Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Korona samo kreditima nije naudila

Za veće plasmane privredi zaslužna garantna šema od 2,5 milijardi evra
(Н. Марјановић)

Stanovništvo i privreda sve više se zadužuju kod banaka, odnosno uzimaju kredite tako da se može reći da korona bar ovom sektoru nije naudila. Plasmani banaka povećani su i u prvom tromesečju ove godine, a za to su najzaslužniji stambeni krediti, zatim za refinansiranje starih dugova, a u slučaju privrede oni za investicije i iz garantne šeme države.

Ukupni domaći krediti u prvom tromesečju veći su za 8,7 odsto u odnosu na isti period 2020, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

Krediti stanovništva u prvom kvartalu povećani su za 22,5 milijardi dinara, ili za 1,8 odsto. Skoro tri četvrtine toga „duguje” se za kupovinu nepokretnosti. Rastu i gotovinski krediti i to za osam milijardi dinara, ali i zaduženja po tekućim računima za 1,4 milijarde dinara.

Iz NBS-a navode da su dobroj realizaciji kredita stanovništvu doprinele i mere koje je centralna banka donosila prethodne godine, a koje će se primenjivati i tokom 2021. Bankama je omogućeno da produže rok otplate stambenih kredita za pet godina, učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti smanjeno je sa 20 na 10 odsto, uz smanjenje minimalnog stepena izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka.

Gotovinski i ostali krediti mogu biti odobreni na duže rokove, do osam godina, a dužnicima koji zbog okolnosti izazvanih pandemijom nisu u mogućnosti da redovno izmiruju svoje obaveze obezbeđen je reprogram i refinansiranje kredita, uz odobravanje grejsperioda od šest meseci.

Povoljni uslovi zaduživanja i rast raspoloživog dohotka, uz pozitivne trendove na tržištu nekretnina i kontinuiran rast broja završenih stanova od 2016, doprinose rastu tražnje stanovništva za stambenim kreditima. Kamatne stope na ove kredite tokom prvog tromesečja spustile su se na nov najniži nivo od 2,57 odsto u martu. Prosečna kamata na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u prvom kvartalu 2021. iznosila je 8,7 procenata, pri čemu je prosečna kamatna stopa na najzastupljenije, dinarske gotovinske kredite bila 9,1 odsto.

Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi spustile su se na nov najniži nivo od 2,2 procenta u januaru, kada su bile i niže od stopa na evroindeksirane zajmove. Krediti privredi su, bez efekta promene deviznog kursa, tokom prvog tromesečja povećani za 8,4 milijarde dinara. Rast se „duguje” investicionim kreditima.

Posmatrano po delatnostima, tokom prvog tromesečja najviše su kreditirana preduzeća iz oblasti saobraćaja, smeštaja i komunikacija, a u manjoj meri i trgovine i građevinarstva. Rastu dinarskih zajmova za obrtna sredstva doprinelo je odobravanje 24,9 milijardi dinara (212 miliona evra) kredita iz garantne šeme tokom prvog tromesečja, čime se iznos ukupno realizovanih zajmova od početka primene garantne šeme približio iznosu od 200 milijardi dinara (1,7 milijardi evra).

„Pozitivan doprinos po ovom osnovu očekujemo i u narednom periodu, pošto je trajanje ove garantne šeme produženo do kraja jula 2022, a njen obim povećan na 2,5 milijardi evra. Pored toga, uspostavljena je još jedna, „druga garantna šema”, namenjena najugroženijim preduzećima, putem koje će banke moći da do kraja jula 2022. plasiraju 500 miliona evra kredita”, navode iz NBS-a.

Učešće problematičnih zajmova u ukupnim kreditima i dalje je ispod pretkriznog nivoa i u martu je iznosilo 3,9 odsto, što ukazuje na to da su mere Narodne banke Srbije i vlade bile pravovremene i sprečile veći negativan efekat po privredu i stanovništvo, a time i po finansijsku stabilnost.

U odnosu na kraj 2020, to učešće je neznatno povećano (za 0,2 procentna poena), dok je odnosu na jul 2015, to jest neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, niže za 18,5 procentnih poena. Rezultati ankete o očekivanjima tržišnih učesnika pokazuju da bankarski sektor očekuje smanjenje učešća problematičnih kredita na tri odsto krajem 2021. godine.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Неразмо
Да ли може неко да ме упути на једну банку у Србији која дозвољава 10% учешћа за стамбени кредит, пошто ја нисам успео да је пронађем.
Dr Slobodan Devic
i najbogatijima ...
Djordje
da li sem moze reci da je dobro sto gradjani uzimaju sve vise kredita i sve vise se zaduzuju? Nesto mi se cini da to nije dobro ako se ljudi zaduzuju zbog nedostatka novca.
Vojislav
Da, i dostigli sa 30. aprilom 2.985 milijardi dinara ili 54 odsto prošlogodišnjeg BDP- Srbije. Kad se tome doda 28,14 milijardi evra javnog duga, pa inostrani dugovi privrede i godišnji odlivi deviza po osnovu kamata na kredite i dividende stranih ulagača, ni nalik na finansijsku stabilnost o kojoj svakodnevno slušamo.
stanovnistvo i privreda...
stekao sam utisak da bankari nisu ni stanovnistvo ni privreda.ako nisu marsovci molio bih da mi neko objasni ko su?!
Zorko
Odgovor je jednostavan. Banke su pijavice koje kad se jednom zakace nikako da se odlepe.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.