subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
PREDSEDNIK SRBIJE O PRETNjI MIRU NA KOSOVU I METOHIJI

Odlazak Unmika i Kfora bila bi katastrofa

Nema te vlasti u Srbiji koja bi zbog ekonomskog razvoja prihvatila da bude pasivna, ako neko direktno ugrožava naš narod na KiM
Фото ЕПА ЕФЕ - С.У.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će jedna od velikih sila tražiti povlačenje Kfora i Unmika sa Kosova i Metohije i ocenio da bi to bila katastrofa za sve nas. Kaže da ne može da kaže o kojoj sili je reč, ali da su u pitanju obaveštajni podaci iz oficijelnih izvora. Tim povodom rekao je da će o tome pokušati da razgovara sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom sa kojim bi trebalo da se sastane u Briselu u ponedeljak, kako bi svojim ugledom doprineo u zapadnoj alijansi da do toga ne dođe. Naglasio je da će susret sa Stoltenbergom biti od posebnog značaja i dodao da to što su privremene prištinske institucije najavile da će ove godine iz pokrajinskog budžeta izdvojiti 100 miliona evra za kosovske bezbedonosne snage je neuporedivo manje u odnosu na centralnu Srbiju koja će za modernizaciju Vojske Srbije 2021. godine utrošiti dve milijarde evra.

Kfor je, podsetimo, jedina legitimna vojna sila na Kosovu koja je tamo došla 12. juna 1999. godine, dva dana nakon što je usvojena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i tri dana posle vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu. Misija Kfora, koju vojno pomaže NATO, ima ključnu ulogu u zaštiti manastira i crkava SPC i srpske kulturne baštine, ali i mira u ovom delu Srbije i eventualni njihov odlazak sigurno bi ugrozio stabilnost. Za Srbiju je prisustvo Kfora i dobra komunikacija sa misijom značajna kao garancija stabilnosti i sigurnog okruženja za srpsku zajednicu, pogotovo u Metohiji.

Politički analitičar Dragomir Anđelković za „Politiku” kaže da već duže vreme postoji najava da bi Kfor mogao da završi misiju na Kosovu, što je pretnja koju je više puta isticala Velika Britanija, tvrdeći da je došlo vreme da se ukine misija Kfora i Unmika. Navodi da je to politika nove američke administracije koju podržava London. „Sve te najave su u interesu zaokruživanja lažne državnosti Kosova. Kfor i Unmik podsećaju na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti iz 1999. godine, a njihov odlazak bi potvrdio albanski separatizam. Ukoliko bi do toga došlo, onda bi privremene prištinske institucije mogle da kažu da su istinska država, jer nema stranih trupa na, kako oni kažu, njihovoj teritoriji. Dok god su tamo Kfor i Unmik oni nisu država i toga su svesni u Prištini”, ističe Anđelković.

Misija Kfora se za poslednju 21 godinu menjala i u početku je zvanično podržavala i koordinisala međunarodne humanitarne napore i davala podršku razvoju stabilnog, demokratskog, multietničkog i mirnog Kosova, da bi kasnije davala podrška razvoju kosovskih bezbednosnih snaga. U početku misija je brojala oko 50.000 pripadnika iz 39 država članica partnera, da bi već 2008. godine taj broj spao na oko 17.500 pripadnika. Danas se procenjuje da Kfor ima nešto manje od 3.400 vojnika iz 27 država, a u poslednje vreme Hrvatska najavljuje otvaranje svog kampa.

Proteklih godina je uvek smanjivanje broja pripadnika ove misije dovodilo do nezadovoljstva Beograda, jer se isticalo da je bezbednosna situacija u pokrajini rovita. S druge strane, Priština je smanjivanje broja stranih vojnika predstavljala kao uspeh demokratskih principa koji su doduše samo oni i sponzori takozvane nezavisnosti videli.

Ukoliko bi se ostvarila namera SAD i Velike Britanije da ove organizacije napuste južnu srpsku pokrajinu, to bi gotovo je izvesno dovelo do ozbiljne bezbednosne pretnje koja bi mogla da eskalira u rat. „Odlazak Kfora bi bila nesumnjiva direktna opasnost za lokalne Srbe, jer bi Albanci osetili da imaju prostor da rade što god hoće. Ali uz tu direktnu opasnost po Srbe, sve bi to imalo jednu simboličku dimenziju, jer dok je Kfor tamo, Kosovo ne može da se smatra državom, već protektoratom”, kaže Anđelković.

Na pitanje šta bi moglo da se očekuje kako bi Srbija reagovala ukoliko bi se Kfor povukao, Anđelković navodi da bi u tom slučaju naša zemlja mogla da to protumači da je zapad odbacio Rezoluciju 1244 i da ima sva legitimna prava da vojno interveniše da bi zaštitila svoje interese. „Greše u Prištini i nekim ambasadama koji tvrde da je naš interes samo na severu pokrajine. Naš interes je veći od severa Kosova, to su pre svega manastiri i crkve, zatim srpske enklave u Kosovskom pomoravlju. Ako ne možemo sve Srbe da zaštitimo, onda možemo da stavimo pod svoju kontrolu sever Kosova i ključne srpske manastire. Ako Kfor odlazi onda Srbija ima puno pravo da vojno interveniše”, ističe Dragomir Anđelković.

Devet godina od ulaska pripadnika misije Kfor na Kosovo, 12. juna 2008. godine, NATO je Kforu dodelio novi zadatak, a to je obučavanje „multietničkih, profesionalnih i civilno kontrolisanih kosovskih bezbednosnih snaga”. To, za sada, čine lako naoružane jedinice, čiji su glavni zadaci uglavnom skoncentrisani na podršku civilnim vlastima u situacijama kada nije primereno da reaguje policija, otklanjanje eksplozivnih materijala, upravljanje opasnim materijalima, gašenje požara i civilne zaštite. Zato i misija ovih snaga nije obuhvatala odbrambenu komponentu što je karakteristika vojske.

To se, međutim, promenilo kada je kosovski parlament 14. decembra 2018. godine usvojio tri zakona kojim se postavlja osnov za transformaciju KSB u vojsku Kosova u narednih deset godina, sa planom da ima oko 5.000 vojnika i oko 3.000 rezervista. Na ovo je reagovao i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg koji je u saopštenju naveo da „žali što je ova odluka donesena uprkos iznetoj zabrinutosti NATO-a”. Anđelković smatra da taj protest nije bio iskren i navodi da bi odlazak Kfora doveo do rata, gde bi s jedne strane SAD i Velika Britanija, a s druge strane Rusija i Kina navlačili – ne  samo diplomatski konopac oko Kosova.

„Niko ne bi sedeo skrštenih ruku i svako bi u vojnom smislu pomogao onoj strani koju podržava. I ne treba da se zavaravamo da bi bilo drugačije. Nema te vlasti u Srbiji koja bi zbog ekonomskog razvoja prihvatila da bude pasivna, ako neko direktno ugrožava naš narod. Svet se odavno promenio i toga su svesni i na zapadu koji ne želi da Srbiju potpuno gurne od sebe i da od Srbije napravi klasičnog saveznika Rusije i Kine”, zaključuje Dragomir Anđelković.

 

Smešne gluposti da ćemo da zavisimo od Kine zbog duga

Predsednik Vučić istakao je da je u poslednjih šest dana došlo do utrostručenja broja dnevno vakcinisanih. Vučić je posle obilaska punkta za vakcinaciju pripadnika garnizona Beograd i članova njihovih porodica u kasarni „Dedinje”, rekao da je zadovoljan onim što je video od 170 do 180 vojnika i članova njihovih porodica koji stoje u redu za vakcinu. Navodi da je broj zainteresovanih za vakcinisanje protiv virusa korona povećan nakon što je država najavila finansijsku podršku od 3.000 dinara vakcinisanima, ali napominje da to i dalje nije dovoljno.

