Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svaka druga plata manja od prosečne potrošačke korpe

Sindikati podsećaju da troškovi života rastu, a više od milion ljudi prima oko 48.000 dinara mesečno, od 2,2 miliona zaposlenih
Анђелко Васиљевић

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji ovog februara (najnoviji podatak Ministarstva trgovine) vredela je 74.892 dinara. Od januarske je bila veća za 422 dinara, a u odnosu na februar 2020. porasla je za 2,8 odsto. Minimalna potrošačka korpa bila je gotovo upola niža od prosečne – 38.354 dinara, ali je, kako pokazuje statistika, za 213 dinara bila viša u poređenju sa minimalnom januarskom potrošačkom korpom.

I pored toga što se država hvali konstantnim rastom zarada, kako naglašava Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata, prosečna neto zarada obračunata za februar 2021. iznosila je 62.280 dinara, što je ipak za oko sto evra manje od vrednosti prosečne korpe.

– Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u februaru ove godine bilo je potrebno 1,20 prosečnih plata. To je samo dokaz da je Srbija i dalje zemlja nejednakosti, a ovamo nam neprestano govore kako raste prosečna zarada. Šta nam to vredi ako znamo da milion ljudi u Srbiji prima oko 48.000 dinara mesečno, od ukupno 2,2 miliona zaposlenih? Pri tom, troškovi života stalno rastu – podseća Vuković.

I dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, navodi da je država važan faktor vođenja politike raspodele i dohodaka.

– Ovo konkretno znači da je ona bitna i kod određivanja minimalne cene rada, od koje se ne može normalno živeti u Srbiji. Pored udruženja poslodavaca i sindikata kao socijalnih partnera, država je najmoćniji pregovarač u tome. Po pravilu, a poslednjih godina naročito, diktirala je visinu minimalca. Njegova visina (trenutno 330 evra) niža je nego u Kini i Kambodži i ispod je nivoa dostojanstvene ili pravične naknade za rad. Od te zarade ne može normalno da se živi, a prima je 350.000 radnika – podseća dr Novaković i dodaje da je u još težoj situaciji 70.000 radnika koji ne primaju ništa za svoj rad.

Sem toga, diskutabilno je i oročavanje minimalne cene rada na period od dve godine, jer predstavlja još jedan način njenog obezvređivanja i ponižavanja radnika.

– Država tako ni ne pokušava da ispravi „krivu Drinu”, to jest praksu da je minimalac postao najčešće isplaćivana zarada za većinu radnika, a ne samo privremeno rešenje za poslodavca – naglašava ona.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća na podatak da 50 odsto ljudi u Srbiji ima primanja manja od 49.000 dinara, koliko inače iznosi medijalna zarada, a to znači da svaki drugi građanin prima manje od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

– Situacija bi se popravila kada bi se obezbedilo više posla i veće plate, da ljudi mogu da rade i zarade. Plate ipak ne mogu da se povećavaju tako brzo, ali je sreća što nam je u poslednjih nekoliko godina inflacija bila relativno skromna – napominje prof. Savić, i dodaje da niko ne može da očekuje da se sve promeni preko noću, nabolje, niti da vlada bude najbolji i najveći poslodavac. Smatra ipak da vlast bar ne mora da govori narodu kako je situacija sjajna, jer nije.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Evroskeptik
Potrosacka korpa se racuna za porodicu od 3 clana a ne pojedinca, a u porodici rade dve odrasle osobe. Dakle minimalna potrocacka korpa po clanu je 38000: 3=12700 dinara, a prosecna oko 25000 po clanu. Za cetvoroclanu porodicu minimalna korpa je 51000, a minimalna zarada 65000(2×32500), za prosecnu korpu 100000, a prosecni porodicni prihodi 130000.Dakle, cetvoroclana porodica u kojoj dvoje rade nije vise egzistencijalno ugrozena.
nikola andric
Relatiranje ''plata'' sa potrosackom korpom pravno znaci relatiranje potrazivanja (obligaciono pravo) prema poslodavcu po osnovu ugovora o radu. Obligacioni odnosi relatiraju LICA (fizicka i pravna) u medjusobne odnose. Svojina pak relatira LICA i STVARI (pokretne i nepokretne) u medjusobne odnose. Zbog toga se stvarno pravo razlikuje od obligacionog. Cudno je da to nikako ne ide u srpske glave. Zbog toga se i imovina mesa sa svojinom. U imovinu svakako spadaju i potrazivanja.
1+1+1+13=16/4=4
Prosečna plata ništa ne govori kada je prisutan sve veći jaz između zarada "radnika" i "šefova", koji se sve više produbljuje. Gramzivost je uzela maha-ko može uzima skoro sve, tako da radnici, posebno mlađi, moraju da odlaze tamo gde mogu da zarade dovoljno za život, a ovde ostaje pohlepna "elita", starci i pusta zemlja.
Милан Панић
Одмах иза партократије је "килава" ("буразерска") уместо реалне пореске политике. "Заштићени медведи" се не дирају а управо код њих су најизраженији сваковрсни облици утаје пореза. Ако се ту придода одсуство сваког вида економичности тамо где се за то даје "пример за углед" а то је врх и око врха, онда је овакво најблаже речено таворење и даље увећавање хиперзадуживања константа-вероватно до неизбежне "тачке прелома".
Милан Панић
Док се у српском друштву не сатре "канцер" партократије-ништа од свих ових прича. Ево какве страшне последице ствара "метастаза" поменутог: За 10,100,1000 итд буквално измишљених партократских радних места и позиција ("масно" спонзорисаних) треба намаћи гомилу новца.Одакле? Одатле што ће се зараде држати "на леду" и разноврсним "харачима" намицати за исплате. Тим прекомерним наметима се оптерећују и приватници што даље често условљава мизерне наднице у том сектору. Зачарани паклени круг.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.