Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAROBLjENICI APRILSKOG RATA (21)

Kada je pošta bila najbolja hrana

Дописна карта из логора, Фотографија Душана С. Динића из Хамелбурга, мај 1944. (Фотографије лична архива)

Na poziv čitaocima „Politike” da podele sećanja o svojim precima koji su bili zarobljenici Aprilskog rata odazvao se i gospodin Đorđe Mamula. On je dostavio priču o svom pradedi, kapetanu Dušanu Diniću, zatočeniku logora u Nirnbergu i Hamelburgu.

„Dušan S. Dinić rođen je 1901. u Velikom Šiljegovcu nedaleko od Kruševca od oca Sretena i majke Zorke. Otac mu je bio učitelj, potom školski nadzornik i urednik ’Leskovačkog glasnika’. S njim se nesrećne 1915. povlači preko Albanije, tako da je Dušan još kao dečak okusio strahote rata. Iz Medove je januara 1916. transportovan u Francusku, gde je završio školovanje. Posle Prvog svetskog rata Dušan upisuje Vojnu akademiju. Kao oficir je službovao u Vranju, potom u Pirotu, gde je bio ađutant pešadije moravske divizijske oblasti, a početkom 1940. je premešten u Beograd. Aprilski rat je dočekao u činu kapetana prve klase, u sastavu 16. pešadijskog puka Topličke divizije Pete armije raspoređene jugoistočno od Pirota prema bugarskoj granici”, objašnjava Mamula.

Uprkos žestokom otporu koji je divizija pružila, brojčano i vojno nadmoćniji Nemci su istog dana probili jugoslovenske linije odbrane, čime im se otvorio put prema Pirotu i Nišu.

„Prema ličnom svedočenju Dušana u pismu upućenom iz zarobljeništva ženi, bio je u direktnim borbama na Bubljaku kod Sukova, jugoistočno od Pirota. U tim borbama ranama je podlegao komandant divizije general Mihailo Golubović, jedini general jugoslovenske vojske koji je poginuo tokom Aprilskog rata. Divizija je uništena, a veliki broj oficira i vojnika je zarobljen”, ističe Mamula.

Prve dve godine zarobljeništva je bio u nirnberškom logoru, a 1943. je prebačen u Hamelburg. Prema Dušanovom svedočenju, ova promena je oficirima prijala jer su uslovi života bili malo bolji u zidanom paviljonu nego u tamnozelenim barakama u Nirnbergu. Iz pisama se vidi da su oskudevali u hrani, odeći i obući, ali da im je najteže od svega padala strepnja i briga za svojim najmilijima u okupiranoj Srbiji. U nastavku teksta prilažemo pismo koje je poslao iz logora u Hamelbugru 11. avgusta 1943:

„Draga moja Olga – Čekao sam tvoj odgovor na moje pismo od 18/VI pa još nema. A meni su pisma najmilija razonoda. Manje brinem. Iz tvog pisma od 15/VII vidim da deca imaju obuću i odeću. Zadovoljan sam, za ovakve i slične domaće stvari, interesuju me. Nije dovoljno reći ’zdravi su’. Dečije slike često gledam. Dosta su porasla. Neka su nam živi i zdravi. Kažeš, mi ostaresmo. Neka se ovaj rat skoro završi pa će sve drugo lakše biti. Kao teta Jela ćemo farbati kosu. Ja tvoj trud i muke nagradiću ti što god budeš zaželela. Tvojim roditeljima ne znam kako ću se odužiti. Ako deca budu dobra, onda ću vas sve troje voditi onamo gde sam nekada sa deka Sretom bio i školu učio. Za sada samo nek je zdravlje i strpljenje. Paket sa 8 kom. jaja primio sam kao i praseća rebra. Na dan 23/VII primili smo po ceo amerikanski paket. Čokoladu, suvo (kalifornijsko) grožđe i kafu čuvam za vas. A za starce čuvam cigarete. Kafa je pravo čudo. Nema taloga. Vrlo je jaka i mora se po uputu spremati. Dobro bi bilo kad bi (paketi) dolazili uredno, kao naši, već jednom u 2-3 meseca. Iz Bugarske ovako isto sporo dolaze. Zato nalepnice i šaljemo svojima u Srbiji. Ali sve bi se nekako podnelo da nisu brige. Svaki najviše strepi za svoju porodicu. Pošta nam je najbolja hrana. Ali i na vaša pisma dugo čekamo. Kad dođu, tada je za nas veselje. Zato se ubuduće drži gornje napomene i piši samo na linijama jer inače cenzura cepa. Tako nam je saopšteno. Za pisma nam je odobreno da pišemo srpski, a karte kao i ranije samo nemački. Zdrav sam, ne brini. Kako ste vi svi? Jesi li primila 150 RM (rajhsmaraka)? Kako je Dara i starci u Leskovcu? Sve vas pozdravlja i voli, a decu i tebe grli, Duško.”

Nakon kapitulacije Nemačke 1945. i povratka u Srbiju Dušan Dinić odbija ponudu da stupi u službu nove Jugoslavije jer je držao do oficirske reči i zakletve date kralju i bivšoj državi. Verovatno zbog toga tek posle izvesnog vremena dobio je posao i to u kruševačkom sudu na poziciji nižeg činovnika – pisara i pored visokog obrazovanja i odličnog znanja francuskog jezika. Umro je u Kruševcu 1968. godine.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Слање наше војске у немачке логоре је директна последица војног пуча 27 марта 1941. Група високих српских официра је срушила већ потписани мир са Немачком, маса грађана изашла на улице, патријарх српски благословио пуч. Умасто да крене на Русију, Хитлер је разбио Југославију и одвео у ропство нашу војску и полицију што је омогућило несметан повратак усташа из Италије

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.