Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stari često imaju osećaj da su na teretu društvu

Чекајући друштво за партију шаха (Фото Марко Спасојевић)

U Srbiji je proteklih godina zabeležen porast siromaštva među najstarijim građanima, a više od 40 odsto njih ima penziju manju od 20.000 dinara. Osim materijalne oskudice, najstariji građani Srbije imaju doživljaj da su na teretu društvu i da ih njihovi sugrađani doživljavaju kao bolesne članove koji su zavisni od tuđe nege i brige. Ako se ima na umu podatak da se skoro 60 odsto starijih oseća neravnopravno u odnosu na druge građane, ne treba da čudi što su pritužbe zbog diskriminacije na osnovu starosne dobi bile na drugom mestu po brojnosti tokom 2020. godine, pokazuje poseban godišnji izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji starijih građana i građanki u Srbiji.

– Ako su rasizam i antisemitizam bili dominantni oblici diskriminacije u prošlom veku, ejdžizam (diskriminacija na osnovu godina života) mogao bi da postane najprisutniji oblik diskriminacije u 21. veku. Statistički podaci govore da je svaka peta osoba u Srbiji starija od 65 godina, a naša zemlja je po starosti stanovništva osma u Evropi i jedanaesta na svetu. Ukoliko se nastave sadašnji demografski trendovi, odnosno dalje povećanje broja starijih građana i opadanje učešća mladih, uz depopulaciju sela i uz povećanje broja stanovnika starijih od 80 godina života, neminovno će doći do umnožavanja izazova za ekonomiju i sisteme zdravstvene i socijalne zaštite, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja – upozorava poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

U Srbiji živi oko 2.600.000 penzionera, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, prosečan iznos januarske penzije bio je 29.378 dinara, dok je prosečan iznos poljoprivredne penzije bio 11.896 dinara. Kada se uporede raspoloživi podaci, dolazi se do zaključka da mesečni iznos penzije manji od iznosa minimalne potrošačke korpe prima preko 75 odsto penzionera. Ovakva primanja ne omogućavaju ekonomsku sigurnost u starosti, već reprodukuju siromaštvo i zavisnost od drugih članova porodice i društva kao zajednice. Istovremeno, više od polovine korisnika na evidenciji centara za socijalni rad pripada grupi materijalno ugroženih korisnika, dok stariji od 65 godina čine 11 odsto od ukupnog broja primalaca novčane socijalne pomoći. Imajući u vidu da veliki broj građana ne može da ostvari pravo na novčanu socijalnu pomoć ili im je ostvarivanje ovog prava otežano, a pomoć neophodna, poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je inicijativu za relaksiranje uslova za ostvarivanje prava starijih sugrađana na materijalnu podršku, kroz izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da praksa ove institucije pokazuje da je starosno doba kao osnov diskriminacije bio među prvih pet osnova po učestalosti podnetih pritužbi. Tako je starosno doba kao osnov diskriminacije bio drugi osnov po broju pritužbi tokom 2016, 2017. i 2018. godine. Samo je u 2019. godini ovaj osnov diskriminacije bio četvrti po učestalosti, ali je već protekle godine diskriminacija na osnovu starosnog doba ponovo postala drugi osnov po učestalosti broja podnetih pritužbi. Kada su u pitanju oblasti društvenih odnosa, diskriminacija starijih se ispoljava u gotovo svim oblastima života – od postupaka pred organima javne vlasti, prilikom pružanja javnih usluga, u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, rada i zapošljavanja, imovinskih prava, stanovanja, obrazovanja, kulture i sporta, kao i u oblasti javnog informisanja i medija. Ovaj osnov diskriminacije često se pojavljuje u i kombinaciji s još nekim ličnim svojstvom – invaliditetom, zdravstvenim stanjem ili polom, što je čest slučaj kod diskriminacije starijih osoba s invaliditetom u oblasti pružanja usluga ili korišćenja javnih površina. Na pitanje šta im predstavlja najveći problem u oblasti zdravstva, dve trećine starijih požalilo se na dugo čekanje na specijalističke preglede, nedostatak lekara specijalista i udaljenost zdravstvenih usluga.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божа
Немачки стручњаци препоручују старосну пензију од 68. годинна, па би могли да постану још евентуално и “гастарбајтери”.
milanče
"U Srbiji živi oko 2.600.000 penzionera..." pa pitam da li je ovo greška, jer se stalno barata cifrom od 1.700.000 penzionera,a ta se cifra "vuče" već 30 godina. Erozija PIO fonda je počela onog trenutka kada su političari počeli njime da rukuju i zadovoljavaju svoje političke ambicije na teret penzionera. U većini zemalja EU "zavlačenje ruku" u finansijske institucije penzionera se karakteriše kao krivično delo.
nikola andric
Penzije nalice na hipoteke. Stan ili kuca se otplacuje 40 godina posto retko ko moze kupiti stan u gotovu. Ali otplata je moguca kad banke imaju dugorocne stedioce. Zbog toga se ''novcano trziste'' razlkuje od trzista kapiGtala (> od 1 godine). Za penzije se stedi 40 godina uplatom u penzione fondove. Penzioni fondovi ulazu taj novac u ''imovinske sastojke'' kao obligacije, deonice, nekretnine, itd. Njihova obaveza isplacivanja penzije nastaje, formalno, posle 40 godina. U sta je ulagao PIO?
Staro pravilo
С парама деда радо се гледа. Без пара деда - права је беда.
Uciteljica
Za ovakvo stanje, uglavnom je kriva drzava I to od raspada SFRJ..Tada je postala normalna stvar, da radnici rade, a ne primaju plate, da im se ne uplacuju dopronosi, penzijsko I sl... "Pametnjakovici ", a pogotovu oni koji su sedeli po Skupstini, doneli su odluku o tkz minimalcu !!! A minimalac ti daje do znanja sta te ceka jednog dana kad odes u penziju ! Za 10-15 godina, imacemo na kontejnerima milion ljudi, a ostatak ce se voditi kao sirotinja !!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.