petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Džozef Bajden u vrtlogu Gaze

Najviše što Vašington može je da snizi temperaturu i pomogne dogovoru o primirju Izraelaca i Palestinaca
Сукоби у Гази који доносе масовна страдања и разарања неће се лако зауставити (Фото EPA-EFE/Mohammed Saber)

Sasvim neplanirano, u vreme kada Bliski istok nije u vrhu američkih prioriteta, eskalacija sukoba u Gazi primorava Džoa Bajdena da pokuša da se angažuje u smirivanju situacije ispunjene opasnim potencijalima.

Iako nijedan američki predsednik u novijoj istoriji nije uspeo da izbegne suočavanje sa izraelsko-palestinskim konfliktom, Bajden je davao do znanja da ne želi dublju umešanost, ali sada njegova administracija pokušava da sebi brzo odredi ulogu povodom sukoba u Gazi, prvog ozbiljnog kriznog testa predsednikovog spoljnopolitičkog tima koji je glavne pravce svog delovanja odredio prema Kini, Rusiji, klimatskim promenama.

Pre sedam godina, administracija u kojoj je Bajden bio potpredsednik, tek je posle 50 dana uspela da zaustavi rat u Gazi. Zadatak je ovoga puta mnogo teži, iako se ne može poreći diplomatski angažman Vašingtona. Desetine telefonskih razgovora sa zvaničnicima Izraela i palestinske vlasti. Kontakt sa palestinskim Hamasom iz Gaze, koji je na američkoj listi terorističkih organizacija, uspostavlja se preko posrednika u Egiptu i Kataru.

Državni sekretar Entoni Blinken popunjava vakuum stvoren čekanjem da Senat potvrdi novog ambasadora u Izraelu, i pod hitno je svog specijalnog emisara poslao u region, ali problem je što SAD nemaju definisan odnos prema izraelsko-palestinskom konfliktu i viziju oživljavanja zamrznutog mirovnog dijaloga.

Bajden rizikuje da se pridruži liderima Palestinske uprave, Hamasa i Izraela koji ne pokazuju volju za ustupcima zarad mira. Palestinski predsednik Mahmud Abas spreman je na saradnju sa Izraelom, ali ne i na odustajanje od palestinskog „prava na povratak” na zemlje s kojih su proterani 1948. Vođa Hamasa Ismail Hanije uprkos formalnom odustajanju od „uništavanja Izraela” zadržava oružanu borbu kao opciju. Premijer Benjamin Netanijahu 12 godina na vlasti uporno minira rešenje po formuli dve države, a za vreme njegovih mandata podignuto je najviše novih jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama.

Sve s čime Bajden u ovom trenutku raspolaže, a što mu nameće obavezu da reaguje, je poguban legat koji mu je ostavio Donald Tramp. Bivši predsednik se septembra 2020. ponosno hvalio svojim velikim spoljnopolitičkim dostignućem: Avramovim sporazumom kojim su Emirati, a potom i Bahrein normalizovali odnose sa jevrejskom državom.

„Posle decenija podela i konflikta obeležavamo zoru novog Bliskog istoka”, govorio je Tramp na ceremoniji u Beloj kući. „Ovi sporazumi će poslužiti kao temelj sveobuhvatnog mira širom čitavog regiona”, naveo je on.

Samo osam meseci kasnije, jasno je da nema ni „mira” ni „novog Bliskog istoka”, već da regionom upravljaju sile koje su zaratile još u vreme nastanka Izraela 1948, a još oštrije neprijateljstvo razvile posle rata 1967. i izraelske okupacije velikih delova palestinske zemlje.

Tramp je podržavao desničare premijera Netanijahua da nastave kolonizaciju, a svog populističkog saveznika nagradio je priznavanjem izraelske aneksije sirijskog Golana i provokativnom odlukom o preseljenju ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.

Upravo je pokušaj judaizacije novih delova istočnog, pretežno arapskog Jerusalima, razbuktao sadašnji požar. Hamas je nasilje u Jerusalimu iskoristio da raketama pokuša da pokaže da je jedini zaštitnik palestinskih prava, a višednevni konflikt doveo je i do nezapamćenih sukoba Jevreja i Arapa po izraelskim gradovima mešanog stanovništva – što unosi opasnost od građanskog rata.

U nedostatku jasne politike, Vašington se oprezno drži oprobanih diplomatskih modela: podrške pravu Izraela na legitimnu odbranu, osude Hamasovih raketnih baraža i izbegavanja bilo kakve kritike izraelske poluvekovne okupacije.

Serija događaja pokrenuta u jerusalimskom predgrađu Šeik Džarah razotkrila je nasilnu stranu izraelskog kolonijalnog projekta, ali SAD su barem u tri prilike propustile da se uključe u inicijative koje su u Savetu bezbednosti pokrenule Norveška i Tunis i koje pozivaju Izrael da „prekine aktivnosti naseljavanja, uništavanja i proterivanja” Palestinaca u okupiranom istočnom Jerusalimu.

Administracija potvrđuje da nije spremna da bude objektivan broker, što nastavlja da ugrožava američki status u arapskom svetu bez obzira na poslušnost lidera Zaliva ili Egipta. SAD se oslanjaju na direktne diplomatske kontakte, ali ostaju izolovane baš u vreme kada Bajden pokušava da povrati multilateralne kredite pogubljene tokom Trampove četiri godine.

Šef Bele kuće bi morao – bez udara na temelje odnosa sa najvećim američkim saveznikom na Bliskom istoku – da pojača pritisak na Izrael na način na koji je to činio njegov predsednik Barak Obama. Da se oštrije suprotstavi jevrejskoj kolonizaciji i da izraelske lidere ubedi da se vrate godinama zamrznutim mirovnim pregovorima koji bi trebalo da vode nastanku nezavisne palestinske države.

Najviše što Bajden sada može je da snizi temperaturu i pomogne dogovoru o primirju. Perspektive trajnog mira suviše su daleko da bi poput prethodnika pričao o „Poslu veka” koji je tako brzo prekriven bliskoistočnim peskom koji podižu rakete i bombe.

Komеntari21
92b5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aki
Ja vidim da Izrael i SAD svesno, ili nesvesno Svet približavaju kraju. Ubijati hvalisite se ponosito, otuđujući tuđu teritoriju nametati svoje finansijske interese malima mislim da je kraj, jer mnogi će radije umreti nego dozvoliti takva i druga poniženja. Da li je Amerika svesna posledica nisam siguran, ali ima još malo vremena do zida smrti, a ne Zida plača.
Petar Dozet
Ako pospani džo nije siguran koji potez da povuče onda mora da je konačno došlo vreme kad ameri ne stvaraju namerno krize samo da bi kasnije skupo naplatili njihovo rešavanje.
Zeljko Adzic
Da uprostimo...sto bi se desilo Bajdenu i zasto ako bi podrzao Palestince?svet ima intelektualce razlicitih pobuda...ideologija...vere.Ali negde uvek postoji krajnji cilj.Pa se pitam zasto Bajden podrzava Izrael?Jer svima je jasno da je tako...Zasto je USA toliko uplasena od iedne male,u principu,drzavice?
Zeljko Adzic
Evo i cudnog komentara...Mozete mi verovati ili ne...ali je baziran na cinjenicama.Pitanje je zasto arapske drzave koje su u diplomatskim odnosima sa Izraelom cute?Upravo kad je akcija da se sto vise Arapskih zemalja prikloni diplomatskim odnosima...sa Izraelom.Zasto?Zato sto im je mogucnost povecanja profita postala odrednica a ne braca Palestinci.Pa Saudijci posalju cek 5 mil dolara.Zasto bi se onda svet bunio protiv intervencije u Gazi?Go Izrael go?Pa moze mu se..a ona ljudska dilema?
Горки
Ма, он не зна ни где се то налази!!
Milan Dorcolac
Ako ko zna gde se nalazi to je onda Bajden. I tako je bilo tokom cele njegove politicke karijere. Iako je on na pocetku, ima indikacija, neki strucnjaci tvrde, da ce mozda postati jedan od najboljih predsednika SAD.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.