petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Moj zlatiborski rođak je ipak prodao stoku

Jednog lepog letnjeg dana, pre dve godine, na moje uobičajeno kurtoazno pitanje upućeno rođaku: „Kako si, šta ima” dobih začuđujuće iskren i vrlo tačan odgovor, koji zlatiborski precizno i vrlo mudro, odgovori i na mnoga druga nepostavljena pitanja. A on mi je kratko rekao „nisam dobro i neće mi nikad biti bolje”. Dodade „i ne očekujem, jer seljak je samo rođen da plaća porez, da ratuje i da se ceo vek muči”. Do duše prozbori tiho „malo je bilo bolje u Titovo vreme, ali to je samo davna prošlost”. Šta je to tada „mučilo” mog rođaka i kako ta lepša stvarnost i bolji život nisu još uvek stigli do zlatiborskog sela Tripkove, uprkos tome da nas decenijama ubeđuju da živimo u srećnom vremenu i još srećnijem društvu?

U dubokoj hladovini stoletnog jasena i uz sok od borovnice, moj rođak je bolje od svih nas, koji mislimo da se razumemo u ekonomiju i politiku, opisao svoje, ali i stanje na srpskom selu, rekavši: „Kada me ne bi bilo sramota, stoku bih prodao na jesen i ponovo kupio na proleće, jer krava tokom zime pojede samu sebe, odnosno potrošim za njenu hranu taman onoliko koliko ona vredi. Pri tome ne računam rad i troškove oko košenja livade i skupljanja sena, da svakodnevno čistim štalu, pojim stoku, platim veterinara i lekove, ako zatrebaju, a često trebaju, nažalost”. Usput kao za sebe prozbori: „Dani su kratki a zima duga, a stoka može i da crkne”. Zamišljen i zagledan u daljinu reče: „Navikao sam da radim, i ne znam kako bi mi prošao dan, kada se ne bih bavio ovim uglavnom beskorisnim poslom?”

Posle dužeg razmišljanja nastavi svoj monolog: „Vlasti nas se sete samo kada dođu izbori. Tada za nas ponešto i urade, okrpe puteve, poprave vodu, podignu srušene bandere, ne shvatajući da nas je svake godine sve manje na ognjištima, a sve više na grobljima i da za nekoliko decenija niko neće ni znati da su ovde nekada živeli i radili ljudi, da je škola bila puna đaka, a selo prepuno mladih momaka i devojaka, punih života i radosti.” „Imali smo dobre kuće, avliju punu dece, siguran posao, dobre plate, traktor i ’keca’, koji jeste bio mali i neudoban, ali je meni bio veći i od ’mercedesa’”.

Većina i danas ima te iste traktore i „stojadine”, koji začudo još uvek idu, povremen posao na Zlatiboru kod novih gazda, koji daju 200–300 evra na ruke, ali nemaju više dece, jer ona žive po iznajmljenim sobičcima Čajetine i Zlatibora, radeći sve poslove koji im se ponude, da bi nekako preživeli. A mi, kako napomenu, „njihovi očevi i majke, čekamo jesen i vikend da svrate do sela, uzmu sir i kajmak, rakiju, jagnje, voće.... Znamo da je to „cena” koju moramo platiti, da bismo videli naše unučiće, koji ponekad i ne mogu da nas prepoznaju, bežeći u majčino krilo”. Dodade i „svratiće oni i kasnije i po suvo meso, ali bez snajki i unučića, jer sneg je dubok, a seljačke kuće šuplje i hladne, pa ne bi oni to mogli izdržati”.

Stado ovaca na padinama Zlatibora (Foto A. M.)

Zaćutasmo obojica, svesni da je baš sve tako i da seoska Srbija polako i pred našim očima  umire. Tišinu prekinu rođak pitanjem: „Da li vi Beograđani uopšte razumete o čemu ja govorim?” „Da li se ovi, koji se godinama smenjuju na vlasti, ponekad sete i nas koji gazimo teško i lepljivo zlatiborsko blato, da nas jagnje košta sto, a da ga prodajemo za 60 evra, da šljive rađaju svake treće godine, i da ako ne bude grada, rakiju teškom mukom prodajemo za dva evra, a da skupljanje šljiva i drva za njeno pečenje koštaju više od toga?” „Ili svaki dan samo govorite o otvaranju fabrika, novom zapošljavanju, auto-putevima, stranim investicijama, subvencijama, ’Beogradu na vodi’, kao da ste proroci Tarabići, Evropskoj uniji... nedajbože... jer ću posle morati da pitam ove iz Brisela, da li smem da zakoljem prase za moju krsnu slavu Đurđic”.

„Sve to o čemu pričaju ja i ne razumem do kraja, ali vidim da je vama dobro i sve bolje, a nama seljacima sve lošije i gore”. „Nije ni kod nas sve tako crno, jer ima nekih, istina malo, kojima nikada nije bilo bolje”. „Njihovi očevi u Titovo vreme su bili ugledni domaćini i pošteni ljudi, a oni su danas bahati i moćni. Menjaju partije brže nego ja potkošulje”.

Tada sam mislio da je to sve, odnosno da od ovoga ne može biti gore. Očigledno da sam se prevario. Rođak je ipak prodao stoku. Izgleda da mu je je bilo lakše da pretrpi sramotu, nego da radi uzalud, odnosno kako reče „u korist svoje štete”.

Znao sam ja i pre ovog razgovora da sa mudrim Zlatiborcima nije lako pričati. Mnogo toga iz ove iskrene i nažalost potpuno tačne priče me je zabrinulo i zabolelo. Bilo bi jako dobro kada bi ovi koji danas upravljaju Srbijom, ali i oni koji to nameravaju, pošteno razmislili šta ovo reče i šta nam poruči ovaj zlatiborski seljak? Uveren sam da bi od njih naučili mnogo više, nego od svih ovih obrazovanih, mudrih, pametnih, domaćih i svetskih savetnika, jer su ovo lekcije iz života, a ne iz nekih jeftinih svetskih i domaćih priručnika.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari25
65249
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zaliv.net
Nije samo seljak, i drugima je slicno. Zasto placamo tako skupo gorivo? Zasto struja poskupljuje ako nam je standard los a porede cene sa nekim drzavama gde su daleko veca primanja? Zasto imam takav monopol za PC komponente pa imamo najvece cene u Evropi ili smo tu medju najgorima a sve u sklopu sa carinom koja nam ne omogucava da kupujemo komponente po normalnim cenama. Zasto zaobilazimo rupe po putevima a placamo registraciju uredno? Ima x primera
Zivana
Upravo tako - seljak je tu da placa porez, ide u rat kad ga pozovu, gleda u nebo i nada se boljem. Na veliku zalost i sramotu nije samo na Zlatiboru vec svuda po Srbiji.
zubac
Svu "pomoc" koju gradjani primise od drzave za vreme korone trebalo je usmeriti za pomoc poljoprivrednicima i malim privrednicima kojima je ona potrebna, naravno uz strogu kontrolu da ne bude zloupotrebe. Do sada ta besmislena pomoc iznosi vise od milijardu evra a ne menja apsolutno nista. Ovolika suma je mogla da oporavi srpsko selo, ili barem da isplati zaostale subvencije i zaostala dugovanja na ime otkupa dobara. Nazalost, u ovoj drzavi su uvek bili vazniji politicki poeni.
Петар
Ал га написа, свака част.
Petrovic
Postovanje za prof. Savica. Treba cesce da pise. Naravno da nas zanima sta kazu Zlatiborci, ili nasi seljaci iz drugih delova Srbije. Mislim da Politika treba vise da pise o selu. U svim vremenima sa sela inace dolaze nasi najbolji ljudi. Sve ozbiljne i vazne zemlje na svetu ljubomorno cuvaju svoje selo i svoje seljake. Sva zapazanja ovog rodjaka su na mestu. A na ljudima kao sto je prof. Savic jeste da pomognu selu i svojim rodjacima da se bolji osmisli zivot na selu i da se zaradjeno sacuva.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja