Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Presuda i izdvojeno mišljenje

Izdvojenim mišljenjem, kao ’glasom sudije’, ne postiže se neki poseban pravni efekat, ali i njime sudija, član veća koji je ’ostao u manjini’, postiže značajne efekte. Tako nekada ’pere svoju savest’, ili ukazuje na greške i propuste svojih kolega, a najčešće time izražava svoje najdublje uverenje. Nekada su izdvojena mišljenja upečatljivija i pravno utemeljenija od presuda

Haški rezidualni mehanizam potvrdio je prvostepenu presudu generalu Ratku Mladiću, kojom je ratni komandant Vojske Republike Srpske osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Predsedavajuća žalbenog veća sudija iz Zambije Priska Matimba Nijambe glasala je suprotno i izdvojila svoje mišljenje, smatrajući da prvostepena presuda obiluje greškama, zbog čega bi trebalo ponoviti prvostepeni postupak.

Pravosnažna presuda je „glas suda”, kojim se definitivno, a samo eventualno i uz mogućnost drugačijeg odlučivanja po vanrednom pravnom leku, rešava predmet krivičnog postupka. Pravosnažna presuda „stvara pravo” u odnosu na konkretno pitanje sudskog odlučivanja. Izdvojenim mišljenjem, kao „glasom sudije”, ne postiže se neki poseban pravni efekat, ali i njime sudija, član veća koji je „ostao u manjini”, postiže značajne efekte. Tako nekada „pere svoju savest”, ili ukazuje na greške i propuste svojih kolega, a najčešće time izražava svoje najdublje uverenje. Nekada su izdvojena mišljenja upečatljivija i pravno utemeljenija od presuda.

U istoriji međunarodnog krivičnog prava značajno mesto zauzimaju, kako neke presude, tako i neka izdvojena mišljenja. Istorijski najpoznatiji primer je izdvojeno mišljenje indijskog sudije Radhabinoda Pala, koji na suđenju u Tokiju nije prihvatio da je Japan bio suštinski agresor u odnosu na države koje su bile u kolonijalnom položaju, tvrdeći da je situacija u Japanu bila bitno drugačija nego u nacističkoj Nemačkoj, te da su optuženi svoje pozicije stekli u skladu s Ustavom i nisu ni u jednom trenutku svoju moć zloupotrebili, niti su vlast prigrabili. Stoga je sudija Pal smatrao da je japansko društvo ove „procese protiv ratnih zločinaca” doživelo kao neizbežno zlo i kao pravdu pobednika, ne povezujući s tim neophodnost moralnog preispitivanja, te je na kraju zaključio da je, u stvari, „samo izgubljeni rat zločin.”

Rat je sam po sebi najveći zločin, jer iz njega potom proizlaze i drugi teški zločini. Za izazivanje građanskog rata u nekadašnjoj SFRJ niko nije odgovarao. Kada su haški tužioci bili u prilici da se bave, ne čak ni optužbom, već samo preliminarnom istragom za ratne zločine učinjene tokom agresije na SRJ 1999. godine, zaključeno je nakon razmatranja od celih dvadesetak dana da ne postoji razumna sumnja da je bezgrešni NATO učinio bilo koji ratni zločin.

I u presudi generalu Mladiću, kao i u mnogim drugim haškim presudama, značajno mesto zauzima jedan prošireni oblik odgovornosti, koji konceptualno potiče iz anglosaksonske koncepcije zavere. To je zajednički zločinački poduhvat, koji nije regulisan bilo kojim pisanim izvorom krivičnog prava, već je razvijen u „haškoj praksi”, što je veoma sporno sa stanovišta načela zakonitosti. U praksi Haškog tribunala postoje tri kategorije zajedničkog zločinačkog poduhvata. Treća kategorija u osnovi se svodi na „kaučuk normu”. Ona postoji kada jedan od učinilaca u zajedničkom zločinačkom poduhvatu izvrši krivično delo koje nije sadržano u zajedničkom cilju svih učesnika, ali se i pored toga smatra segmentom zajedničkog zločinačkog poduhvata, jer predstavlja prirodnu i predvidljivu posledicu realizacije zajedničkog cilja. Ovde su u praksi Haškog tribunala kao primer za ovaj oblik odgovornosti navođeni slučajevi „etničkog čišćenja”, gde zajednički cilj ili plan učesnika u zajedničkom zločinačkom poduhvatu nije bio ubijanje pripadnika određene etničke grupe, već njihovo prinudno iseljavanje s određenog područja, ali je tokom realizacije takvog plana ipak došlo i do ubistava pripadnika etničke grupe. Tada se smatra da, iako ta ubistva nisu bila ni cilj, niti su planirana, niti je postojala volja i svest kod konkretnih učesnika u zajedničkom zločinačkom poduhvatu usmerena na ubistva, oni i za takva dela snose odgovornost, jer je u datim okolnostima bilo moguće predvideti da bi prinudno raseljavanje ljudi određene etničke pripadnosti moglo rezultirati i smrću nekog od njih.

„Zajednički (udruženi) zločinački poduhvat” se prema svom nazivu na engleskom jeziku Joint Criminal Enterprise, skraćeno označava skraćeno i kao JCE. Rutinsko korišćenje skraćenice JCE dalo je lepu priliku nekim duhovitim pravnicima da, imajući u vidu praksu Haškog tribunala i osobenosti te krivičnopravne konstrukcije koja izuzetno široko proteže granice odgovornosti za bilo koje krivično delo proisteklo iz maglovite koncepcije „udruženog zločinačkog poduhvata”, u pogledu skoro svakog aktuelnog ili mogućeg „učesnika” takvog poduhvata, skraćenicu JCE, objasne kao „Just Convict Everyone”, odnosno „zgodno da se osudi bilo ko/svako”.

Rezidualni mehanizam za ad hok međunarodne krivične tribunale predstavlja „labudovu pesmu” Haškog tribunala, kojeg je Savet bezbednosti formirao u vidu „mere za očuvanje mira”, što nije regularan način nastanka međunarodnih sudova, koji pravno perfektno mogu biti osnovani jedino međunarodnim ugovorom, kao što je stupanjem na snagu Rimskog statuta nastao stalni Međunarodni krivični sud. Presude Haškog tribunala, bez obzira na to što on nije formiran međunarodnim ugovorom, proučavaće se kao deo istorije međunarodnog krivičnog prava, u kojoj će veoma značajno mesto svakako zauzimati i izdvojeno mišljenje sudije Nijambe.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kadija
Hvala bogu da nema više komentara presude kojom je Mladić osuđen na doživotnu robiju. Presude je zaista ružno komentarisati, a pogotovo davati prostor za to.
Nikola
Izdvojena mišljenja članova sudskih vijeća nisu nikakva novost u sudskoj praksi. Štoviše, uobičajeni su.
Toma
Kada je rimski imperator Karakala ubio svoga brata Getu, zamolio je Papinijana, čuvenog pravnika, da napiše odbranu za taj čin, Papinijan ga je odbio rekavši da je lakše počinili btatoubistvo nego pravdati ga. Gospođa iz Zambije kao da je imala ovaj primer u vidu kada je izdvojila svoje mišljenje.
Zoran
Ne znam sta ste ocekivali kad ste ga izrucili Hagu.
Maja
Ne da nisu procesuirani izazivači rat au SFRJ nego se JNA ladno naziva okupatorska vojska. Alo, to je bila narodna vojska Jugoslavije i njen posao je bio da brani državu od secesionističkih akcija. Ali obuke oficira u NATO-u je stvorilo gomilu izdajnika u višem oficirskom kadru. Decu od 18 godina bez oružija su ubijali secesionisti u Sloveniji, imaju snimci italijanskih pograničnih snaga. Janša ne da nije odgovarao, nego eno ga u EU državi na vlasti.
Leonid
Grdno grešiš, Majo. Ako to nije u interesu separatizam (rasni, nacionani, seksualni) onda si nasela na komunističku podmetačinu da vojska ne može da ratuje protiv naroda. Može, itekako, pritiv svakog ko je ugrožava. Domaća kao i neprijateljska. A SFRJ je i po ustavu bio dužan da brani svaki nje građanin, be obzira na pol, veru ili naciju. Sarkazam je da komunizam zato i uveden da bi se porazbijali narodi koji narodi kao što su Rusi, Srbi etc.
sarkazam
@Maja - Na referendum u HR o samostalnosti je izašlo oko 84% glasača, od toga 94% je bilo za samostalnost , 1% za Jugoslaviju a ostale nije bilo briga kao ni onih 16% koji nisu izašli. Sad Vi nama objasnite kako jedna vojska koja pripada narodima u toj državi bi trebala zadržati cijeli jedan narod protiv svoje volje u toj Jugoslaviji. Pohapsit 3-4 milina Hrvata? Tko bi odlučivao u ime Hrvata? Onih 1%. Vojska kada je spričila policiju da počisti "barikadaše" napravila je državni udar.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.