Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: JORGOVANKA TABAKOVIĆ, guverner Narodne banke Srbije

U prethodne tri godine stiglo 10,3 milijarde evra stranih investicija

Pod uticajem izlaska iz pandemije i kretanja na svetskom tržištu, inflacija se u većini zemalja, pa i u Srbiji, nalazi na nešto većem nivou. – U 2020. centralna banka neto prodala 1,45 milijardi evra kako bi očuvala neophodnu stabilnost kursa
(Фото НБС)

Srbija je zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike uspela da ekonomsku štetu tokom pandemije svede na minimum. Najvažniji faktor bilo je očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, a u njegovoj osnovi je i relativna stabilnost kursa dinara. Uz to, ključan doprinos dao je paket ekonomskih mera donet odmah na početku pandemije, posle čega su usledila još dva. Time smo kao država poslali jasan signal privredi i građanima da ćemo učiniti sve da očuvamo i dohotke i tržište rada, ali i povoljan poslovni ambijent za investicije. Svedoci smo da se u javnosti često rezultati koje je Srbija postigla u privlačenju stranih direktnih investicija (SDI) ili namerno prećutkuju ili relativizuju. U prethodne tri godine, Srbiji je stiglo 10,3 milijarde evra SDI. Od početka 2018. do kraja 2020, naša zemlja je uspela da ostvari više investicija od Mađarske, dvostruko više od Bugarske i tri puta više od Slovačke. Kada je reč o regionu, Srbija je sama privukla više ulagača nego Hrvatska, BiH, Makedonija, Albanija i Crna Gora zajedno.

Pošto Narodna banka pravi projekcije rasta bruto domaćeg proizvoda, kakva su vaša očekivanja? Da li predviđate rast od šest odsto BDP-a ili je moguć i veći? Šta će ga opredeliti?

Narodna banka je još od početka pandemije projektovala da će Srbija u ovoj godini zabeležiti rast od oko šest odsto i da će na taj način biti jedna od retkih zemalja Evrope koja će u 2021. ne samo dostići već i nadmašiti nivo privredne aktivnosti iz perioda pre pandemije. Podaci u prvom kvartalu daju realnu mogućnost da taj rast bude i veći od šest odsto. Kao rezultat visokih privatnih i državnih investicija, kao i usled snažnog rasta industrije i izvoza, Srbija je u prvom kvartalu zabeležila međugodišnji rast BDP-a od 1,2 odsto. Time je pretkrizni nivo BDP-a dostigla već u prvom kvartalu. U prva tri meseca ove godine priliv stranih direktnih ulaganja iznosio je skoro milijardu evra, a kapitalne investicije države povećane su za 13,7 odsto. Na nivou godine, polovina projektovanog rasta biće vrlo izvesno rezultat rasta industrije i građevinarstva, dok bi druga polovina trebalo da potekne od uslužnih sektora.

Kakva su vaša očekivanja u pogledu inflacije? Prvi put posle dužeg vremena ona je u aprilu bila malo veća, blizu središnjeg iznosa cilja od tri odsto. Da li se inflacija u Srbiji budi ili ne?

Pod uticajem izlaska iz pandemije i kretanja na svetskom tržištu, inflacija se u većini zemalja, pa i u Srbiji, nalazi na nešto većem nivou. Privremeni faktor koji utiče na rast inflacije jeste pre svega kretanje svetske cene nafte, koja se 2020. tokom epidemije kovida 19 našla na izuzetno niskom nivou. Pored toga, delom zbog izlaska iz pandemije, a delom i zbog kretanja na svetskim tržištima, ove godine se može očekivati nešto brži rast cena hrane. Sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, i ovaj efekat će gubiti na snazi. U svakom slučaju, inflacija će u narednim godinama ostati pod kontrolom i nastaviti da se kreće u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja od tri, plus-minus 1,5 odsto.

Ekonomisti u svetu i vodeći ljudi glavnih centralnih banaka i finansijskih organizacija govore da mnogo naštampanog novca povećava cenu mnogih proizvoda od hrane, metala, energenata, što će uticati na rast inflacije. Kako vi na to gledate?

Kada je reč o emitovanom novcu, treba napomenuti da je to jedan od ključnih faktora koji je doprineo izbegavanju mnogo dublje i duže recesije na globalnom nivou. Povoljni uslovi finansiranja koji su na taj način održani, sprečili su veći pad tražnje. Podsetiću da je i NBS, među prvim centralnim bankama u svetu, na krizu reagovala ublažavanjem monetarne politike i smanjila referentnu kamatnu stopu čak četiri puta. Međutim, u godini izlaska iz pandemije dolazi do globalnog poremećaja na strani ponude, gde proizvođači ne mogu u kratkom roku da odgovore na rast tražnje. U kombinaciji sa relativno očuvanim dohotkom i čestim promenama navika potrošača, to dovodi do privremenog rasta cena na delovima tržišta. Ovo se u određenoj meri može osetiti i u Srbiji, ali pošto su ti poremećaji u vezi sa uvođenjem i ukidanjem restriktivnih zdravstvenih mera, njihovi efekti trebalo bi da budu ograničeni na kratak rok.

Referentna kamata NBS je već duže jedan odsto. Zaduživanje, odnosno cena novca za naše uslove nikad niža. Šta građani i privreda mogu da očekuju – da li će takvo stanje potrajati ili treba polako da se pripremamo za rast kamata?

Ublažavanje monetarne politike se u punoj meri prenosilo na niže kamatne stope na tržištu novca, i po tom osnovu su i uslovi zaduživanja privrede i stanovništva u dinarima bili znatno povoljniji. Kamatne stope na dinarske kredite privredi u prvom tromesečju u proseku su iznosile 2,8 odsto, a na kredite stanovništvu 8,7, što je u slučaju privrede niže nego krajem 2020, a u slučaju stanovništva blizu nivoa zabeleženog krajem prošle godine. S obzirom na našu projekciju inflacije, povoljni uslovi dinarskog kreditiranja trebalo bi da se zadrže i u narednom periodu. Slične ocene u pogledu kretanja inflacije ima i Evropska centralna banka, zbog čega nastavlja da svojim merama stimuliše povoljne uslove finansiranja. Uz efekte niže premije rizika zemlje, zadržavanje niskih kamatnih stopa u zoni evra trebalo bi da nastavi povoljno da utiče i na kamate na evroindeksirane kredite u Srbiji.

NBS je supervizor bankarskog sektora. Kako su banke izdržale udar dva moratorijuma kada im pet meseci dužnici nisu plaćali obaveze? Prijavljivanje za treći, selektivni, završeno je pre mesec dana. Da li je bilo nekih posledica po njih?

Zahvaljujući aktivnostima NBS u prethodnom periodu, bankarski sektor je ovu globalnu krizu dočekao visoko likvidan, dobro kapitalizovan i sa najnižim nivoom problematičnih kredita od kada se navedeni pokazatelj prati u Srbiji, spreman da se suoči sa izazovima i pruži podršku ekonomskim merama. U prilog tome najbolje govori sposobnost bankarskog sektora da uspešno sprovede moratorijume na otplatu obaveza klijenata, olakšice u otplati i brojna druga prilagođavanja regulatornog okvira radi lakšeg suočavanja sa vanrednom zdravstvenom situacijom. Uz sve mere, a uprkos pandemiji, likvidnost i visoka kapitalizovanost bankarskog sektora su očuvane, a učešće problematičnih kredita dodatno smanjeno u odnosu na pretkrizni period – na 3,9 odsto.

Sa koliko je novca NBS intervenisala na tržištu od početka kovid krize? Koliko je deviza kupila, koliko prodala?

Najvažnije je da je NBS očuvala stabilnost deviznog kursa dinara prema evru i tokom globalne ekonomske krize. Nismo dozvolili da se bilo koji deo neizvesnosti iz međunarodnog okruženja prenese na domaće finansijsko tržište. Time smo održali kredibilitet monetarne i politike deviznog kursa koji smo ustanovili pre devet godina. Odgovornim ponašanjem u tri godine koje su prethodile krizi (2017–2019), samo po osnovu intervencija povećali smo devizne rezerve za pet milijardi evra. Zbog toga činjenica da je NBS u 2020. neto prodala 1,45 milijardi evra kako bi očuvala neophodnu stabilnost kursa, nije ni u jednom trenutku ugrozila devizne rezerve, a time ni stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Pri tome, najveći deo odnosi se na drugi kvartal 2020, kada su i posledice pandemije bile najizraženije. Kasnije u toku godine došlo je do smirivanja neizvesnosti i do znatno manje potrebe za intervencijama, a krajem godine i do pojave pritisaka ka jačanju dinara i potrebe da kupujemo devize. Od početka 2021. učešće NBS na deviznom tržištu je gotovo neutralno, odnosno prodali smo i kupili približno jednak iznos deviza. To ukazuje da je stabilnost na deviznom tržištu pravilo, a ne izuzetak.

Broj banaka u Srbiji se smanjio. Da li će se trend ukrupnjavanja ovog tržišta nastaviti, a broj banaka smanjivati? Kako vi na to gledate?

Trenutno u bankarskom sektoru posluje 25 banaka. Promene u njihovom broju pre svega odražavaju razvijenost domaćeg tržišta i visok stepen zainteresovanosti investitora da ulažu u Srbiju. To je još jedna potvrda kredibiliteta bankarskog sistema i NBS kao supervizora i regulatora. Statusne promene na bankarskom tržištu odvijaju se po tržišnim principima, a u prethodnom periodu rezultat su pre svega dešavanja na tržištu matičnih bankarskih grupa, ali su i odraz povećane stabilnosti i atraktivnosti domaćeg bankarskog tržišta. Kao i do sada, o svakom zahtevu odlučivaćemo u skladu sa zakonom propisanom procedurom, vodeći računa o stabilnosti bankarskog sektora i zaštiti sredstava deponenata.

NBS je otkupila pet emisija korporativnih obveznica od banaka. Čini mi se da je to prvi put da je centralna banka to uradila. Da li je izuzetak bio zbog pandemije ili ima prostora za tako nešto i nadalje?

„Tačnost je vrlina kraljeva”, napisao je Aleksandar Dima, a za NBS je to osnovno pravilo: NBS nije otkupila pet emisija korporativnih obveznica, već deo obveznica koje je emitovalo pet domaćih preduzeća tokom 2020. NBS je na taj način otkupila korporativne obveznice u vrednosti od 27,6 milijardi dinara – nešto iznad polovine ukupno emitovanih. Ovo jeste prvi put da je NBS realizovala otkup obveznica domaćih preduzeća, ali su se za to stekli uslovi – najniže ikada kamatne stope na dinarske izvore i mogućnost korišćenja prednosti finansiranja putem emisije obveznica. Otkup korporativnih obveznica nije ništa novo, već standardna praksa u razvijenom svetu. Finansiranjem putem obveznica kompanije povećavaju fleksibilnost u upravljanju novčanim tokovima, kroz diversifikaciju izvora finansiranja, ali i kroz smanjenje izloženosti riziku od promene deviznog kursa jer se emituju isključivo obveznice u domaćoj valuti.

Zamenjeno skoro 200 miliona švajcarskih franaka

NBS je još u decembru 2020. obavestila javnost da predstoji povlačenje iz opticaja osme serije švajcarskih franaka, tako da su banke i građani imali dovoljno vremena za njihovu zamenu. Pošto je Nacionalna banka Švajcarske 28. aprila objavila da će 30. aprila povući iz opticaja novčanice osme serije, doneli smo odluku da građanima omogućimo dodatni rok da kod banaka ili ovlašćenih menjača zamene te novčanice, odnosno da bankama omogućimo da ih kod NBS do 31. maja bez naknade zamene. O efikasnosti sprovođenja ovog procesa govori i podatak da je NBS svakodnevno tokom maja obavljala zamenu ovih novčanica bankama i da je zamenjeno skoro 200 miliona švajcarskih franaka.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Mihailović
Slažemo se, mudra ekonomska politika se lišila svih domaćih banaka i prebacila sav novac u strane, a one će izlaskom iz Srbije, neke su to već uradile, izneti i taj novac i sačuvati ga na "sigurnijem" mestu, kao i sva investiciona ulaganja. Ako mogu klubovi da uvoze strance što ne bismo to radili i sa bankama, one će bolje obrtati od nas i deviznu štednju naših građana koja je do nedavno bila 14 milijardi evra. Za šta su prodavane devizne rezerve, za uvoz krompira, kupusa, ... šljiva, jabuka..?
Milica Elek-Lakica
Zve jedna luda za drugom. Gde oni vide napredak u ekonomiji Srbije. Prave drzave unapredjuju svoju ekonomiju sopstvenim ulaganjima i izvozom, a ne uvozom belosvetskih okupatora
maki
Kolko se da godisnje na kammate za 33 miliardi duga? Dali je nasa ekonomijsa snazna da to lako otplacuje ???
geras
a zna li neko koliko se srbija u poslednje tri godine zadužila i koliko iznose subvencije i razne olakšice koje prate ovih 10, 3 milijarde ?
Vojislav Guzina
Ponekad imam utisak da g. Tabaković stvarno veruje da smo na dobrom putu sa ovolikim stranim direktnim investicijama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.