ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
POGLEDI

Potrošački stampedo i moralna graja

Potrebno je uočiti da savremeno društvo svoj opstanak zasniva na potrošnji. Nekada je ključni problem svih društava bio kako proizvesti dovoljno robe da se zadovolje potrebe ljudi, a danas je ključni problem kako prodati ono što se proizvede da bi se proizvodni ciklus nastavio

Fotografije i snimci iz tržnog centra „Ušće” na kojima se (po ko zna koji put) vidi stampedo zajapurenih „dvonožaca” koji hrle da stignu do mesta na kome ih čeka vaučer vredan 3.000 dinara izazvao je veliku pozornost medija i dežurnih evaluatora koji su osudili ovakvo ponašanje.

Za razliku od klasičnog stampeda u kome ljudi ili životinje bezglavo jure u neodređenom pravcu, ovde je cilj jasan – stići prvi kako bi se obezbedila obećana nagrada – potrošački vaučer.

To nije čudno s obzirom da je za savremenog čoveka potrošnja podjednako važan instinkt kao što je za četvoronošca spasavanje sopstvenog života. U oba slučaja, dakle, stampedo je posledica instinktivnih radnji koje podstiče rad hormona, a ne svesna odluka ili promišljen plan.

Kako se dogodilo da je potrošnja postala instinktivna radnja koja se otrgla civilizovanom ponašanju. S tim da ovde nije reč o potrošnji koja treba da zadovolji egzistencijalne potrebe koje dele život i smrt – o čemu svedoče bezbrojne situacije u kojima socijalistički čovek strpljivo čeka u redu za crni hleb i zejtin?

Za razumevanje ovog fenomena nije dovoljna samo kritika potrošačkog društva u kome se izjednačava „imati” i „biti”. Potrebno je uočiti da savremeno društvo svoj opstanak zasniva na potrošnji. Nekada je ključni problem svih društava bio kako proizvesti dovoljno robe da se zadovolje potrebe ljudi, a danas je ključni problem kako prodati ono što se proizvede da bi se proizvodni ciklus nastavio.

Da bi se to omogućilo potrošnja je umnogome svedena na instinktivni nivo. Reklame, posebno one upućene deci, osmišljene su tako da probude iracionalne porive.  „Zgrabi”, „Budi ono što jesi”, „Kada si gladan nisi sav svoj”, „Još” itd., samo su neki od primera koji pokazuju da njihov cilj nije promocija proizvoda nego buđenje iracionalnih poriva. Sličan efekat se postiže kada se potrošnja povezuje sa tabu-temama kao što je seksualnost. U svim tim slučajevima glavni cilj je razobručavanje instinktivnog ponašanja.

Ali oslobađanje nagonskog nužno podrazumeva uklanjanje naslaga civilizovanosti. Civilizovanost, u suštini, nije ništa drugo do potiskivanje i kontrola nagonskog. Ta kontrola nekada podrazumeva odlaganje prirodnih potreba, nekada njihovo estetsko preoblikovanje, a neretko potčinjavanje individualnih potreba opštem interesu. U svakom slučaju, međutim, civilizovanost podrazumeva sve suprotno imperativu da se sada i odmah zadovolji nagonska potreba i strast.

U biti, nebitno je o kakvim se porivima radi. I plemenita strast kao što je divljenje nečemu ili nekome koju, na primer, pokazuju grupe fanova, ili želja da se naprečac osudi i kazni neko nepoželjno ponašanje – tako tipično za tzv. tviter zajednicu, mogu poprimiti izraz necivilizovanog ponašanja. U tom smislu, podjednako je bilo odvratno slušati i čitati komentare moralnih procenitelja koji su ovu priliku iskoristili da daju oduška svojoj instinktivnoj mržnji prema svemu što ne razumeju.

Jedva da se mogla uočiti bitna razlika između stampeda neobuzdanih potrošača i moralne graje i verbalnog stampeda koju je proizvela navodna odvratnost prema necivilizovanom ponašanju, a zapravo intelektualna tupost, dnevno politikanstvo i ničim potkrepljena moralna uzvišenost plejade dušebrižnika koja se javila povodom ovog slučaja.

Još jedna tema, povezana sa nagonima i civilizovanjem, pojavila se protekle nedelje. Reč je o sve učestalijim pokušajima da se relativizuje seksualno nasilje.

Nametanje sopstvene volje drugom biću je univerzalna pojava. Ispoljava se u svim sferama života uključujući i seksualne odnose, a ključna razlika je u tome da li se volja nameće prisilom (stvarnom ili pretnjom) ili uz dobrovoljni pristanak podređene strane. Veber je objasnio da se tuđa volja može dobrovoljno prihvatiti bilo usled uverenja u posebnost onoga čijoj se volji neko podređuje, bilo pod pritiskom običaja, ili usled saglasnosti sa opšteobavezujućim pravnim normama.

Ako ovu tipologiju primenimo na našu temu, lako je uočiti da se slobodni seksualni odnosi uglavnom baziraju na harizmatskoj osnovi koja podrazumeva „pokoravanje” usled uverenja u posebnost partnera. U braku, osim toga, seksualni odnosi se zasnivaju i na običaju. Postavlja se, međutim, pitanje na čemu se zasnivaju inkriminisani slučajevi seksualnih odnosa o kojima ovih meseci bruji domaća javnost?

Bez obzira na to da li je reč o silovanju, podvođenju, prostituciji ili zloupotrebi položaja – ništa od navedenog nije zasnovano ni na jednom od pomenutih dobrovoljnih oblika „pokoravanja”, a posebno ne na opšteprihvaćenim pravnim normama.

Sve češće se, međutim, mogu čuti relativizacije kako se „pod uticajem Zapada” guše „prirodni” ljudski nagoni, pa će tako, brinu se ocvali Don Žuani, i udvaranje postati zabranjeno.

Međutim, nema ničeg neprirodnijeg, a istovremeno manje civilizovanog od „udvaranja” zloupotrebom društvenog položaja. Druga je stvar da li je to, pod uticajem različitih okolnosti, postao običaj koji se zbog toga više i ne vidi kao problem, već se kao problem želi prikazati sputavanje tih „prirodnih” nagona.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari6
b2a17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lena
Autor se na kraju clanka osvrnuo na zloupotrebu drustvenog polozaja u domenu silovanja, podvodjenja i prostitucije. Cinjenica je da su se u Jagodini dugo desavale cudne stvari, pod izdasnom rukom lokalnog mocnika. Da li neki drzavni funkcioneri strahuju da se ne pojave na slikama u raskalasnom drustvu ? Da li su ucenjeni ? Kao na pr Mica Jovanovic - Megatrend, koji je svoju ledenu optuznicu protiv Palme prekonoc pretvorio u vatrenu odbranu istog gospodina.
Aca
Ti ljudi (Mika, Palma...) misle da na to (zloupotrebu) imaju pravo i ubedili su u to (pravo) one oko sebe. To je profesor objasnio. Radi se o kulturi nekažnjivosti, jer nije bilo tajne! Znali su i oni koji se sada javno zgražavaju (kolege iz struke, saradnici, konzumenti). Trajalo je godinama i decenijama.
Miki
"Међутим, нема ничег неприроднијег, а истовремено мање цивилизованог од „удварања” злоупотребом друштвеног положаја." Slažem se da je navedena pojava izrazito necivilizovana, ali je u osnovi vrlo prirodna: od vođe lavljeg čopora, preko alfa mužjaka šimpanze, do vođe prvih ljudskih plemena, glavni mužjak je svoju poziciju najčešće koristio da bi se pario sa što većim brojem ženki, i to je bio osnovni razlog vrlo opasne borbe za vlast u čoporu ili plemenu.
Зоран Маторац
Поштовани професоре, имам малу и добронамерну примедбу на иначе одличан чланак. У првој реченици сте употребили појам евалуатор, као да сви знају шта то значи. Мало сам потражио по интернету шта је то и наишао на чланак једног евалуатора. Издвојио сам почетак: I pored toga što se evaluacijom širom sveta bavi jako veliki broj ljudi malo ko je uopšte čuo za ovo zanimanje. Čak i oni koji su čuli neretko imaju pogrešnu ili nedovoljno jasnu ideju o tome čime se evaluatori zapravo bave.
баба
Nazvati svoje sugrađane ,,dvonošci u stampedu" je ipak više nego jadno za profesora koji bi da slovi za intelektualca. Ne znam kako bi on nazvao gungulu (stotine hiljada ljudi) u hiljadama tržnih centara u SAD za vreme tzv. crnog petka? Možda bi ih ,,častio odgovarajućim epitetima i to za čitavu naciju? Sumnjam.
Саша Микић
Не знам шта је ту погрешио? Код нас је исто гунгула, само наравно у мањем обиму зато што нас има мање, када се ти исти тржни центри отварају. Сетите се само туча и повређених када су отварани поједини тржни центри и када је било могуће купити робу ''јефтиније''. Сада се поновило нешто слично, када су многи, који су били до тог тренутка против вакцинисања, јурнули да добију тих 3000 динара макар морали да се вакцинишу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja