petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Istorija valjevskog ugostiteljstva – od kafana do kupleraja

Postavka u galeriji gradskog muzeja obuhvata period od kraja 18. veka do danas
(Фото С. Ћирић)

Valjevo – „Otkako je Velja ponovo renovirao svoju kafanu ’Kraljević Marko’ od tada u toj kafani uvek imaju odlični mezetluci... Toša ćevabdžija majstorski sprema izvanredne ćevapčiće, najlepše ražnjiće, masne ćulbastije i jedinstveno jagnjeće pečenje.”

Tako se u „Glasu Valjeva” krajem jula 1929. godine reklamirala čuvena valjevska kafana „Kraljević Marko”, koja i danas postoji na istom mestu, u strogom centru varoši na Kolubari. U istim novinama, u oktobru 1931, Krsta Ostojić, hotelijer iz Valjeva, obaveštava poštovano građanstvo da je uzeo pod zakup „potpuno iznova renovirani Hotel ’Sekulić’”, koji raspolaže sa „30 prvoklasno uređenih soba za prenoćište, cene 15–24 dinara, odlična posluga”.

Ovo je samo deo priče o izložbi „Valjevske kafane od davnina do današnjih dana”, autorke Marine Ćirović, u galeriji Narodnog muzeja u Valjevu. Prethodila joj je izložba „Šetnja kroz istoriju valjevskih kafana”, premijerno prikazana u „Noći muzeja” u maju 2012, koja se bavila istorijom i tradicijom kafanskog života u valjevskom kraju od 19. do sredine 20. veka. Tada je na dizajnerski rešenim panoima napravljena svojevrsna istorijska paralela starim i novim fotografijama valjevskih kafana. Aktuelno izdanje izložbe, pripremljeno ove godine pod novim nazivom uz adekvatan katalog, obogaćeno je fotografijama kafana i restorana koji su i danas ostali verni svojoj tradiciji i delatnosti. Postavka je dopunjena snimcima brojnih novih kafića i barova, popularnim među mlađim generacijama.

Istorija kaže da su prve valjevske kafane nastale krajem 18. i početkom 19. veka u staroj gradskoj čaršiji Tešnjar, na desnoj obali Kolubare. Ispunjene duvanskim dimom i mirisima roštilja i alkohola, najpoznatije su bile „Kozara”, „Mostar”, „Kovačev han”, „Orijent”, „Radikal”, „Zanatlijska pivnica”. Osamdesetih godina 19. veka, kada se Valjevo širi i na levu stranu Kolubare, tamo se uz kaldrmisane ulice, nadomak „Grand hotela” otvaraju kafane „Pivnica ’Srbija’”, „Vidina kafana”, kasnije „Zlatibor”, „Bristol”, pa „Obnica”, „Kraljević Marko”, „Zlatan plug”. U Knez Miloševoj i susednim ulicama bile su kafane „Ljubovija”, „Grozd”, „Jadar”... Zapamćene su i „Central”, „Šofer bar”, „Kod sunca”, „Bela lađa”, „Kafana ’Beograd’”, nezaobilazni Hotel „Sekulić”...

Muzička dešavanja u kafanama, navodi autorka izložbe Marina Ćirović, nisu mogla da prođu bez ciganskih orkestara i sevdalinki koje je pevala Dragica, valjevska Sofka. U toku dugih zimskih večeri vreme je prekraćivano i igranjem bilijara u restauraciji „Kasina”, dok je „Zlatibor” bio poznat po pokerašima...

Prvi bioskop u Valjevu bio je u kafani „Pivnica ’Srbija’”, čiji je vlasnik Blagojević 1910. godine doneo prvu kino-aparaturu i u kafanskoj sali počeo da prikazuje filmove.

Pojedine kafane nudile su poseban vid zabave za odrasle, kao što je to bio „Orijent”, na čijem spratu se nalazila javna kuća, odnosno kupleraj, kako se tada nazivao. Crvenu lampu ispred imao je i „Radikal”, dok su „Belu lađu” često nazivali i „Zla kuća”. Sve tri kafane su, pored glavnog ulaza za one najslobodnije, imale i još po dva sporedna – kroz kapiju na avliji za one malo bojažljivije i ulaz od Kolubare za najstidljivije, koji su strahovali da ih ne vide očevi ili žene...

Komеntari0
f85e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja