nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Mladi više ne veruju u „ljubav dok ih smrt ne razdvoji”

Od milenijumaca treba učiti jer su od neprilika koje su im odrasli servirali promenili pogled na život i partnerstvo, kako bi sebe poštedeli patnje, uvereva profesor dr Tatjana Stefanović Stanojević
(Фото Д. Јевремовић)

Umesto ljubavi o kojoj je govorio Petrarka u svojim sonetima, pripadnici milenijum generacije imaju „ljubavne kombinacije”, odnosno jednog ili dva partnera s kojim se povremeno viđaju. Umesto fatalne strasti o kojoj je pisao Tolstoj, imaju virtuelne emotivne veze s osobama koje nikad nisu sreli u realnom životu. Za razliku od njihovih roditelja, koji su ulazili u brak verujući da je on sigurna luka i sklonište od životnih bura i oluja, za mlade rođene u novom milenijumu sigurnost je pojam koji je prohujao s vihorom 20. veka. Oni znaju da nema garancije da će raditi posao za koji su se školovali, da će živeti u zemlji u kojoj su se rodili i da će dočekati starost s partnerom u koga su se zaljubili. Ovako ljubav u 21. veku portretiše dr Tatjana Stefanović Stanojević, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu i autorka knjige „Ljubav ili triP”, u kojoj piše o ljubavi u novom milenijumu, ali istovremeno podseća da svaki ljubavni odnos počinje privlačnošću, nastavlja se požudom i prerasta u privrženost.

A na pitanje da li je „milenijumcima” ljubav uopšte potrebna ili ona pripada dekadenciji prethodnih vekova, autorka ove knjige kaže:

„Zahvaljujući svakodnevnom radu, razgovorima i istraživanjima sa studentima psihologije, utvrdila sam da postoje tri relativno nove forme ljubavnih odnosa. Prvi podrazumeva ’kombinacije’, odnosno odnos s jednim ili dva partnera, s kojima se povremeno viđaju, isključivo radi seksa. Druga i veoma česta varijanta jeste odnos na daljinu parova koji su se upoznali preko neke društvene mreže. Međutim, iako se nikada nisu fizički sreli, niti znaju ko se zaista krije iza profila na ’Fejsbuku’ ili ’Instagramu’, to ih ne sprečava da autentično pate zbog Džona iz Vašingtona ili Konsuele iz Meksika.”

„Ipak, najveći broj mladih teži vezi koju Frederik Begbede opisuje u svojoj kultnoj knjizi ’Ljubav traje tri godine’ i u kojoj piše o parovima koji žive zajedno, prave planove i žele da traju, ali ne po svaku cenu. Oni ne žele da ostaju u ljubavnom odnosu ako u njemu više ne uživaju”, objašnjava dr Tatjana Stefanović Stanojević.

Objašnjavajući zbog čega mladi više ne veruju u „ljubav dok ih smrt ne razdvoji”, naša sagovornica podseća da 21. vek pripada „ja generaciji”.

„Ako je 19. vek obeležila neurotska ličnost, koju je izvrsno opisala psiholog Karen Hornaj, 21. vek pripada narcističnoj i egocentričnoj ličnosti, koja je okrenuta sebi. Ali, to je logična posledica činjenice da su mladi uglavnom odrastali kao jedinci, bez braće i sestara, pa nisu naučeni da razmišljaju u množini, već u jednini. Veliki broj njih odrastao je s jednim roditeljem – razvod, koji je nekada bio redak, sada je nova realnost. Zbog toga mislim da milenijumce ne treba osuđivati, već od njih treba učiti – oni su od neprilika koje su im odrasli servirali stvorili prilike i promenili svoj pogled na život i partnerstvo, kako bi sebe poštedeli patnje. Kada vidite udžbenike iz kojih se oni obrazuju, shvatite da ih niko nije učio šta je ljubav – njena definicija ne postoji ni u jednom predmetu u osnovnoj školi, tako da oni završe obavezno obrazovanje i svoju predstavu o ljubavi formiraju u zavisnosti od toga da li čitaju Perl Bak, Hesea ili Mirjam, da li slušaju Karleušu ili Dilana i da li njihovi roditelji žive u srećnom ili nesrećnom braku. Oni ne očekuju da ljubav traje ceo život, već su serijski monogamisti – biće s jednim partnerom u vezi nekoliko godina, dok taj odnos bude funkcionalan, a onda će ući u sledeću vezu, a ako u međuvremenu dobiju dete, o njemu će zajednički brinuti”, navodi naša sagovornica.