Naglasio je da je ponosan što će iz budžeta moći da se finansira izgradnja Instituta za sekvenciranje genoma jer, ističe, samo države sa ozbiljnim, dobrim stanjem finansija, mogu same da finansiraju tako velike projekte. Vučić je na pitanje koja je uloga Kineza u tome zašto će se institut raditi po hitnom postupku, odgovorio da sami ne možemo da izgradimo takav institut jer nemamo znanja, a da su Kinezi jedini koji su nam tako nešto ponudili da rade sa nama. Dodao je da su mu smešne razne „gluposti” analitičara na televizijama koji pričaju kako ćemo mi da zavisimo od Kineza zbog duga, jer su „valjda kineske pare gore od nečijih drugih”. „Nemamo problem sa javnim dugom, naš javni dug je manji nego nemački”, kazao je Vučić.

Zapitao je zašto da ne radimo sa Kinezima i dodao da na taj način postajemo konkurencija nekima koji bi želeli da izbegnu konkurenciju. „Svaki mesec koji možete ranije da uđete u to, je spas i verovatno se radi preko međudržavnog ugovora iako ne znam, nemam detalje. Pretpostavljam da je tako zato što ako krenemo dva meseca ranije da radimo, to je bolje za zemlju, a nemamo nikoga drugoga ko nam je ponudio ili rekao da bilo šta slično napravimo”, kazao je Vučić.

Nova fabrika vakcina koja se radi sa Emiratima i Kinezima, kako kaže, doneće Srbiji to da će i sledeće godine, kada će vakcina biti drugačija nego što je sada, moći u Beogradu da ima za svoje stanovništvo, ali i za region tu drugačiju vakcinu. „Pokrenuli smo postupak i ogromne novce ćemo da uložimo da bismo napravili četvorovalentnu vakcinu za grip. Mi ćemo da budemo svetska sila po tom pitanju, to se ne sviđa svima, a sada se vodi rat protiv Kine jer ne mogu više da je pobede u tržišnoj ekonomiji”, navodi predsednik. Ističe da neće da učestvuje u „krstaškom ratu” protiv Kine samo zato što je to neko ideološki tražio. „Neću da učestvujem u tome, Kinezi su nam prijatelji, ali nemam problem ni kada dobijemo bolju ponudu od EU kao što je za prugu Beograd–Niš– Preševo”, zaključuje predsednik.

 

Za litijum zainteresovani Evropljani, Amerikanci i Kinezi

Govoreći o predstojećim međunarodnim susretima, on je potvrdio da u Beograd danas stiže slovenački predsednik Borut Pahor uoči samita Procesa Brdo–Brioni na slovenačkom Brdu kod Kranja, koji će biti održan 17. maja. „U nedelju bi trebalo da idem u Sloveniju. A tamo će da bude Vjosa Osmani, Milo Đukanović, Zoran Milanović, Šefik Džaferović, Željko Komšić... Biće interesantno”, rekao je Vučić, navodeći da odatle ide u Brisel gde će imati susret sa Stoltenbergom. Dodao je da će ako stigne u Briselu imati i sastanak sa potpredsednikom Evropske komisije Marošom Šefčovičem u vezi sa litijumom i drugim pitanjima. Napominje da su za to zainteresovani i Evropa i Amerikanci, Kinezi i da treba da vidimo ko šta nudi i predlaže građanima Srbije. Antrfile

 

MMF prognozira šest, ali možemo i sedam odsto rasta BDP-a

Govoreći o ekonomskim parametrima Srbije, predsednik Srbije preneo je novinarima najnoviju prognozu MMF-a za Srbiju prema kojoj će rast BDP-a u 2021. godini iznositi šest odsto. „Ranije su govorili da će rast iznositi pet odsto. EK je takođe promenila prognozu i rekla da će biti 5,3 odsto i sada je i MMF promenio na šest odsto”, rekao je Vučić. Ja sam govorio da može i sedam odsto, rekao je i dodao da je MMF promenio procenu za Srbiju i za 2022. sa 3,8 na 4,5 odsto. Takođe, MMF kaže da Srbija ove godine uprkos ogromnom ulaganju u vojsku i investicione radove neće imati javni dug veći od 60,3 odsto BDP-a i da će onda početi da pada. Predsednik je rekao da će rast BDP-a značiti da će prosečna plata u Srbiji već od 1. januara biti veća od 600 evra, a u Beogradu preko 770 ili 780 evra, kao i da će ova godina biti završena sa BDP-om većim od 50 milijardi evra. Antrfile

Belivukova grupa objavljivala laži o mom sinu, Đilasovi mediji jedva dočekali

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je grupa uhapšenog Veljka Belivuka objavljivala laži o njegovom sinu Danilu, a da su „mediji (predsednika Stranke slobode i pravde) Dragana Đilasa to jedva dočekali”, kako bi mu „ugrozili život”. Jedan proopozicioni medij preneo je navode navijačke grupe Partizana „Južne strane 1970” da je Danilo Vučić na sastanku vođa pojedinih navijačkih grupa crno-belih obećao pomoć države u preuzimanju južne tribine stadiona tog fudbalskog kluba. „Izmislili nešto da bi se kriminalci optuživali, a onda je to Đilas jedva dočekao. Da bi njemu (Danilu Vučiću) život bio ugrožen, da bi mene slomili”, kazao je Vučić prilikom posete vakcinalnom punktu u beogradskoj kasarni Dedinje. Vučić je ocenio da je „Đilasov medij” postao medij Veljka Belivuka i njegove grupe, koji se sumnjiče za više ubistava.

 

Komеntari20
679b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stari realista
Nas predsednik je presao na politiuku koju vodi zapad. Kaze da bi odlazak stranih trupa sa Kosova bila katastrofa a ustvari ne misli tako. Isto tako kaze da EU nema alternativu a ne misli tako. Sada zapad neka lupa glavu sta Vucic ustvari misli..
Velimir
Branko Srb Kozaković@ Kumanovski sporazum je ugovor između KFOR-a i Jugoslavije i Srbije u kome jasno piše: obezbedjeni povratak odabranog srpskog osoblja.Zbog ove odredbe ugovora Jugosl, i Srbija su povukle sve svoje oružane snage sa Kosmeta.Dakle,KFOR nije ispunio jedinu svoju osnovnu obavezu da se OBEZBEDI POVRATAK ODABRANOG SRPSKOG OSOBLJA na Kosmet i to na zadatke iz Rezolucije 1244UN.Problem je što do danas nije predat zahtev državi KFOR-a (bar jednoj) da ispuni svoju obavezu iz ugovora .
Dusan T
"наш јавни дуг је мањи него немачки” Sad mi je zaista lakse. Pitam se samo je li nas javni dug manji i od americkog. To bi mi ulepsalo dan.
Slobodan Lekić
NATO već odavno želi da se povuče sa Kosova. To je počelo još 2010 g. kad je alijansa povećala snage u Avganistanu na 140.000 pa su im bile potrebne sve moguće trupe. Samo stalno insistiranje Beograda da ostanu je prisililo članice da ostave smanjeni kontingent od 4.500 ljudi. NATO je predlagao da EU preuzme misiju na Kosovu kao što je uradjeno u BiH, jer bi time neutralne zemlje (Švedska, Finska, Irska, Austrija itd.) mogle da preuzmu vodeću ulogu u mirovnoj misiji na Kosovu umesto NATOvaca.
Srki s
Dosta više, ne dozvoljavam i nikome pa ni Predsedniku Srbije da mi maltretira mozak lažnom slikom stvarnosti u vezi Kosova.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja