Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

​Po ulicama okupiranog Beograda umirali su od gladi

Београд под окупацијом у Великом рату (Фото Википедија)

„Moje robovanje u Beogradu”, naslovio je svoje sećanje na godine okupacije Srdan Novaković (1862‒1945) predratni učitelj i srpski ratnik u prvoj godini Velikog rata. Koji je nakon okupiranja Srbije sticajem okolnosti ostao kao civil u prestonici, zgaženoj neprijateljskom čizmom.

„Čim sam stigao u Beograd, prolazeći kroz guste neprijateljske straže, pohitao sam da vidim šta je sa mojim stanom. I imao sam šta i videti: pred vratima stoji nemački vojnik, sa bajonetom na pušci. A na vratima tabla obešena s natpisom ’Ajn gang verboten’. Kod neprijatelja nema neprikosnovenosti stana. Nisu mi dali ni prići. Njega su zauzeli nemački kadeti, 10-15 na broju. U podrumu su našli moj med u teglama. Misleći da je kompot jeli su ga nemilice, usled čega su dobili bolove u stomaku sa jednim gospodskim prolivom.”

„U putu opljačkali su me mađarski vojnici, do gole kože. Šta mi je sad ostalo? Ili da se umre od gladi ili argatuje. Udružio sam se s mojim drugom Nedeljkom, bili smo amali, testeraši i poljski radnici. U nedostatku drva goreo sam knjige, mnogobrojna pisma, daske iz kreveta, pa i neke stolice...Do stupanja Amerike u rat, primali smo od njenog Crvenog krsta pomoć, u brašnu, što nas je mnogo pomoglo.”

„Mnogobrojne porodice ostale su bile bez igde ičega. Po ulicama su padali i umirali od gladi, kao snoplje na njivi. Pored te bede i užasa stajao je svakome Damoklov mač iza vrata. Samo jednu reč da čuju za nekoga, ide na vešala. Da bi se svet zaplašio i bio što pokorniji, postavili su bili Austrijanci vešala nasred Terazija, koja su docnije preneli na Novo groblje, na protest neratujućih država.”

„Po ulasku neprijatelja u Beograd i druga mesta, nastala je divljačka pljačka. Iz kuća, koje su izbegli ostavili pune, sve je od vrednosti opljačkano. Čitave vagone pune pljačke odnosili su za Peštu, Beč i druga mesta. Naročito su bili ašik na ćilimove.”

„Jednoga dana reći će mi drug Nedeljko: ’Srdane, ja moram sa mojima da umrem! Leba nema, para nemam.’ Pritekao sam mu u pomoć, trenutno, da se održi za vreme. Naglašavam u prilog tome da sam bio umešniji naći zarade od njega.”

„Pod tim okolnostima provedena je 1915. godina i ušlo se u 1916. Uspomene radi, da pomenem ovde gde smo ja i moj drug Neđa argatovali. Tako čitavih 12 dana radili smo u bašti (na njenom uređenju i škartiranju starog drveća) kod g. Voje Veljkovića, bivšeg ministra, narodnog poslanika i prvaka Liberalne, odnosno Nacionalne stranke. Na njega se podozrivo gledalo od strane okupatorske. Čak mu je za vreme našeg rada podmetnuta bomba u istu baštu, koju smo nas dvojica krišom zakopali. Radilo smo tako u baštama kod profesora Petrovića i Glavinića, kod grosiste Žike Bogdanovića...”

„Počele su neočekivano stizati pošiljke našeg Crvenog krsta, odnosno države naše, iz Ženeve. Svakoga dana stizalo je stotine pošiljaka preko ’Kras viner banc ferin’, svaka po nekoliko stotina i više. Svet je odmah živnuo. Osećala se mala veselost, čim se trbuh napunio.”

„Meso uopšte nismo mogli dobiti. Za nas je određen samo cubok (iznutrica). Pa se i to s mukom moglo nabaviti. Bila je navala, slabiji su ugušivani i potiskivani, tu je radio i kundak vojnički... Iz dana u dan su vršili pretrese, raspitivali se o svemu. Zavirivali su i ispod kreveta, tražili oružje i vojna odela. Konfiskovali su sve voćke za svoju potrebu.”

„U Beograd su neprijatelji doveli masu njihovih učitelja da predaju po našim osnovnim školama. Od naših su primili nekoliko, i to samo učiteljice. Prvih dana po osvajanju Beograda izmenili su nazive ulica i istakli table sa natpisima. U upotrebi je bila latinica, kao zvanična. Stoga su morali svi, pa i starci i starice, da se uče pisanju latinicom.”

„Okupatorska vlast je htela da od naših prvaka i narodnih poslanika stvori u Srbiji jednu vrstu srpske vlade, sa kojima bi imala da pregovara. Naši su to odbili: dr Voja Veljković, Stojan Ribarac, Dragiša Lapčević i drugi. Oni su odlučno odbili svako pregovaranje sa izjavom: ’Naša je vlada na Krfu. I ako šta imate, pregovarajte s njima!’”

„Ostale pojedinosti iz doba robovanja dajem zaboravu. Jednog dana poče brujati glas: probijen Solunski front. Čula se i kapitulacija Bugarske. Neprijatelj popušta, već se ne krije od okupatora da su im dani izbrojani.”

„Deca su pevala po ulicama: ’Čiča Pera (kralj Petar) jaše konja bela, a sa njime Amerika cela. I nose nam dosta hleba bela.’”                                                        

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DJURA NIKOLAJEVIC
Toliko je Bosna bila u sastavu Austro-Ugarske a Madjarska 220 godina, idi i pogledaj trezultat.
Hans
Šteta što Srbija nije bila deo Össterreich-Ungarn duže vremena, bar jedno 40 godina, bila bi danas uređenija i kulturnija zemlja.
Branislav
Davno mi je pokojni deda pricao o seljacima koji su im prodavali hranu po nerealno visokim cenama. Otprilike kao kad vam u Maksiju danas ne bi hteli da prodaju kilo prsute za manje od 200 evra. Deset godina nakon rata jedan od njih je bio pacijent mog dede. Izvadio je dva bubrega umesto jednog. Drugi je mogao da se spasi. Objasnio je kolegama pre operacije. Pitao sam dedu: "A Hipokratova zakletva?" Deda je odgovorio: "Gde je bio taj Hipokrat kada nas je ova bitanga pljackala? Tante za kukuriku."
Darko
99% svih natpisa na firmama u zapadnoj Srbiji je na latinicnom pismu-vreme sadasnje.
Мирко Стошић
"У Београд су непријатељи довели масу њихових учитеља да предају по нашим основним школама." - данас нам само уџбенике штампају, а још им за то дебело плаћамо. "У употреби је била латиница, као званична. Стога су морали сви, па и старци и старице, да се уче писању латиницом." - Сад смо ћирилицу и сами заборавили, а латиница царује.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.