petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Kratka istorija višedecenijskog sukoba u Pojasu Gaze

Најновији сукоб ескалирао је пре три дана (Фото Бета/АП)

Sukob u Pojasu Gaze, gusto naseljenom području koje čini uzak primorski pojas između Izraela i Egipta, dužine 40 i širine 10 kilometara, deo je arapsko-izraelskog sukoba koji traje od nastanka države Izrael.

Nakon raspada Osmanlijskog carstva, deo njegovih teritorija na Bliskom istoku bio je pod britanskom kontrolom pod mandatom Lige naroda.

Generalna skupština UN-a je 1947. godine usvojila Rezoluciju prema kojoj je britanski mandat prestao da postoji i preporučeno je da se na toj teritoriji do 1948. osnuju dve države – arapska i jevrejska.

Arapska zajednica je ovu podelu Palestine smatrala nepoštenom, jer su na teritoriji živeli mnogi Arapi koji su, prema planu UN-a, dodeljeni jevrejskoj državi.

Odmah nakon proglašenja Izraela maja 1948, Liga arapskih država objavila je rat novoj zemlji, podseća Tanjug.

U napadu na Izrael bili su uključeni Egipat, Sirija, Transjordan, Irak i Liban.

Tako je počeo arapsko-izraelski sukob, koji se smatra jednim od najdužih u modernoj istoriji.

(Foto EPA-EFE/Mohammed Saber)

Srž konflikta nalazi se u tome da Palestina traži punu nezavisnost od Izraela, te napuštanje svih izraelskih vojnika sa njenih teritorija, dok izraelski ortodoksni Jevreji, nacionalisti i desničari to odbijaju, jer smatraju da Zapadna obala i Gaza istorijski pripadaju Jevrejima.

Smatraju da Palestinci nisu narod, da nisu postojali pre osnivanja države Izrael 1948. godine, već da su palestinski nacionalizam izmislile arapske vođe kako bi uništili Izrael.

Uprkos dugogodišnjim naporima međunarodne zajednice da se reši ovaj spor i uprkos tome što je Izrael sklopio mir sa Egiptom i Jordanom, Izraelci i Palestinci do danas nisu uspeli da postignu mirovni dogovor.

Glavni kamen spoticaja su status Jerusalima, koji obe strane smatraju svetim mestom, međusobno priznanje, granice, bezbednost, pravo na vodu uz reku Jordan, izraelska naselja na Zapadnoj obali, palestinska sloboda kretanja i pravo Palestinaca na povratak unutar granica Izraela nakon egzodusa nastalog usled izraelskog rata za nezavisnost.

Prestanak sukoba se često navodi kao moguće rešenje dve države, a prema istraživanjima većina Izraelaca i Palestinaca smatra da je to najbolja solucija.

Ipak, nepoverenje i trzavice su često znale da eskaliraju: prva i druga intifada su odnele na hiljade života na obe strane, uz izostanak bilo kakvog rešenja.

Obe strane su odbile da dele istu teritoriju sa drugom stranom, iz straha od dominacije.

Jaser Arafat postao je formalni vođa pokreta za samostalnu Palestinu u 20. veku, ali izraelski službenici gledali su na njega negativno i optuživali ga da podržava terorizam protiv Jevreja.

Nakon Arafatove smrti 2004, njegov naslednik Mahmud Abas pokušao je da pokrene novu rundu mirovnih pregovora, ali bez uspeha.

Iako se odnos u međuvremenu poboljšao sa Zapadnom obalom, stanje ostaje eksplozivno u Gazi, gde su vođena dva rata, od kojih je zadnji bio 2014. godine.

(Foto EPA-EFE/Mohammed Saber)

Između 1993. i 2000. broj izraelskih doseljenika povećao se za 117 odsto u Gazi i najmanje 46 procenata u Zapadnoj obali.

Izrael je, takođe, ukinuo dozvole za prebivalište palestinskim prebivaocima u istočnom Jerusalimu koji nisu imali dokumente kojim bi dokazali da je njihovo središte života unutar Jerusalima.

Tako je 1.641 Palestinac izgubio pravo na boravak u Jerusalimu između 1996. i 1998. godine.

Sukob je odneo preko 20.000 života od 1948. na obe strane. Posljednji mirovni pregovori prekinuti su 2014. godine.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu izjavio je 2015. da neće dozvoliti palestinsku državu zapadno od Jordana.

Od 50-ih godina 20. veka, grupe terorista redovno su se infiltrirale na teritoriju Izraela iz pojasa Gaze, organizirajući sabotaže i terorističke napade.

Izraelska vojska preduzela je odmazde, a zbog akcija arapskih terorista Izrael je preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze.

Područje Gaze čini uzak primorski pojas između Izraela i Egipta, dužine 40 i širine 10 kilometara.

Nakon proglašenja nezavisnosti Izraela 1948, tu je formirano nekoliko izbegličkih kampova za proterane Palestince, u kojima se još uvek nalazi oko 500.000 ljudi.

Sa ukupno milion i po stanovnika, Gaza je jedno od najgušće naseljenih i istovremeno najsiromašnijih područja na svetu.

Rašireno siromaštvo, zajednička granica sa Egiptom preko koje se mogu prokrijumčariti oružje i eksploziv i pre svega krvavi obračuni sa Izraelcima stvorili su od nje najtvrđe uporište ekstremističkih palestinskih organizacija.

Hamas, Islamski džihad i ostali uvek su u Gazi imali više pristalica nego na Zapadnoj obali.

(Foto EPA-EFE/Mohammed Saber)

Ni izraelsko povlačenje 2005. nije mnogo promenilo situaciju.

Duž čitave granice sa Izraelom sagrađen je visok zid sa dosta brisanog prostora sa palestinske strane, da bi sprečio upade militantnih odreda i bombaša samoubica.

Izrael pod kontrolom drži i granične prelaze, vazdušni prostor i obalu, dovod vode i struje, uvoz i izvoz, naplatu poreza i čitav protok novca sa inostranstvom uključujući i donacije, tako da se Gaza može vrlo brzo i efikasno izolovati od ostatka sveta.

Najnoviji sukobi između Izraelaca i Palestinaca eskalirali su od ponedeljka kad je u sukobima u Jerusalimu povređeno oko 300 Palestinaca i 20-ak policajaca.

Policija je upala i u džamiju Al Aksa, što Palestinci smatraju skrnavljenjem te islamske svetinje.

Istog dana su Jevreji slavili Dan Jerusalima, godišnjicu zauzimanja Istočnog Jerusalima u Šestodnevnom ratu 1967. godine.

Masovni protesti Palestinaca počeli su zbog najave da bi neke porodice mogle biti izbačene iz kuća koje su ranije pripadale Jevrejima u arapskoj četvrti Šeik Džarah.

Prema zakonu, Jevreji čiji su preci odande proterani u ratu 1948. mogu dobiti kuće nazad, dok to pravilo ne važi za proterane Palestince.

Komеntari14
58e62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zivko Vasic
Dva najjaca osecanja vladaju s Palestincima i Jevrejima a to su strah i mrznja. Zbog ogromnog straha postali su agresivni a kad se na to doda mrznja onda tu nema racionalnog resenja. Jevreji koji su pretrpeli genocid od nacista i fasista i nije im pomogllo ni to sto su 1947. dobili drzavu Izrael. Oni strahuju da ne izgube drzavu jer pamte kako je biti bez svoje drzave. A povuci se na teritoriju pre rara sa Arapima iz okruzenja je za njih nezamislivo jer u tom slucaju nemaju nikakvu dansu opstank
Djole Petrovic
OVAKO SAM JA RAZUMEO: Izrael ne priznaje Palestince kao narod, a Arapi (Irak,...) ne priznaju Izrael kao drzavu. Pojas Izraela uz granicu sa Egiptim (Gazu) kontrolisu Arapi i preko njega oni (Hamas) vrse napade u Izraelu. Izrael je izolovao Gazu od ostalog sveta i nastoji da izbaci Palestince naseljavajuci Jevreje, sto stvara neprestane sukobe.
Бранислав Станојловић
Не разумеш Djole! Појас Газе је била египатска територија где су се злочинци из '48е населили, а ЕГИПЋАНИ И ОСТАЛИ АРАПИ им не дозвољавају да се разиђу да би их користили у политичке сврхе.
Pedja
Палестина је Римски накнадни назив за древне Библијске територије Јудеје и Самарије. "Палестинци" су заправо Филистејци, који одавно не постоје, а не Арапи. Израел се комплетно повукао из појаса Газе 2005. године и шта је добио заузврат? Хамас - који једино жели да уништи Израел и протера све Јевреје из своје домовине. То би се исто, само још много горе, поновило ако би се Израел повукао са тзв. Западне обале, јер би био свакодневно гађан ракетама и теран на одмазду, уз плач свих лицемера света!
Veljko Vuk
Zamislite sa smo mi Srbima iz Austrougarske(Krajne) ili sa juga(ka Šar planini) uskratili pravo da uđu u Šumadiju, BGD, Srem, Banat, Niš... I da ih držimo u nekakvim logorima između Save i Drine, ispod Kopaonika.E to rade Arapi svojim sunarodnicima koji potiču iz Palestine, gde je sada država Izrael.
Бранислав Станојловић
Пре свега тзв "палестинци" НЕ ПОСТОЈЕ. То су обични Арапи. Тзв "појас Газе" је била Египатска територија на коју су побегли гнусни терористи против ОБНОВЉЕНЕ државе Израел и којима арапска "браћа" нису дозвољавала да се разиђу да би били коришћени као политички пиони. 1967е када због поновног арапског напада стигох само до северног Либана је источни Јерусалим био ОСЛОБОЂЕН а НЕ заузет. Нико никада није никога протеривао, већ су злочинци бежали.
anavolimilovana
,,Niko nikog nije proteravao". A kako to da za Izraelce važi pravilo da mogu da se vrate na svoje, a Palestincima to pravo nije priznato. Jel vas to ne podseća na vreme kad su ti Izraelci bili u poziciji današnjih Palestinaca doduše u drugoj državi i sa drugim vođom, što je prethodilo stvaranju Izraela.
Dule Los Angeles
Za takve Ameri kazu "old full, old crock, or both". Istorija je vazna, ali pogledajmo sadasnjos! Od '48, od formiranja drzave Izrael, koliko su Izraelci pobili Palestinaca!? Koliko dece!? Svaki komentar u korist sadasnje Izraelske drzave je ponovo ubijanje desetine hiljada zena, dece, starih, nemocnih! I Izraelci imaju zrtve, ali oko 1 promil u odnosu na Palestince. Zalosno je de se na takav nacin izgubi i samo jedan zivot, ali ovo sto cine Izraelci je cist genocid. Gore nego NATO zlocinci!
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja