Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tepih-bombardovanje nije sprečilo snabdevanje vojske

Opskrbljivanje karaula na nemirnoj granici prema Albaniji u vreme NATO agresije preraslo je u brigu o potrebama hiljada vojnika
Слађан Гашић у редакцији „Политике” (А. Васиљевић)

Kolona višecevnih bacača raketa već je bila na domaku Dragaša, kada su vojnici u njima obavešteni da se iznad njih pojavila neprijateljska avijacija. Potporučnik Slađan Gašić rasporedio je „ve-be-erove”, kamione s lanserima raketa, po okolnim šumarcima. Ovog puta nisu bili otkriveni, pa su ova oruđa raketne artiljerije nastavila svoj put, dok se oficir vratio u svoju jedinicu na području Prizrena.

Bio je 29. maj 1999. godine, NATO agresija je bila na vrhuncu. Slađan Gašić je bio intendant, zadužen za snabdevanje, ali se u ratu bavio i onim što nije u osnovnom opisu njegovog posla. U toku je bila bitka za Paštrik, poslednji pokušaj tzv. OVK i zapadne vojne alijanse da slomi otpor Vojske Jugoslavije na granici s Albanijom. Podržala ih je američka strateška bombarderska avijacija sprovodeći takozvano tepih-bombardovanje položaja branilaca.


Američki B-52 sleće u bazu u Velikoj Britaniji (EPA/Martyn Hayhow)

„To su bili teški dani, samo zahvaljujući umeću komandanata Vojske Jugoslavije nije bilo više žrtava među našima”, kaže Gašić, koji se zatekao na tom području u vreme napada teških bombardera „B-52”.

Kada se govori o tom ratu, u fokusu su vojnici koji su bili na prvoj liniji fronta, sa puškom u ruci. Ipak, ratnim naporima doprineli su i oni iza prve linije, pripadnici rodova i službi koji su svojom radom omogućili vojsci da se bori. Jedan od njih bio je i Slađan Gašić, danas potpukovnik u penziji, a u vreme rata potporučnik, pomoćnik komandanta 55. graničnog bataljona, koji je u vreme NATO agresije bio u sastavu 549. motorizovane brigade iz Prizrena. Tom slavnom brigadom komandovao je pukovnik Božidar Delić, dok je potpukovnik Stojan Konjikovac bio načelnik Operativnog organa komande. Obojica su danas generali u penziji.

Gašić i te kako dobro razume (ne)prilike na Kosovu i Metohiji. Rođen je 1967. godine u Kosovskoj Mitrovici, a odrastao je u Uroševcu. U južnoj pokrajini manje-više uvek je bilo bezbednosnih problema, a on sam postao ih je i te kako svestan 1981. godine, u vreme masovnih demonstracija Albanaca.

„Jednog dana, bilo je oko 13-14 časova, vraćao sam se iz škole sa grupom srpskih đaka. Kada smo se pojavili na nadvožnjaku u centru Uroševca, grupa Albanaca nas je zasula kamenicama. Zalegli smo, pokrivajući rukama glave. Srećom, pojavila se milicija koja je bacila suzavac i rasterala izgrednike”, seća se Gašić.


Naš sagovornik snimljen ratne 1999. godine (Lična arhiva)

Ubrzo je krenuo u Intendantsku srednju vojnu školu u Sarajevu. Bile su to prijatne godine, stanovništvo u glavnom gradu BiH je bilo gostoljubivo i volelo je vojsku. Međutim, u JNA je vladao zid ćutanja oko zbivanja na Kosmetu. Naš sagovornik postao je podoficir 1986. godine i raspoređen je u Prizren, u 549. motorizovanu brigadu, kojom je tada komandovao potpukovnik Dragoljub Ojdanić, kasnije ratni načelnik Štaba Vrhovne komande SR Jugoslavije. Sredinom devedesetih godina Gašić je prekomandovan u 55. granični bataljon.

Prekogranično krijumčarenje naoružanja u pravcu Kosmeta postaje sve učestalije. Graničari su pod sve većim pritiskom, a na našem sagovorniku, koji je u međuvremenu završavao Učiteljski fakultet, pa je sa visokom stručnom spremom unapređen u oficira, bilo je da ih snabdeva svim potrepštinama.

„Snabdevene karaule su mogle imati autonomiju od mesec dana da samostalno deluju, ali je vodu trebalo češće dopremati. Dovozili smo im hranu, ugalj, drva...”, objašnjava Gašić.


Pripadnici VJ na Kosmetu 1999. godine (EPA/Anja Niederghaus)

Tokom 1998. godine ti redovni zadaci, nakon intenziviranja napada tzv. OVK na policajce, a kasnije i vojnike, postaju sve komplikovaniji. Na putevima se postavljaju barikade, zasede i mine. Dok su se ranije vozila slobodno kretala, vojska sada prelazi na sistem konvoja koji od Prištine do Prizrena idu preko Brezovice, zaobilaznim putem.

Kada je počela NATO agresija, snabdevanje vojske se odvijalo u još težim uslovima. Skladišta su organizovana u državnim firmama na periferiji Prizrena, odakle su sve potrepštine odvožene na prvu liniju – trebalo je snabdeti hiljade vojnika 549. mehanizovane brigade. Srećom, niko od potčinjenih vojnika našeg sagovornika nije nastradao prilikom izvršenja ovih zadataka.

Smrt oca i početak rata

Nekoliko dana uoči NATO agresije svima je bilo jasno da je izbijanje rata pitanje trenutka. Baš tih dana Slađanu Gašiću umire otac. Potresen i rastrzan između porodičnih i profesionalnih obaveza, prisustvuje sahrani oca u Sokobanji. Vraća se hitno u jedinicu i kod Gračanice ga zatiču prvi vazdušni udari NATO-a. Nastavlja dalje i sutradan je već bio sa saborcima na području Prizrena.
 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vox populi
Zar nije rečeno da je vojsci ponestalo municije zadnjih dana sukoba? Ne zbog dovoza, već zbog neproizvodnje. Potrošili zalihe.
dzordz
rezervista kapetan fric, iz djakovice, snabdevao je vojsku na planini, na granici, kada je pogodjen albanski konvoj traktora, kapetan fric sa svojim traktorima je bio u blizini, iznad puta u sumarku, a nato je pogresio cilj.
Petar
Bitke dobijaju vojnici u rovovima. Ratove logistika.
vox ex populi
Bitke i ratove ne dobija niko. Dobija samo mrtve i osakaćene. Vojska je to morala rešiti za 10-ak dana. Ali nije pa je odatle isterana. To su činjenice.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.