Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Urodnjavanje jezika

Срђан Печеничић

Mesecima slušam i čitam o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i nerviram se. Ni na kraj mi pameti naravno nije da imam bilo šta protiv ravnopravnosti žena i muškaraca, ni na kraj mi pameti nije ni da opravdavam bilo kakvo nasilje nad slabijima, ali ničim ne uspevam da opravdam to što se ovim zakonom najavljuje nasilje nad srpskim jezikom.

Pošto se obično rukovodim stavom „u se i u svoje kljuse”, sela sam i pročitala tekst zakona. Ključni zahtev koji se traži/podrazumeva ovim zakonom jeste zahtev koji je stavljen u naslov ovoga teksta: proces urodnjavanja mora se sprovesti na svim nivoima – i to ponovljeno 12 puta.

Reč urodnjavanje ne postoji ni u jednom od šest pregledanih rečnika srpskoga jezika (Rečnik SANU još nije stigao do U), a nije ni mogla da bude zapisana, jer je prevod engleskog izraza „Gender mainstreaming”.

U zakonu stoji: „Akcionim planom određuje se sprovođenje mera utvrđenih Strategijom kroz proces urodnjavanja, utvrđuje se način saradnje među socijalnim partnerima, definiše se plan izveštavanja udruženja građana određenih za sprovođenje mera iz akcionog plana” (član 15, stav 3), a „udruženje jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi praćenja, ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa” (član 6, stav 20).

Posle ovoga se mora postaviti pitanje kako su, i zašto, vlada i skupština bez ikakve zadrške stale iza zakona koji su zamislili i čije će sprovođenje nadgledati članovi neke nevladine organizacije. Je li to Srbija postala nečija privatna država, samo mi to još nismo shvatili?

A sad o početnom motivu za pisanje ovog teksta. Gotovo svi razgovori o zakonu uključivali su i stavove o članu 25: „Organi javne vlasti dužni su da kontinuirano prate ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti društvenog života za koju su nadležni, primenu međunarodnih standarda i Ustavom garantovanih prava u toj oblasti, upotrebu rodno osetljivog jezika u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja, kao i da, u okvirima svojih nadležnosti, vode politiku jednakih mogućnosti za žene i muškarce.”

Neću ponavljati već u medijima navođene primere koji, kako je lepo pokazano, možda predstavljaju „rodno osetljiv jezik”, ali zasigurno poništavaju definiciju jezika koju smo svi naučili u nižim razredima osnovne škole, a koja kaže: jezik je sredstvo sporazumevanja. O kakvom sporazumevanju je reč ako ja obavestim „Stigla je dopisnica”, a vi se zapitate da li je to osoba ili otvoreno pismo; ako radosno kažem „Evo nama nove psihološkinje i sociološkinje”, a vi se zapitate kako se možete obradovati nekome kome u predstavljanju zvoni samo -ološkinje. Jasno je da ovako nasilno uveden „rodno osetljiv jezik” poništava ključnu reč u datoj sintagmi – jezik. Uz to, svaki govornik srpskog jezika oseća da nastavci u kojima dominiraju Š i Nj gotovo uvek imaju pogrdno značenje.

Na kraju zakon, utešno, kaže: „Primena rodno osetljivog jezika iz člana 37. stav 1. tačka 4) podtačka (3), kao i iz člana 44. stav 3. ovog zakona stupa na snagu tri godine nakon donošenja ovog zakona.” Da li će tokom naredne tri godine žena sa diplomom u kojoj piše „diplomirani filolog srpskog jezika i književnosti – master” morati da nostrifikuje diplomu? Da li će zaprećenim novčanim kaznama biti kažnjen onaj koji ne razlikuje doktorku nauka i kolokvijalnu doktorku (lekarku), ili je jedna od njih doktorica?

I još ovo: kad se, kolokvijalno, ili u crtanim filmovima, predstavljaju govornici stranih jezika, mi – prema jezičkoj melodiji i načinu artikulacije pojedinih glasova – nepogrešivo prepoznajemo o kojem je jeziku reč. Jedino srpski jezik, i sanskrt, kaže Tagore, imaju jezičku melodiju koja se ne može svesti na linearan niz tonova.

Autorkinje, ministarkinje i ine -inje i -ološkinje sada prete da to ponište, da unište dušu srpskog jezika. Zato ponovo podsećamo da (apokrifno) zaveštanje Stefana Nemanje kaže: „Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.”

Grozda Pejčić,
Beograd

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SG
Vama je normalno da se persira - obraća nekome U MNOŽINI???? A nije vam normalno da se žene zovu u ženskom rodu???? OKkkkkejjj
Ljilja K.
Kad je bila ona serija o Iliji Pevcu (igrao Danilo Lazović), nisam mogla da se načudim kako je bilo moguće da komunisti menjaju jezi na način na koji su to činili. Ni danas ne razumem kako je moguće da je u Rečnik ušlo da se "do viđenja" piše spojeno, a "dobrodošli" odvojeno. Sada shvatam da politika daje sebi za pravo da utiče na promene u jeziku. Vidim to i u stranim jezicima. Nisam baš sigurna da to može da opstane na duže staze.
petar
Uvek sam bio za ravnopravnost na svim nivoima drustva, ali ovde se radi o izvesnim evopskim Lobi-Strujama koji pokusavaju da nametnu i to "Urodnjavanje" zamalo da dpdam sumanuto. Jedan primer; u Francuskoj jedan deo profesora posto poto kao neka sekta hoce da nametne a ministarstvo zabranjuje. Emilia Cerovic pesnik,na svojoj FB stranici, moli da je niko ne zove pesnikinja, spisateljica, prevodiljica sve je rekla
Milan...
Iza teznje za stvaranjem «rodno osetljivog jezika» koju namece Brisel, stoji prikrivena namera briselske birokratije da se zadrze I prodube stvarne drustvene (klasno determinisane) razlike I nejednakosti izmedju muskaraca I zena. Ukidanje klasno odredjenih drustveno-ekonomskih nejednakosti izmedju muskaraca I zena ne postize se uvodjenjem nekakvog «rodno osetljivog jezika», vec korenitim ukidanjem kapitalistickih drustvenih odnosa koji reprodukuju takve nejednakosti I diskriminaciju.
Бранко Ср'б Козаковић
Све је било за похвалу до "санскр(и)та" и "завештања Стефана Немање" (без обзира на то што је у загради подвучено да је апокрифно, сасвим је сувишно). Изузев тога, подржавам изнети став.
Рђосав
- добро, зна се да iе "Завештање" измислио песник-национал-романтик Миле Медић. А што се Санскрта тиче, да iе уместо "српски" речено: словенски iезици - и то би било исправно. Етимолошки речници изводе корен све до Санскрта - у Merriam-Webster имате пример за медведа: bear, што се доводи у везу са боiом (мрка, brown) а упоредно се наводи да на руском та реч потиче директно из Санскрта: mad - мед, и vad - iести, дакле: медвед iе honey-eater, обiашњава ВВебстер...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.