subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Dar je i mala knjiga o velikoj godišnjici Opere

Nedavno predstavljena monografija „Sto godina Opere Narodnog pozorišta u Beogradu” prof. Vladimira Jovanovića izazvala je podeljena mišljenja u javnosti
Мирослав Чангаловић као Борис Годунов и Драги Петровић као Шујски у опери „Борис Годунов“ Модеста Мусоргског, Визбаден, 6. мај 1955. (Фото: Архива НП), Насловна страна

Monografija profesora Vladimira Jovanovića „Sto godina Opere Narodnog pozorišta u Beogradu”, koju je objavila izdavačka kuća „Čigoja štampa”, nedavno je predstavljena javnosti u prestoničkom nacionalnom teatru. Na promociji su govorile primadone Milka Stojanović, Breda Kalef, Radmila Smiljanić, upravnica Ivana Vujić i direktorka Opere Jasmina Trumbetaš, a Branka Radović, muzikolog, poslala je svoj prikaz. O reakcijama ljubitelja opere, ali i stručne javnosti posle objavljivanja monografije govori za „Politiku” njen autor prof. Vladimir Jovanović, nekadašnji solista Beogradske opere:

– Mišljenja su bila podeljena, jer se smatralo da će povodom sto godina Opere nacionalnog teatra biti objavljena reprezentativna monografija, kakvu sam prvobitno i zamislio, koja je trebalo da bude štampana na 800 strana i da bude luksuzno opremljena, a čiji je naslov trebalo da glasi „Jedan vek Opere Narodnog pozorišta u Beogradu – inostrana gostovanja od 1939. do 2017”. Međutim, mnogi ne shvataju da je dar s neba i ova mala knjiga od 270 strana, pod nazivom „Sto godina Opere Narodnog pozorišta u Beogradu”, koju sam ipak ostavio kao trajan zapis i kao banku podataka o tome šta se sve dešavalo u Beogradskoj operi, koji su veliki umetnici i evropski ansambli gostovali kod nas i o tome gde je nastupala prestonička opera u svetu.

Vladimir Jovanović (Foto: lična arhiva)

Vladimir Jovanović je diplomirao i magistrirao opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i solo pevanje na FMU kod velikog umetnika i pedagoga Nikole Cvejića. Bio je član hora, a kasnije i solista Beogradske opere do 1987. U tom periodu je otpevao 56 uloga u 700 predstava u nacionalnom teatru.  Bio je profesor na novosadskoj i beogradskoj akademiji umetnosti i umetnički sekretar Madlenijanuma do 2005. U radu na monografijama mnoge nedostajuće podatke uspeo je da, kako kaže u „rudarskom poslu”, pronađe uz pomoć Oskara Danona, dirigenta, Miomira Denića, scenografa, i Mladena Sabljića, operskog reditelja. Priredio je knjigu Nikole Cvejića „Nijedan dan bez pevanja” i napisao o njemu monografiju „Život posvećen operi”. Uradio je monografije o primadonama Đurđevki Čakarević 2005. i o Gordani Jevtović 2017.

O tome kako je zamislio luksuzno izdanje monografije povodom obeležavanja veka naše Opere i zašto ono nije realizovano – prof. Jovanović objašnjava:

– Posle tri muzikološko-teatrološke studije koje sam do sada objavio o  inostranim gostovanjima naše nacionalne opere, želeo sam da povodom sto godina postojanja i neprekidnog rada operskog teatra 2020. godine objavim monografiju „Jedan vek Opere Narodnog pozorišta u Beogradu – inostrana gostovanja od 1939. do 2017”, u kojoj bih na 800 strana priredio veoma opsežnu i dokumentarnu građu o trijumfalnim nastupima naših operskih umetnika na najpoznatijim muzičkim festivalima u svetu. Izdavač „Čigoja štampa” iz Beograda učestvovao je sa ovim mojim rukopisom dva puta na konkursu Ministarstva kulture i informisanja RS za dodelu sredstava za štampanje kapitalnih dela. I to nije prošlo 2019.  godine, dok je 2020. konkurs bio poništen zbog pandemije. Ipak, u ovom teškom vremenu Ministarstvo kulture i informisanja RS, Banka Inteza, Narodno pozorište i „Čigoja štampa” obezbedili su krajem 2020. novac, koji nažalost nije bio ni približno dovoljan za štampanje ovakve reprezentativne monografije kakvu stogodišnjica naše nacionalne opere zaslužuje.

Naš sagovornik potom dodaje da su ta sredstva ipak bila dovoljna da se objavi monografija „Sto godina Opere Narodnog pozorišta u Beogradu”, mekih korica, sa crno-belim fotografijama i sažetim tekstom.

– Bez obzira na primedbe upućene spoljašnjem izgledu i veličini ove knjige, za mene je najvažnije da njenih 270 strana, uprkos manjim greškama, predstavljaju validno i dokumentovano svedočanstvo o našoj nacionalnoj operi, koja se duboko ugradila u temelje naše muzičke kulture i doprinela očuvanju i afirmaciji naše kulturne baštine. Zato je ova nevelika knjiga trajan i vredan zapis, ne samo o važnim operskim događanjima kod nas u 20. veku i početkom 21. stoleća već i relevantna osnova za buduća vrednovanja  doprinosa Beogradske opere, repertoarskom i izvođačkom obogaćivanju svetske scene, naročito u njenom posleratnom zlatnom dobu u periodu između 1954. i 1969. godine, koje označavamo kao najuspešnije i najznačajnije razdoblje u dosadašnjoj istoriji Beogradske opere i izvođački zenit naše operske umetnosti – zaključuje profesor Vladimir Jovanović.

Ispraviti omaške u novim izdanjima

– Ako bude sredstava, uradiću i veliku monografiju „Jedan vek Opere Narodnog pozorišta u Beogradu – inostrana gostovanja od 1939. do 2017” na 800 strana, a uneću i izvesne dopune. Recimo, Oliver Njego, bariton, biće uvršten uz mnoge naše velike pevače, jer se u brzini dogodilo da njegovo ime nije navedeno. Žao mi je zbog toga, jer on zaista zaslužuje da bude deo ovakve monografije. U novim izdanjima to ćemo rešiti i ona služe da se neke omaške isprave – kaže Vladimir Jovanović.

Komеntari2
0e7ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nedim Hasanagić
U objavljenoj knjizi :Evropska svedočanstvao Beogradskoj operi od 1939-1969" autor piše o velikom uspehu Opere sa Slovenskim repertoarom dve predstave opere "Ero s onoga svijeta"Jakova Gotovca izazvale su senzaciju u Frakfurtu ljudi su bili oduševljeni a samo dve godine kasnije eto ti rata i bombardovanja Beograda.Miroslav Čangalović,Biserka Cvejić Valerija Hejbalova,Nikola Cvejić,Melanija Bugarinović,Ivan Francl,Evgenija Pinterović Anita Mezetova to su solisti koji su doprineli ugledu opere .
zoran stokic
Komentara? "0".Ko danas nešto zna, na primer, o Melaniji Bugarinović ili Marijani Mijanović? Niko. Melanija Bugarinović prva Srpkinja sa stalnim angažmanom u Bečkoj operi, Bajrojtu...a Mijanovićka je u baroknoj operi postigla ono što i Novak u tenisu. Ikone baroka: Villiam Christi, Les Arts Florissants, Nikolaus Harnoncourt, Alan Curtis, Paul McCreesh, Marc Minkovski... uzimali su je za naslovne uloge. Aristotel: kakva u državi muzika, takva je i njena srednja klasa a to znači takva je i država.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja