja svih štetnih posledica po pravo građana na pristup sudu i pravo građana na pravično suđenje.

Dali ste neopozivu ostavku jer ne želite da učestvujete u degradaciji advokature. Ukinuli ste sebi pravo veta na odluke većine. Time ste poručili da je advokatura važnija od funkcije?
Možda je moj teret što sam u advokatskoj komori isuviše dugo, više od decenije i što sam u proteklom periodu bio akter svih događanja, protesta, sukoba, izbora – a mnogo pamtim. Kada neko u AK Beograda donese odluku da uskrati finansiranje AK Srbije ili opoziva kolege u organima AK Srbije koje po Statutu imaju pravo da drugačije misle, on mora da zna šta su takve odluke u prošlosti prouzrokovale i koliku su štetu nanele advokaturi. Ukidanje finansiranja urušava sistem i dugoročno slabi advokatski front prema državi, a opozivi rezultiraju poremećajem odnosa i polarizacijom koju je teško prevazići. Međutim, kada u Upravnom odboru devet kolega glasa za takve odluke, predsednik mora da ih prihvati i ne može da prekine sednicu i izađe kao što je to činjeno u prošlosti. Bio sam 2010. godine jedan od članova UO AK Beograda kada su svi problemi počeli tako što je jedan bivši predsednik AKB smatrao da je njegov stav jači od stava većine. Zbog toga danas ne želim da ponovim njegovu grešku i neću da otvorim Pandorinu kutiju koja bi donela samo konflikte i sporove. Važno je sačuvati sistem u kojem advokati koji dođu na sastanak u skupštinu imaju pravo reči i glasa, koje ne može da im suspenduje niko. To je preduslov da bismo opstali kao profesija. Skupštine danas ne liče na vreme kada se varalo u brojanju glasova i tuklo za mikrofon. Nadam se da će onaj ko bude izabran na vanrednim izborima voditi dalje komoru uspešno i bez podela.

Birani ste dva puta za predsednika AKB, sa ubedljivom većinom glasova kolega. Da li ste uspeli da ostvarite ciljeve koje ste sebi postavili?
U protekle četiri godine ostvaren je cilj da se advokatura postavi na noge i da se uspostavi sistem u okviru kojeg postoji jedinstvo profesije. Ovaj cilj podrazumeva da nikada više advokatura ne bude zaokupljena borbom jednih protiv drugih dok se donose loši zakoni, kao i da neslaganja između advokata, kojih će uvek biti, rešavaju izborne skupštine a ne sudovi. Sada umesto da nastavimo napred, lični animoziteti i nerealne ambicije pojedinaca ponovo su probudili duhove prošlosti. Kada sam prepoznao da se lični konflikti projektuju na odnose između komora – rekao sam sebi da moram svojim imenom da se ogradim od toga i podneo sam ostavku jer ne želim da učestvujem u urušavanju svega što je proteklih godina izgrađeno. Zato je ostavka za mene bila jedina opcija, a mislim da je dobro što su i ostale kolege to učinile kako bi se problem u nastanku sanirao izbornom skupštinom, pre nego što eskalira i vrati nas opet deset godina unazad.

Ko će voditi advokaturu do oktobarskih izbora? Da li će se novi vodeći ljudi nametnuti na advokatskim vajber grupama ili možda na protestnim šetnjama?
Upravni odbor je u tehničkom mandatu do jeseni, a nakon toga AK Beograda će voditi oni koji dobiju najveću podršku kolega, što je fer. Da li će to bili neki novi ili stari ljudi ostaje da vidimo. Ja sam kazao da se neću ponovo kandidovati na tim izborima jer mislim da sam zaokružio svoje angažovanje u AK Beograda. Na poslednjim izborima osvojio sam najveći broj glasova i izabran sam za člana UO AK Srbije, tako da ću sa te pozicije dati svoj doprinos u odbrani interesa profesije u narednom periodu. Uveren sam da će advokatura očuvati vitalnost koju ima i da će uvek biti u stanju da popali crvene alarme kada uoči da se donose loši zakoni.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zvezdana
Advokati su zla kob ovog drustva Najpokvarenija profesija sa najviše kriminalaca u svojim redovima. Ironija je bio njihov strajk u vezi izmena zakona da se vise neoporezuju pausalno ( kao obucari) ! Lustracijom treba da objasne poreklo stanova, nekoliko kuca u Srbiji i C. Gori kao i nacin kako su prisvojili imovinu pokojnih mangupa koje su zastupali u Srbiji i C. Gori.Pokojnici im davali pare, poverenje a ovi njima namestaljke i sacekuse. Retki casni izuzeci u advokaturi treba da rasciste mrak.
Киза
Заспиново Југослав и остао жив! Као прво АКС је у "преговоре" око већ готовог предлога закона ушла мимо воље чланства, на своју руку. Друго, кад се тражи повлачење предлога у потпуности, тражи се и да стари ЗПП остане на снази, а не да се након повлачења пише нови предлог (како г. Југослав инсинуира). И треће АКБ не ради ништа само у своје име, већ иступа у име већине адвоката у Србији! Е, сад што се адвокати буне само кад су они (а не и кад су само грађани) угрожени то је већ други пар опанака!
ma bas
bas ste se pretrgli od upozoravanja. narocito kod prinudnih izvrsenja i zakona o radu
Gvido Prikaza
Tesko onom koga banke hrane a advokati brane
OK real
Nista se ne razlikuju od politicara. Samo su pozicije i zarada bitni. Naravno i politicki uticaj

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.