Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

U Ameriku sam stigao na splavu

„Prvi put smo ja i prijatelj pokušali da preplivamo. Ni splav nismo napravili. Pokušali smo plivajući. Ali on se udavio a mene su uhapsili i strpali u zatvor. Bio sam tamo sedam meseci. I nikada se neću vratiti na Kubu, govori prkosno a jedva skriva suze.”
ЕПА ЕФЕ - А.К.

Iz Karibskog raja, silom prilika ranije nego što sam želeo i planirao, vratih se iz Kankuna i sleteh u Čikago po januarskom kijametu i snežnoj oluji. Odmah se ukrcah u autobus za Medison, usput kijamet a u Medisonu me dočeka snežna oluja.

Stigao sam u grad sat posle ponoći. Svi prijatelji nikom ponikoše, nikoga nema da me čeka. Na ulasku u grad naručim vožnju uberom, i uspem da je uklopim skoro u minut, tako da nisam morao da se mrznem i čekam vozača po snežnoj oluji kakve su česte zimi u Viskonsinu.

A vozač prijatan neki čovek, odmah se vidi da je Latino Amerikanac, samo ne znam odakle je.

Putevi loši, klizavi, noć dušu dala da se ne izlazi nikuda iz kuće, i ja sam mu zahvalan sam mu što je uopšte izašao da vozi po ovakvom vremenu. Pita me kojim putem da ide, a ja mu kažem da nikuda ne žurim, kojim god želi neka vozi i samo lagano.

EPA EFE -Dž.A.

Malo zatim naravno pita me odakle se vraćam i ja mu rekoh da stižem iz Meksika.

- Oh, tamo je opasno, kaže mi ali ne sa bilo kakvom dozom arogancije, već sa glasom skrušenog, skromnog čoveka.

- Moja žena je iz Meksika, dodaje. Ali bio sam tamo samo jednom, deo u kome ona živi je previše napet i opasan. Vi ste drugo, išli ste kao turista sigurno na bezbednim mestima.

- A vi odakle ste, pitam ja pošto vidim da je Latinos.

- Ja sam sa Kube, odgovara mi.

Oduševim se, jave mi se momenti sećanja na moje šetnje Havanskim ulicama, zapljusnu me na tren u mislima kapi vode sa Malakona, srce mi zaigra ritmom muzike koji se na ovom rajskom ostrvu može čuti po ceo dan i noć.

Obožavam Kubu a od svih emigranata na ovom svetu prema Kubancima gajim ogromno poštovanje. Za razliku od svih ostalih koji u potrazi za ličnom srećom kreću ka „obećanim rajevima” legalnim i nelegalnim putevima prelaze granicu, Kubanci to uglavnom čine improvizovanim splavovima, preko Karibskog mora, kako bi se domogli Floride. I zbog toga, uvek kad ih sretnem, prema njima osećam divljenje.

EPA EFE -H.K

Razgovor smo nastavili o običnijim stvarima.

- Kuba je prelepa. Najbolji šećer pravi se na Kubi. Najbolji duvan gaji se na Kubi. Kada bi se samo otvorili bili bi najbrže rastuća ekonomija. A Kuba je najbezbednije mesto za turiste, kaže on.

- Zato što se niko ne zeza sa vlastima, komentarišem ja kroz šalu.

- Tako je. Na Kubi jedino ne smeš da govoriš protiv vlasti. To se jedino ne sme. Ako možeš da ćutiš, u suštini imaš lep i relativno obezbeđen život.

- I muziku na svakom koraku. Kada sam bio u Havani čula se u svakoj ulici, ispred svake zagrde, u svakom dvorištu. Uvek ta predivna muzika koju sam zavoleo, počeo da je često slušam i naučio nekoliko pesama na španskom zbog nje.

- Nema lepše muzike od Kubanske niti bolje medicine nego što je Kubanska.

E tu se obojica složismo.

- A kako ste došli ovamo, upitah gotovo nehotice, pošto mi je pre toga rekao da je u Medisonu dvadeset i sedam godina. Upitah i poželeh da povučem pitanje u istom trenutku, kao da sam znao da ću zaviriti u nešto duboko i privatno.

I glas mu se promenio. Vozi kroz onaj kijamet i kao da skuplja reči u ustima kojima će mi odgovoriti.

- Preko mora, kaže i napravi kratku pauzu. A onda nastavi.

- Prvi put smo ja i prijatelj pokušali da preplivamo. Ni splav nismo napravili. Pokušali smo plivajući. Ali on se udavio a mene su uhapsili i strpali u zatvor. Bio sam tamo sedam meseci.

EPA EFE - H.A.

Ali pobegao sam im. I uspešno sam se krio neko vreme, a onda smo rešili da napravimo splav. Bilo nas je osmoro, među njima i moj otac. Ali nismo svi stigli do obale.

- Neverovatno, kažem ja i naravno ne usuđujem se da pitam šta je dalje bilo, i ko se nije domogao Floride od njih osmorice.

Žao mi je da ga slušam tako, u isto vreme i drago što sam ga pitao jer mi se čini da i on sam želi da još jedna duša više sazna za patnju ovog veličanstvenog naroda sa Kariba.

- I nikada se neću vratiti na Kubu, govori prkosno a jedva skriva suze. Kad god pomislim da se vratim i posetim uvek me nadvlada taj osećaj užasa na moru i mog prijatelja koji se davi. Nikada se neću vratiti! Obožavam ovaj Medison, ne želim nigde drugde da živim!

- Ali pogledajte ovaj sneg i ovaj kijamet, kažem ja u pokušaju da mu skrenem misli. Zar Kuba nije raj naspram ovih zima u Viskonsinu.

- I sneg sam zavoleo, dodaje on još energičnije, još prkosnije. I sneg sam zavoleo! Volim čak i da ga čistim! Voziću do nekih pet sati izjutra pa onda odoh da čistim sneg, pa na spavanje!

- Žao mi je. Iskreno mi je žao. Ali ko zna, možda jednoga dana... Nikada ne znate. Na kraju, vlasti je vlast a zemlja je zemlja....

Ostatak puta smo ćutali. Nisam želeo više ništa da ga pitam. Znam ja dobro da ga zemlja zove svakoga dana, svake noći, i svakoga jutra posle čišćenja snega.

Dobro znam da se pre nego što zaspi u mislima vraća ulicama Havane i svog rodnog mesta, da u snovima zaviruje u svoju roditeljsku kuću i kao duh prebira po sobama i nameštaju. A znam i koliko ga boli što ga je zemlja odbacila.

I nadam se da će u budućnosti i on i zemlja naći snage za praštanje. Jedino zemlja i majka večito čekaju i večito praštaju.

U tom se primakosmo mojoj zgradi. I dok sam izlazio iz njegovog auta i izvlačio torbu, pogledi su nam se sreli na tren.

-  A je li, da nisi ti gladan, imam ovde nešto? - pita opet onako dobroćudno, skromno i skrušeno, sa glasom čoveka koji je posle mnogo muka pronašao svoj mir.

Vozač koji je ponudio putnika parčetom hleba koje ima. Mora biti da zbog ovakvih pravednika, „ne svetih a svetih”, ma koje vere bili, Bog još uvek u svojoj milosti drži ovaj svet.

- Neka hvala, puno hvala na vožnji. I sve najbolje prijatelju!

Uvukao sam se u stan, pobacao torbe na pod, uključio grejanje, nasuo sebi dupli viski i kroz mračnu sobu posmatrao kao napolju veje snežna oluja i nanosi smetove po parkingu.

I dugo sam razmišljao kako jedna izbeglica iz Karibskog raja obožava vožnju po ovom kijametu, kako je verovatno već stigao kući i kako se sprema da čisti ovaj sneg.

 

Predrag Rudović

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Kuba je lepa Kanadjanima ako ne kasni avion u povratkju, a kasni cesto. Bili 5 puta tamo, 3 puta iz Kanade, 2 iz Amerike, sa tim da sam rekao Amerima gde sam bio jer je mnogo gore slagati ih. U Americi mnogo ne valja ako lazes. Pita me jel ja znam da oni ne stoje dobro sa njima. Reko znam, al ja imam samo zelenu kartu. Nema to veze, kaze on, a znao sam i ja. :) I tako...nije bila frka. Samo ih ne lazite, jedino kao znate da nema sanse da vas uhvate u lazi.
Dejan
Svaka čast na tekstu - naročito za deo ,,NESVETI, A SVETI"
Zoran
Bitno da na Kubi se vencavaju gej brakovi stranaca, na plazi, gledali pre 15 godina, slucajno naisli. Imaju i parade ponosa. Eto, fino neko drustvo.
Djole Petrović
Uz uobičajeno dobar tekst od ovog autora dobijamo i uobičajeno neobičnu priču. Naime, slično junaku ove priče, nama bliži Rumuni su na put za Australiju kretali na auto-gumi, preko Dinava. U razgovoru sa njima je uvek provejavala seta i nostalgija za zemljom iz koje su "otplivali" na toj gumi. I želja za povratkom, ili makar za letom sa povratnom kartom. Ovde...
Милорад Станковић
"Карибски" се каже на "србском", а "карипски" на "српском".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.