subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Napadi na crkve na KiM potencijal za novi pogrom

Уништено лице Исуса Христа на фресци у Липљану (Фото Фонд Благо)

„Napadi na srpske pravoslavne hramove na Kosovu i Metohiji se kontinuirano dešavaju i najvećim delom imaju etničku i versku pozadinu jer su usmereni konkretno protiv jedne zajednice čije prisustvo nekom očigledno smeta”, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske. Tekstovi koji stižu sa ove adrese, uključujući i one u najdramatičnijim trenucima uvek su smirujući, pozivaju na razum i dijalog. Poslednje saopštenje je, nasuprot dosadašnjoj praksi duboko uznemirujuće. U njemu se taksativno nabrajaju incidenti, napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu na celoj teritoriji Kosova i Metohije: kamenovana Crkva Svete Petke u Vitini, pokušaj uklanjanja zastave u Klokotu, krađa u Partešu, pljačka u Drajkovcu i Donjoj Bitinji, krađa građevinskog materijala u Vitomirici u vrednosti od 4000 evra, kamenovanje crkve u centru Peći, kamenovanje crkve u Lipljanu.

Šta je pokrenulo ovaj, novi talas nasilja, kakvom idejom se on hrani, šta se napada i ko ga podstiče?

Sveštenik koji je probao da prijavi incident kosovskoj policiji je zvao iz zaštićene zone u Lipljanu. Njegova crkva je vredno delo prvih decenija 14. veka. Evropa je upoznaje krajem devetnaestog veka, nakon posete engleskog arheologa Artura Evansa poznatog po iskopavanju Knososa.

Njene lepe freske i portreti, okolina, grafiti, važne su za našu kulturu i istoriju.

„Predlošci koje su slikari koristili govore o aristokratskom ukusu njihovih naručilaca, pa je tako ova skromna građevina dobila živopis izuzetnih vrednosti. Po lepoti, gracioznosti, dobrim proporcijama, izdvaja se figura arhanđela Gavrila iz kompozicije Blagovesti”, govorila je ranije za „Politiku” Aleksandra Davidov Temerinski povodom izložbe koja je, posvećena hramu i Lipljanu, održana 2014. u Beogradu.

Iz takvog konteksta zvao je sveštenik i tražio pomoć. Međutim, s druge strane slušalice – od onih koji bi trebalo da garantuju bezbednost – nije bilo nikog ko razume srpski jezik. Nije bilo nikog u policiji koja je „multietnička” i čiji pripadnici, prema zakonu, moraju da vam odgovore na zvaničnom jeziku kojim mu se vi, kao građanin, obraćate. Sveštenik iz zaštićene zone je ostao bez odgovora, a kamenje je palo na njegovu vrednu crkvu. Institucija je zanemela i podsetila na praksu hiljada ljudi koji su od 1999. do danas pokušavali da pozovu da ih neko zaštiti. Mnogi su tako stradali ili nestali ili su pak bili identifikovani od napadača, pa potom pronađeni u svom stanu ili kući.

Zaštićene zone oko crkava i mesta važnih za kulturu i duhovnost kosovskih Srba uspostavljene su međunarodnim zakonodavstvom i deo su ustava Kosova. Mnoge od njih,  čuva kosovska policija – kao recimo Crkvu Svetog Jovana Krstitelja u centru Peći. Ona je potpuno zbrisana u pogromu 17. marta 2004, potom obnovljena i u nju se uselio sveštenik sa porodicom. Pre nekoliko dana napadač je „zaobišao policiju” i bacio kamen na Hram Svetog Jovana Krstitelja koji su ovdašnji Srbi zvali Mitropolija. U gradu danas živi jedna starica.

Mali potresi od kojih podrhtava ceo prostor Kosova i Metohije izazivaju dubinski strah Srba i Srpske pravoslavne crkve. Njeno viševekovno iskustvo u stradanju nikako ne bi smelo da se previdi. Nagomilani i nerešeni problemi koji iz temelja potresaju društvo kosovskih Albanaca mogli bi se pretvoriti u zemljotres sa razornim i fatalnim posledicama.

„Ovakvo ponašanje direktno proizvodi opasan potencijal za nasilje i međunarodni predstavnici moraju da budu svesni da lokalne vlasti politički manipulišu stanovništvom u cilju amortizovanja sopstvenih problema”, direktno i dramatično upozoravaju iz Eparhije raško-prizrenske.

Uloga međunarodne zajednice, Kfora i stranaca ponovo se nalazi na opasnoj prekretnici. Šta je njihova uloga? Previđati incidente, slati frizirane izveštaje svojim centralama, a kada haos krene povući se iza žice i zidova i čekati da stihija prođe. Osnovno „gorivo” kojim se haos hrani je tenzija koju proizvode nove vlasti u Prištini. Mržnja koja se u ovakvim situacijama najviše vidi kod onih koji se predstavljaju kao demokrate je posebno bolna i najozbiljniji je signal da nasilje može da počne. Svaki haos ovde su svojom mržnjom najavili oni koji su najliberalniji i prividno najotvoreniji – od medija do intelektualaca. Poslednja serija napada je usko povezana sa dolaskom na vlast ekstremnih nacionalista sa jednako radikalnom socijalnom retorikom. Oni usmeravaju stotinu kamenica prema ciljevima koje označava njihova ideologija. Ukoliko im ona kaže da se umesto kamenica uzmu Molotovljevi kokteli požar će ponovo progutati sve.

Ima li Srpska pravoslavna crkva mogućnosti da preventivno reaguje? Patrijarh srpski Porfirije nedavno je izjavio da je protekli mesec na KiM protekao u incidentima i upozorava da je „duhovnost kao kompleksan fenomen – verski, psihološki, socijalni, umetnički, kulturni – vezana za realitete života. Zavet, pak, u našem slučaju kosovski zavet, nije magijska ili mitska kategorija, nego duhovna”.

Problem je u „duhovnosti” ideologije koja navodi kamenicu što pada na hram iz 14 veka. Ako se napravi samo mali korak dalje prostor će potonuti u haos, a posledice će se sanirati decenijama. U ovom trenutku je posebno važno šta radi međunarodna zajednica i da li uspeva da prati razvoj eksplozivne atmosfere koju proizvode Albin Kurti i novi vrh kosovskih vlasti.

Za sada stranci ćute, ambasadori ćute, diplomate ćute i ostavljaju brisani prostor za ekstremiste, opasnu atmosferu i političare koji vitlaju vatrom u buretu baruta.

 

Komеntari3
aec09
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вања
А Србија издаје саопштења која нико не слуша нити чита. И тако штити Србе и српско наслеђе на Космету.
Родион
докле више тог дефетизма у јавности? Ако не престанемо потенцијал за оружани сукоб, па и за рат, представљати као потенцијал за нечији погром над нама, погроми ће нам се стално дешавати.
Саша
Када неко ижврља фреску неког свеца од пар стотина година онда будимо аигурно да са таквом особом може само да се прича на два начина: 1. Терапетаки и психолошки 2. Путем силе Ко мисли да се са ђаволом ишта може договарати таквог треба увек ставити првог на линију сукоба. Ја се искрено надам да ће широм Србије прорадити свест.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja