subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Moje komšije Aboridžini

Engleski doseljenici su ovaj narod brutalno istrebili i pobili, pa sada valjda iz neke griže savesti, ako je imaju, ostavljaju ih da se drogiraju i pijanče i prkose koliko mogu svojim osvajačima.
Фото ЕПА ЕФЕ - Џ.Р.

U Melburnu sam živeo desetospratnoj zgradi namenjenoj za socijalne slučajeve, a tu su uglavnom stanovali namćorasti penzioneri, među koje i sebe ubrajam. I jedna porodica Aboridžina. Glava ove porodice je bio komšija Tomas, a uz njega supruga ili partnerka Lin i dvoje sitne dece.

Tomas je bio na teškim drogama, bez zuba koji su mu poispadali do poslednjeg, a Lin na lakim, dok su deca jela uglavnom čokoladne krofne. Deo ove grupe bio je i njihov pas, velik, ružan, kao zver, a koga smo svi obilazili u širokom luku. Njihove noćne svađe su bile neshvatljivo glasne, izgledalo je da će da se pokolju svaki čas.

Policija je dolazila da ih umiruje i hapsi, oni su se sa njima svađali žestoko i psovali na veliko.

Foto EPA EFE - D.N.

Apeli penzionera da se Aboridžini oteraju iz zgrade nisu uspevali jer su oni u Australiji zaštićeni. Engleski doseljenici su ovaj narod brutalno istrebili i pobili, pa sada valjda iz neke griže savesti, ako je imaju, ostavljaju ih da se drogiraju i pijanče i prkose koliko mogu svojim osvajačima.

Komšija Tomas je usput i prodavao marihuanu, stalno su im u goste dolazili drugi sunarodnici, to je njihov običaj, ma gde bio ako imaš svog Aboridžina tu ti je prenoćište obezbeđeno.

Imao sam priliku i čast da im posetim njihovu jazbinu, to nikada nisam video, kao da je bačena ručna bomba, a slegla se prašina...  Srećna porodica je često vreme provodila ležeći ispod drveta ispred zgrade, a gde su voleli i da zaspu, a sve sa onom džukelom.

Dođe mi tako u posetu prijatelj Đorđe i kaže mi da ispred zgrade policija hapsi „tvoje cigane”. Rekao je to, ne iz rasizma daleko bilo, nego onako iz zezanja, jer smo mi Srbi dobar narod, ma šta ko pričao o nama. Pokojni otac mi je često govorio da me je Bog prokleo da se družim sa budalama, a to mi je stručno kasnije u životu potvrdio i psihijatar.

Foto EPA EFE -D.K.

O tom soliteru jedino su meni moji „cigani” bili dragi i simpatični. Zašto, ne znam. Tada sam radio kao raznosač kolača po restoranima i uvek mi je ostajalo krofni punih šećera i napunjenih nazovi pekmezom, koje sam svaki dan davao njihovoj deci dok Tomas i supruga nisu ništa ni jeli.

Sa njima sam se redovno i pozdravljao. Lin je lako uduvana pričala isključivo o svom fudbalskom klubu, a pod jačim dozama je psovala policiju, dok je Tomas bio retko bio pričljiv, a kada je poludrogiran najčešće me nije ni poznavao.

U ovu moju lepu zgradu je često dolazio i moj sin tinejdžer Stefan, a koji je pomalo budala na oca, pa se i on nekako uortačio sa neobičnim komšijama. On je jedini smeo da sa njihovom životinjom uđe u lift.

Ostale komšije su me odmah opomenule na nenormalno ponašanje deteta koji se sa Aboridžinima pozdravljalo i veselo pričalo. Odmah sam Stefanu objasnio da više ni ide pod drvo da sa njima priča, a kad ih vidi da bude uzdržan i kratak, da ne iritira bele stanovnike socijalnog doma.

I tako su tekli dani u mom Diznilendu, deca su svaki dan dolazila po krofne, lepo su se i ugojili jer verujem da nisu mnogo više od tih krofni ni jeli.

Vukli su po ulici šerpe koje su landarale, mama je uduvana psovala državu, a tata je drogiran spavao ispod drveta i prodavao polovne bicikle, a ker koji je takođe postao zavisnik od krofni je mahao repom kad me vidi, čak sam ga i milovao po glavi.

Foto EPA EFE -D.E.

Elem, jedne večeri ispred lifta sretnem komšiju Tomasa, u stanju u kome me prepoznavao. U liftu me pita da li je Stefan stigao u Tutaniju. Meni bi jako smešno, zamisli Tutanija, suzdržah se od smejanja i kažem mu da je stigao u Tutaniju.

On me zamoli da ga pozdravim…

Uđem u stan i nazovem Stefana koji je tada već mesec dana bio u Švajcarskoj i kažem mu da sam sreo u liftu drogiranog Tomasa i da me je pitao da li je u Tutaniji. Obojica se nasmejasmo a onda mu rekoh da ga je pozdravio.

Što bi se reklo, čujem tišinu, a onda sin progovara da je on jedini koji ga je pozdravio.

A moj sin Stefan u Melburnu ima i tetku i teču, i strinu i babu, bratiće i sestričine, drugove iz škole i kluba ...

 

Predrag Vučinić, Melburn

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

 

 

Komеntari31
32393
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан Младеновић
Нису само у питању енглези за Аустралију,Нови Зеланд, Америку и око 70% Канаде. Осталих око 30% Канаде је Квебек где су колонисти Французи истребили преко 3милиона аутохоних Индијанаца. Преосталих 100так хиљада живи на крајњем северу провинције и ужива у људским правима окружен жицом и искључиво бруталном франкофонском полицијом Лично видео то Нешто слично као што наши Срби уживају окружени жицом и зликовачкомом нато војском на отетом нам космету
Zac Put
Nije sve tako crno. Aborigini su u Australiji privilegovan narod imaju prednost skoro svugdje, jes da su stradali kad su Englezi dosli ali tako je mnogo slicnih slucajeva u istoriji. Ima ih nazalost i danas. Covek je coveku vuk.
dusan1
Ako autor ovog teksta poznaje Miša iz Natalinaca koji isto živi u tim višespratnicama za socijalne slučajeve u Melburnu neka ga pozdravi . A za ove koji još uvek čitaju komentar tog Miša su rodbina i deca proglasili mrtvim zbog nasletstva a nas koji ga poznajemo hteli da tuže !
Џејми Шеј
Veliki pozdrav autoru. Prica je istinita za one koji su boravili u Australiji a nemaju potrebu da ulepsavaju svoju biografiju o uspesima kada su iskocili sa atlasa (tu ne racunam one pobegle od posledica ratnih neprilika).
Djole Petrovic
Priča bi mogla da bude istinita, ali je ovog puta verovatno ispričana u nečije tudje ime...! Sada se mangup smeška i smišlja novu priču!
moja lepa secanja
Predivna nenaseljena prostranstva , blage zime, topla letâ i blizak kontakt sa prirodom, koalama, kengurima i najlepsim pticama carobnih boja. Iz takvog" raja na zemlji "preseliti ljude u male stanove u gradu, /starija generacija/ jos i neskolovana za gradske poslove, Nespremnost, je vecinu njih odvela u poroke, ali, ako posetite njihove galerije, i butike rucnih radova, tu je talenat i umetnost prave Austalije. Dok, se vecina doseljenika "prave Englezi", cak, i neki nasi Srbi .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja