Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Narativ o Srebrenici

​Nije ispravno da se tvrdnje o nečemu iznose ili nameću drugima, čak i pretnjom sankcije, zato što ih je izneo određeni subjekt, pa makar to bio i sud. Umesto toga, te tvrdnje su prihvatljive, naročito kada su sudske, samo ako počivaju na valjanim forenzičkim dokazima i pravnoj argumentaciji. Naravno, sve to podrazumeva i potrebu osude zločinaca te iskreno ljudsko poštovanje prema onima koji su streljani i prema njihovim porodicama
Новица Коцић

Beogradska „Politika” je bila i ostala veliki list, pa zato ono što u njoj bude zabeleženo decenijama posle ima svoju vrednost i može biti oslonac istraživačima raznih tema. Jedna od takvih tema je tekst iz „Politike”, pod naslovom „Jedna je Rusija”. Autor dr Orhan Dragaš je u tekstu napisao sledeće: „Kremlj je ovih dana još jednom stavio paralelu između Srebrenice i oblasti Donbas, upozoravajući da masakr u malom bosanskom gradu 1995, presudom Međunarodnog suda pravde proglašen za genocid nad muslimanima, može biti ponovljen nad stanovništvom u istočnoj Ukrajini”.

Ono što je u tekstu privuklo moju pažnju kao sudije sa preko 20 godina sudijskog staža, jeste činjenica da se kaže da je Međunarodni sud pravde događaje u Srebrenici iz jula 1995. proglasio genocidom. Istina je da je to rekao navedeni sud, ali je takođe istina da je on to rekao oslanjajući se isključivo na presude Tribunala u Hagu. A tu, u tim presudama navedenog tribunala, i nastaje sav problem. Naglašavam to zato što, za razliku recimo od svetih knjiga bilo koje monoteističke religije, koje sadrže tvrdnje u koje ljudi veruju ne zbog istinitosti njihove argumentacije i postojanja dokaza već naprosto zato što veruju u njih, presude svakog suda takođe sadrže tvrdnje. Međutim, tvrdnje suda, da bi ih prihvatio racionalan čovek, moraju biti potkrepljene valjanim forenzičkim dokazima i valjanom pravnom argumentacijom.

Sve to je nepopravljivo izostalo u svim presudama Tribunala u Hagu u vezi sa Srebrenicom, što govorim sa punom ljudskom i profesionalnom odgovornošću, uz napomenu da sam o ovome od 2016. godine do danas napisao dve knjige. Umesto, dakle, forenzičkih dokaza i valjane pravne argumentacije, u svakoj od tih presuda sve se svelo na gole tvrdnje da je u Srebrenici navodno izvršen genocid i da su navodno streljane hiljade Bošnjaka (bez navođenja njihovih ličnih imena). No, kada se pogledaju forenzički dokazi sve je pravno nevaljano u tim tvrdnjama. Drugim rečima, očigledna je kontradikcija između forenzičkih dokaza i tvrdnji Tribunala u Hagu. Kazano u najkraćem, suština ove kontradikcije ogleda se u sledećim krucijalnim pitanjima na koja nema istinitog odgovora u presudama Tribunala u Hagu.

Prvo pitanje odnosi se na činjenicu da tribunal nije utvrdio stvaran broj stanovnika u Srebrenici u julu 1995. godine. U zvaničnom dokumentu opštine Srebrenica (broj 01-05/94 od 11. 1. 1994. godine), dostupnom u haškim dokazima, predsednik tadašnjeg Predsedništva opštine Srebrenica u zvaničnom obraćanju Zavodu za statistiku R BiH piše da je to broj od 37.255, ali u napomeni dodaje da to ne bi trebalo davati na uvid međunarodnim organizacijama, jer tadašnja srebrenička vlast u komunikaciji sa tim organizacijama „kalkuliše sa brojem od 45.000 stanovnika”.

Forenzička važnost prethodno rečenog je u tome da je Međunarodni komitet Crvenog krsta početkom avgusta 1995. registrovao da su iz Srebrenice izbegle 35.632 osobe, što je za 1.623 manje od ukupnog broja od 37.255, koliko stanovnika je imala Srebrenica prema navedenom zvaničnom dokumentu od 11. 1.1994. godine.

Drugo pitanje od kojeg naprosto beže presude Tribunala u Hagu jesu hiljade vojnika iz bošnjačke borbene kolone poginulih u borbama protiv srpskih snaga. Treće nerazjašnjeno pitanje je tačan broj bošnjačkih vojnika koji su se u borbenoj koloni probili do teritorije pod bošnjačkom kontrolom. Ipak, sudija O Gon Kvon je u predmetu protiv srpskog generala Vinka Pandurevića rekao da je Pandurevićeva odluka da otvori koridor „spasla živote hiljada bosanskih muslimana”.

Kada je reč o dokazima zasnovanim na DNK, koji su za Tribunal u Hagu imali presudnu ulogu za tvrdnje o navodno hiljadama streljanih Bošnjaka, u jurisprudenciji i forenzičkoj medicini je poznato da uzimanje DNK uzoraka od nekog živog lica i njihovo upoređivanje sa DNK uzorkom lica koje je preminulo, može biti od pomoći samo u identifikaciji tog lica. Međutim, DNK ne može odgovoriti na ključno pitanje na koji način je došlo do smrti, da li u borbenim dejstvima ili streljanjem.

I najzad, kada je reč o broju streljanih treba reći da forenzički dokazi prikupljeni od strane Tribunala u Hagu govore da je u srebreničkim događajima iz jula 1995. izvršen ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, a ne genocid. Ovo je neophodno naglasiti zato što forenzički dokazi govore da se samo za 442 ekshumirane osobe može nepobitno tvrditi da su streljane, jer su imale poveze preko ruku ili očiju. Tome treba dodati i dokaze o 627 osoba koje imaju povrede od fragmenata metaka ili metala, što može biti posledica streljanja, ali i smrti u borbi. Kod 505 ekshumiranih tela postoje povrede od metaka, što takođe može biti posledica streljanja, ali i ukazivati na smrt u borbi. Ono što se u haškoj terminologiji naziva „slučajevima”, kojih ima 1583, su samo delovi tela za koje su forenzički stručnjaci tribunala konstatovali da se u 92,4 odsto njih ne može utvrditi uzrok smrti.

Uzimajući u obzir sve prethodno rečeno, može se zaključiti kako nije ispravno da se tvrdnje o nečemu iznose ili nameću drugima, čak i pretnjom sankcije, zato što ih je izneo određeni subjekt, pa makar to bio i sud. Umesto toga, te tvrdnje su prihvatljive, naročito kada su sudske, samo ako počivaju na valjanim forenzičkim dokazima i pravnoj argumentaciji. Naravno, sve to podrazumeva i potrebu osude zločinaca te iskreno ljudsko poštovanje prema onima koji su streljani i prema njihovim porodicama.

Sudija Okružnog suda u Banjaluci

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

češnjak
Prije rasprave o forenzičkim nalazima mora se znati nešto o načinu i vremenu pronalaska tijela. Neka od tijela srebreničkih žrtava su pronalažena u tri masovne grobnice, znači, dvostruko bagerima prekopavana, sakrivana godinama. Zašto bi se to radilo sa tijelima stradalih u borbama, minskim poljima i međusobnim sukobima? Da nije vršen zločin skrivanja i prekopavanja tijela ova priča je mogla biti gotova još 1996. i 1997. To nisu skrivali ni Englezi, ni Alija, ni NATO već institucije RS.
Zoran
Samo vi ucite decu da vam odu iz Srbije.
Krcko
Dali je moguce pokrenuti postupak pred medjunarodinim institucijama za utvrdjivanje tacnog broja stradalih u Srebrenici u Julu 1995? Juce je na vestima javljeno da je Direktor Memorijalnog centra u Srebrenici tamo sahranio svog oca koji je poginuo 1992. Ovaj slucaj bi mogao da bude povod za jedan takav postupak.
Bob Petrovich
Za genocid je bitna NAMERA da se jedna etnička grupa uništi KAO TAKVA. To je UN Konvencija o genocidu. U protivnom, svaki sukob u kome se gine bi mogao biti predstavljen kao genocid. Streljanje zarobljenjih neprijateljskih vojnika je ratni zločin a ne genocid. Činjenica da su žene u generativnom periodu i deca evakuisana iz Srebrenice govori protiv interpretacije da je postojala tobožnja namera da se uništi etnička grupa kao takva. To je smisao zakona o verbalnom deliktu u slucaju Srebrenica.
Саша Микић
Нажалост у свим памфлетима (намерно сам одабрао тај назив) се не помињу основне ствари што се тиче Сребренице. Као прва да су жене, деца и старци ЕВАКУИСАНИ из Сребренице. Као друга да су у Сребреници остали само војноспособни мушкарци и као треће да су били потпуно наоружани у зони, која је требало да буде демилитаризована и о чему је требало да води бригу холандски батаљон Унпрофора. Да не помињем да се не говори да су из те демилитаризоване зоне вршени напади на околна села и чињени злочини.
Леон Давидович
Реч геноцид је злоупотребљена из разлога политичке пропаганде јер злочин који се догодио у Сребреници не одговара дефиниције геноцида по одредбама УН већ реално одговата великом злочину. Ни велики злочин не умањује одговорност оних који су били на дужностима према којима су били обавезни да све држе под контролом.Да је злочин могао бити наручен говори и пример да је једа од директих организатора злочина осуђен на 20 година, а пуштен после издржане 3. Могао је злочин организовати по нруџби?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.