utorak, 15.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Med je treća namirnica koja se najviše falsifikuje u svetu

Pčelari upozoravaju da je protok takvog meda koji izlazi iz Kine toliko velik da uništava svetsko tržište
(EPA-EFE/Durmitru Doru)

Postupci za falsifikovanje meda opstaju i sve su savršeniji. Svuda u svetu kontrole ukazuju na prisustvo ogromnih količina fasifikovanog meda, ali se istovremeno ukazuje i da su metode za inspekciju i otkrivanje falsifikata često ograničene i nepouzdane.

Kako prenosi sajt Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), med je treća hrana koja se najviše falsifikuje, posle mleka i maslinovog ulja. U tekstu glavnog urednika specijalizovanog časopisa „Srpski pčelar” Vlastimira Spasića, ističe se da se pčele danas gaje u preko 90 miliona košnica, iz kojih se dobija oko 1,9 miliona tona meda, u vrednosti od oko šest milijardi evra.

‒ Pčelarski posao je izuzetno težak, pa je med skup – i to ga čini primamljivom metom za falsifikovanje jeftinim zamenama. Kina je najveći svetski proizvođač meda, čineći četvrtinu svetske proizvodnje, ali se na njen uspeh i dominaciju niskom cenom odavno gleda sa sumnjom ‒ navodi autor i dodaje da se u istočnoj provinciji Čejiang, gde je najveća koncentracija pčelarske industrije i industrijskog bilja, proizvodi jeftin pirinčani i kukurzni sirup koji se meša sa medom. Istovremeno, „Alibaba”, kineska internet pijaca, čak oglašava industrijski fruktozni sirup za med, za oko 0,19 dolara po kilogramu. Spasić ističe kako pčelari upozoravaju da je protok falsifikovanog meda koji izlazi iz Kine toliko velik da uništava svetsko tržište.

Prema Međunarodnom trgovinskom centru (ITC), globalni uvoz meda od 2010. do 2019. godine porastao je vrednosno sa 497 miliona na 665 miliona dolara, ili 34,5 odsto.

‒ Čini se da su ovi podaci znatno precenjeni, jer jedan broj zemalja uvozi velike količine meda za njihovu naknadnu preprodaju po višim cenama pod maskom vlastitih proizvoda. Primer ove prakse je otkrivena prevara lanca za snabdevanje Sjedinjenih Država jeftinim kineskim medom, koja je uključivala 30 zemalja posrednika ‒ navodi se u tekstu i dodaje da ovaj sektor samo u Evropi uključuje 10 miliona košnica i 650 hiljada pčelara. Uprkos tome, evropski pčelari obezbeđuju samo 64 procenata meda od količine koja se konzumira u regionu, a ostale količine se uvoze. To znači, ističe autor, da je uprkos ekstremnom padu proizvodnje, malo verovatno da će se cene povećavati, jer su evropski proizvođači potkopani jeftinim uvozom. U Komitetu profesionalnih poljoprivrednih organizacija u EU opisali su ovu situaciju kao odraz dubokih strukturnih poremećaja tržišta i uvereni su da će cene meda u zemljama glavnim uvoznicama i dalje da padaju.

U novembru prošle godine iz tog komiteta su upozorili kako su sredstva za egzistenciju mnogih evropskih pčelara u opasnosti, nakon jedne od najtežih berbi u poslednjih nekoliko decenija, delom izazvane poplavama u centralnoj i istočnoj Evropi, a delom i zbog prisustva falsifikata i meda sumnjivog kvaliteta. Recimo, u Mađarskoj je proizvodnja bagremovog meda bila svega 10 odsto od višegodišnje prosečne berbe. U Austriji su pčelari izvestili da tako loša berba nije zabeležena decenijama. Pad proizvodnje zabeležen je Portugaliji za 80 procenata i na jugu Italije gotovo isto ili malo manje.

Komеntari6
bcf16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mustafa Aga
Da se ne varamo...Nema logike da Kinezi izvoze lazne medove pa da svet prestane sa uvozom meda iz Kine...Pre che biti da izvoze materijale slichne medu pa ti prekupci posle prepakuju u razne kombinacije odnosa sa pravim medom i prodaju kao pravi med...
Kile
Jedan moj drugar u jednoj garazi pravio je slatkise za vasare. U jednoj kanti od 20kg video sam masu indeticnu kao med. Pitao sam ga sta je to, kaze- kukuruzna skrob. Ukus je takodje slican kada sam probao. Tako da im nije tesko da "zamuljaju".
FORum LIvii
Pa kako se boriti protiv falsifata i kako kupiti prirodni med ? Tu je Udruzenje pcelara jedini izlaz. Oni trebaju med svojih clanova da oznace posebnim hologramom, markicom koja se ne bi mogla falsifikovati. U isto vreme , prodajna mesta , opremiti citacem holograma , koji bi garantovao original.Kao za novac. Jeste malo skuplje ali garantuje kvalitet , sigurnost ishrane ali i za pcelare.
Mrgud
Razmislite da li je zaista na udruzenju da sprovodi zakone i kontrole. Drzava je ta koja mora da sprovodi kontrolu. Potrebno je propisati proceduru za uvoz i za distribuciju (prodaju) meda, tako da svako ko zeli da prodaje sirovinu bude u obavezi da obavlja redovne analize u sertifikovanoj laboratoriji, o svom trosku, uz dodatne inspekcijske analize. Onda bismo imali kontrolu, a Vas predlozeni metod bio bi dobra dodatna zastita.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja