sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ODNOS DRŽAVE PREMA TALENTOVANOJ DECI

Podrška darovitima na staklenim nogama

Na republičkom nivou nemamo bazu podataka o sveukupnoj ponudi mogućnosti za stipendiranje i nagrađivanje učenika izuzetnih sposobnosti. Nemamo ni bazu podataka o ustanovama i projektima namenjenim darovitim đacima
(Небојша Марјановић)

Nemamo analizu kvaliteta rada sa đacima izuzetnih sposobnosti, broj nastavnika obučenih da prepoznaju darovite učenike ravan je nuli, ne postoji sveobuhvatna baza podataka o stipendiranju talenata, niti o ustanovama koje postoje da bi ovoj deci pružile podršku. U Ministarstvu prosvete ne postoji sektor ni tim koji se bavi talentovanim đacima, a republički centar za talente odavno ne funkcioniše. Za svaki odlazak na takmičenje u inostranstvo, daroviti se dovijaju na različite načine, najčešće uz pomoć roditelja, nastavnika i sponzora.

Iako naši đaci i studenti koji se vraćaju sa svetskih takmičenja okićeni medaljama često pune novinske stupce, prvi redovi ovog teksta su opak surova relanost koja je iscrtana kada smo pokušali da istražimo da li i koliko Srbija podržava mlade talente.

Kakav nam je kvalitet obrazovanja darovitih učenika, pitali smo nadležne u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).

− Poslednje istraživanje i izveštaj tog tipa rađen je još davne 2010. godine i rekao bih da uopšte više nije relevantan. Nakon toga, pored mnogobrojnih redovnih poslova, zavod nije stizao da se bavi ovom tematikom − iskren je Branislav Ranđelović, direktor ZVKOV-a.

Okosnica izveštaja koji pominje jeste prevođenje u sistem specijalizovanih odeljenja za osnovce sedmog i osmog razreda talentovane za matematiku – koja su prethodno godinama radila kao ogledna u gimnazijama, pre svega u Matematičkoj gimnaziji. Dakle, to je poslednje što se sistemski uvrežilo i opstalo utemeljeno, prvenstveno s namerom da daroviti dobiju adekvatno obrazovanje, u podsticajnom okruženju vršnjaka sličnih sposobnosti i radu s najboljim nastavnicima, uključujući i univerzitetske profesore. Jesu tokom poslednjih godina, doduše bez ogleda, uvedeni novi smerovi u gimnazijama za darovite, ali glavni motiv tu nije bila podrška talentima, nego povećanje obuhvaćenosti učenika gimnazijskim obrazovanjem.

Talente je lakše prepoznati nego sa njima raditi u uobičajenim, redovnim školama, a sistemu je potreban nastavnik koji ume i jedno i drugo. Kakva je ponuda i potražnja takvih obuka koje se odnose na rad sa darovitima, koliko je prosvetnih radnika steklo ili unapredilo veštine neophodne za identifikovanje i negovanje izuzetnih sposobnosti učenika, pitamo nadležne u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).

− Nemamo ništa od toga, to je brisani prostor − u najkraćem ilustruje Zlatko Grušanović, direktor ZUOV-a, napominjući da u toj kući sektor koji se bavi specifičnim pitanjima obrazovanja, gde spada i rad sa talentima, sada ima svega dva zaposlena − defektologa, a ostao je bez zaposlenog stručnjaka za rad sa darovitima.

(D. Jevremović)

U novom akcionom planu za sprovođenje Strategije obrazovanja do 2030. godine, skrojenom za period od ove do 2023. godine, vidi se da postoje svega tri akreditovane obuke namenjene podizanju osetljivosti i kompetentnosti prosvetnih radnika za prepoznavanje učenika izuzetnih sposobnosti u redovnim školama. Piše i da je broj nastavnika i stručnih saradnika koji su pohađali takve obuke − ravan nuli. Predviđeno je da se ove godine uspostavi jedna takva obuka, da već sledeće bude obučeno 1.800 profesionalaca, a 2023. godine još toliko, ukupno 3.600. Taman da ih bude bar po dvoje u svakoj školi.

Potvrđuju to i nadležni u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, svesni da sistem, na delu, ne samo na papiru, tek treba da krene sa prepoznavanjem, prvo talenata, a onda i sa procenom i unapređenjem rada sa darovitima.

U ovom trenutku na republičkom nivou nemamo formiranu bazu podataka o sveukupnoj ponudi raspoloživih mogućnosti stipendiranja, nagrađivanja, materijalne podrške učenicima izuzetnih sposobnosti. Nemamo ni bazu podataka o ustanovama, organizacijama, društvima, programima i projektima namenjenim darovitim đacima. Otuda se ne zna, i ne može se izračunati, koliko se izdvaja i ulaže u podsticanje izuzetnih školaraca, na kakvu podršku mogu da računaju i gde mogu da je zatraže. Sistem odavno nudi mogućnost da se za naročito darovitu decu skroji osoben individualni obrazovni plan, takozvani IOP 3, kao što za đake sa smetnjama u razvoju postoji i radi se po prilagođenom IOP-u 1, ili sa izmenjenim sadržajima po IOP-u 2. To je zakonom predviđeno još 2009. godine. Pedagoška praksa potvrđuje da je broj đaka koji uče po IOP-u 3 gotovo zanemarljiv. Učitelji i nastavnici nedovoljno prilagođavaju nastavu sposobnostima i predznanju darovitih učenika. Ono što bi trebalo da bude smisleno i podsticajno obogaćivanje nastave svodi se na upošljavanje đaka natprosečnih sposobnosti ma kakvim aktivnostima, zadacima koji nekad nisu ni u vezi s talentom i saznajnim potrebama i interesovanjima učenika, nego su im dati tek da bi imali šta da rade.

− Vrlo je malo nastavnika u osnovnim i srednjim školama koji su, kao nekada što je bilo, spremni da ostanu sa đacima posle nastave, da rade sa njima i subotom i nedeljom, zajedno rešavaju zadatke na takozvanim sekcijama. Sistem je mnogo više okrenut ka slabom đaku. Čim neko ima jedinice „skoči” nastavničko veće da se problem reši, organizuje se dopunski rad, deca sa smetnjama imaju pedagoške asistente, dodatnu podršku, i to je odlično. Ne možemo da se pohvalimo da i daroviti đaci imaju mentore u skladu sa specifičnim potrebama. Njima je dosadno u redovnoj školi jer sve odmah shvate. Ne pomaže im se i oni zaostaju. To kod nas nije prioritet iako su daroviti apsolutno najznačajniji resurs svakog društva − ukazuje Srđan Ognjanović, dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije, sada u penziji.

Od Rusa je, kaže, davno čuo da su razgranali gustu državnu mrežu za „hvatanje” talenata, da im ne promaknu – nije važno da li su naklonjeni matematici, baletu, sportu...

− Nas kao da to uopšte ne zanima, kao da imamo izvor nafte i ona teče i niko je ne koristi. Sve ozbiljne zemlje vode računa o darovitim đacima. Čak i u Iranu postoji sistem traganja za talentima, naročito za fiziku. Mi, izgleda, čekamo da decu pošaljemo u Nemačku ili Ameriku. Istina je da kvalitetan rad sa darovitom decom podrazumeva darovitog profesora, a da naša Matematička gimnazija ima takve jer su mnogi profesori njeni bivši đaci. U većini škola nastavnici i ne umeju da prepoznaju talente, niti im posvećuju dovoljno pažnje − pojašnjava Ognjanović.

Daroviti učenici u Srbiji uglavnom se sami izdvajaju, na takmičenjima ili u učionici, a u potrazi za valjanom podrškom dolaze u regionalne centre za talente.

− U školama nastavnici nemaju kad da se posvete učenicima koji žele i mogu više od onoga što je predviđeno programom. Realnost je da za njih nemaju vremena, a prinuđeni su da drže privatne časove da bi dopunili porodični budžet. Tu centri za talente dobijaju na značaju. Na primer, Pančevo ima 18 osnovnih škola, a u svakom odeljenju, recimo, sedmog razreda po jedno dete koje zanima fizika. Oni su usamljeni soliteri u svojim odeljenjima, dobri kad treba da se od njih prepiše na kontrolnom. A kad ih okupimo u centru, shvataju da nisu frikovi − ilustruje Dragoljub Cucić, direktor Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin” u Pančevu, koji pokriva celu Vojvodinu, jer su takvi centri u Novom Sadu i Karlovcima ugašeni.

Ako je sistem dobro osmišljen, što se centri gase i kud se denuo krovni, republički centar za talente?

− Bolje da ćutim. Bilo ih je 14, sada ih ima devet i od toga manji broj funkcioniše odlično, ostali tako-tako. A republički centar, čiji su regionalni centri taoci, u problemu je, ne radi više od decenije − ne krije Cucić.

Ni u resornom ministarstvu ne postoji sektor ni tim koji se bavi talentovanim đacima. Naš sistem obrazovanja ne može se pohvaliti definisanim prioritetima i ciljevima rada sa darovitima, ali „talenata je sve više”, za njih se otvaraju specijalizovana odeljenja, nižu uspehe na naučnim olimpijadama... Tu nešto ipak funkcioniše?

− Na nivou srednjeg obrazovanja, u školama i odeljenjima za darovite gde se za upis polaže prijemni, ne možemo biti nezadovoljni. Uvek može da bude bolje, ali ovaj deo sistema u datom obimu čini se optimalnim za potrebe učenika. Ima i tu prostora za unapređivanje. Nedostaju nam profesori matematike, fizike, informatike, da ne nabrajam dalje. Ali sa đacima u odeljenjima za talente generalno se kvalitetnije radi, uslovi su bolji i ta deca postižu značajne rezultate. Nakon implementacije novih programa (za đake sa posebnim sposobnostima za IT, hemiju i biologiju, istoriju i geografiju, scenske i audio-vizuelne umetnosti...) nedostaje nam opsežna analiza. Kao sistem moramo da poboljšamo vannastavne aktivnosti, dodatnu nastavu i sekcije. I tu vidimo prostor za unapređivanje podrške deci koja se ističu i u osnovnim i u srednjim školama − zaključuje Miloš Blagojević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

Komеntari10
ad9f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Darovitost" ili visoka motivacija za rad
U ovom tekstu postoji klasična greška. Ne postoje nikakva "darovita" deca. Postoje deca koju su roditelji i okolina uspeli da zainteresuju i visoko motivišu za dugotrajan naporan rad. Ne postoje nikakvi "geni" za na primer matematiku. Svako dete koje nema neki medicinski hendikep može postati vrhunski matematičar. Potrebna je samo visoka motivacija i težak rad uz određenu podršku. Ono što ovaj članak kaže je da nedostaje podrška visoko motivisanoj deci koja je spremna na težak rad.
Сима
Па када је поличка платформа за њихову децу а не за сву децу
Majka deteta sa autizmom
Pise u tekstu da deca sa razvojnim teskocama imaju podrsku pedagoskih asistenata. To nije tacno. U praksi ne postoje. Nijedan. Zasto? Nema para. Nijedan do sada nije zaposlen. Proverite u Ministarstvo prosvete. Deca sa razvojnim teskocama sa IOP 2 imaju jos manje prava nego talentovna deca sa IOP 3. Molim novinara da ispita zasto nema para za pedagoske asistente u prosveti.
Thundercracker
Jedan od razloga zasto mladji prosvetni radnici beze iz prosvete je nedostatak saradnika prilikom rada sa IOP decom. Prosto na fakultetima koji obrazuju predmetne nastavnike nisu pripremljeni za takav vid rada.
Дејан Р. Тошић
Србија издваја за образовање 0,5% буџета, што је еквивалентно 60.милиона еура, што покрива зараде запослених у образовању. Немачка,Британија Француска, Шпанија, Русија издвајају 3-5% буџета, што је еквивалент од 3 милијарди еура. Значи,ужас.
Druga Mira
Švedski obrazovni sistem je u rasulu, deca završavaju devetogodišnje osnovno obrazovanje sa 16 godina a jedva znaju da čitaju i pišu. Na fakultetima se profesori žale da im dolaze studenti koji ne razumeju zadatke i ne znaju da napišu odgovore. Ko nema obrazovane roditelje da ga nešto nauče, ostane funkcionalno nepismen. Podatak da se na tu katastrofu troše desetine milijardi evra ne pokazuje nikakav status obrazovanja u Švedskoj. Naprotiv, radi se o ozbiljnom rasipanju budžetskih sredstava.
Mira
Svedska izdvaja 2,3 % od BNP-a za osnovno obrazovanje, a sveukupno 7,4 % od BNP-a za sve vrste obrazovanja. To po meni pokazuje status obrazovanja u jednoj zemlji.
slobodan
Sve ide penzionerima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.