U želji da sazna o čemu mladi govore kada pričaju o ljubavi i da li je za njih ljubav sigurna luka ili fatalna privlačnost, ona je uradila istraživanje u kome je učestvovalo 2.115 studenata i čiji su rezultati pokazali da su mladi veoma podeljeni po ovom pitanju – polovina mašta o „kućici u predgrađu”, a druga polovina želi filmsku romansu. Nekoliko godina kasnije, držeći seminare o ljubavi širom regiona, bila je u prilici da odraslim osobama postavi isto pitanje, na koji je dobila čak 1.167 različitih odgovora.

„Iako je u početku sve bilo nejasno, kada sam sistematizovala te odgovore, izdvojilo se nekoliko modaliteta, koji su se dobro uklapali u novi teorijski koncept, a to je koncept triP ljubavi. Naime, došla sam do zaključka da je ljubav složeno stanje sastavljeno iz tri nagonske komponente. Reč je o privlačnosti, požudi i privrženosti – najpre smo nekim privučeni, onda sledi faza uzbudljivog seksa i sve se završava izvesnom vrstom privrženosti. Međutim, iako je redosled faza jasan i logičan, ljubavi se razlikuju. Nismo svi privučeni samo fizičkim izgledom, seks za različite ljude ima različito značenje, a privrženost takođe ima različite modalitete. Iako ne postoji psihološka jednačina koja može garantovati da će dvoje ljudi ostati u srećnoj vezi, iskustvo i psihoterapijska praksa govore da je za sreću u partnerskom odnosu presudno da osobe žele iste stvari. Ako je za nekoga ljubav sinonim za mirno more, ne treba da traži pustolovnog mornara”, zaključuje dr Tatjana Stefanović Stojanović.

Komеntari54
44fb6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko Vuk
Uskoro će i štene da kupe,dok je malo da se igraju, pa nakon 3 god da je uspavaju(ubiju, bace). Onda odmor od ljubimca,godine putovanja.. Pa nova kuca ili maca na 2-3 god.Sve po meri bez obzira na žrtve...
Had
Pre bih rekla da ce ljubimci preuzeti ulogu "jedine prave ljubavi" jer hteli- ne hteli zivotinje nas nikad nece izdati, kako to ume covek
Marijana
Još kad sam bila baš mlada, nisam mogla da zamislim da je moguće jednog čoveka voleti ceo život. To traje dok traje, ljubav prestane, i čovek mora dalje...
nema tu ništa od vere
Nema ništa da se veruje, veza se gradi, godinama, kad postoji razumevanje i početna ljubav. Naša omladina je sebična zbog stalnog trubljenja o ličnoj sreći.
Саша
Мала исправка. У брак се не улази због љубави већ због породице и култа саживота а љубав је нешто се развија током брака и суживота. Ко то не схвата тај је потпао под култ неживота, развода, несреће а на крају и болести.
Dragan P
I mladi i stariji u Srbiji su u poslednjih 20-ak godina žrtve namernog urušavanja svega što je tradicionalno, normalno i kulturno. Urušava se porodica kao osnovna ćelija svakog društva tako što se stalno potencira nekakva ogromna ugroženost i neravnopravnost žena u porodičnim odnosima. Urušava se i autoritet roditelja nad decom tako što se potenciraju nekakva ugrožena dečija prava i zabrana fizičkog kažnjavanja dece koja je u nekim slučajevima neophodna. Za to vreme se promovišu gej brakovi.
Miloš
Upravo tako.
zvuk neispuštenog krika
Fizičko kažnjavanje dece neophodno? Kako li oni milioni nikada udarene skandinavske dece pretekoše do odraslog doba? Aj što pretekoše, nego što izgradiše zemlje u koje njihovi udarani balkanski vršnjaci žarko žude da emigriraju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja