subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
U ULICI VUKA VRČEVIĆA NA PALILULI

Đurđevdan svi slavimo

Славски дан Домаћини угостили и нашу екипу (Фотографије Марко Спасојевић)

Za šporetom na drva, ispred trošne kuće, stoji domaćica i pere posuđe u velikoj plastičnoj kofi. Miris jagnjećeg pečenja, žamor i zvuci romske muzike obavili Ulicu Vuka Vrčevića na Paliluli, kako to tamo biva, kad se slavi Đurđevdan.

– Ajde, ajde, ulazite, sad će i moj muž! Neću da se slikam i pričam za novine! – smeje se Vida, dok doliva vodu iz flaše u vanglu sa sudovima.

Domaćin razmiče zavesu od šarenih perli, izlazi iz kuće i od srca nas poziva da sednemo za veliki plastični sto u dvorištu.

– Slavimo slavu. I ne samo mi, nego i komšije. Ukupno osam porodica, svi slavimo. Svako za sebe, ali idemo i jedni kod drugih u goste. Ispekli smo jagnje. Vidiš, tamo u onoj crnoj peći, kod prvog komšije – upire prstom u trošnu ogradu, koju u tom času preskače jedan dečak. Došao je da se igra sa Anastasijom, Elvirom i Eminom, koje su za praznični dan obukle lepršave bele haljine. S vremena na vreme, glava porodice opomene ih da paze kuda trče i skaču da ne bi „zakačili” balone s vodom, koji su poređani u dvorištu.

– Nemamo vodu u ovom delu ulice. Nedostaje nam samo ventil, ostalo bismo mogli i sami da improvizujemo. Nema gde nismo išli, kome se nismo žalili, svi obećavaju da će da reše naš problem. A niko ništa da uradi. Rekli nam da pripremimo balone i da će da doteraju cisternu. Ništa... – priča naš domaćin Vasić i dodaje da se vodom snabdevaju kod komšija u drugom delu naselja.

Nekoliko porodica, mnogo dece, veli, bez vode je teško. Za ostalo, kako kaže, snalazi se.

– Radim sve i svašta, moleraj, popravke, a kada toga nema, onda lepo uzmem kolica, guram po gradu, pa šta se nađe. Reciklaža – smeje se, a drvena kapija se odjednom otvara.

Stigli gosti. Pljušte pozdravi i čestitke... Razleteše se domaćin i domaćica, služe goste domaćom kafom, „crnim” i „žutim” sokom. Klinci ugrabili priliku, pustili psa sa lanca da trči po dvorištu, kažu, neće tata da se ljuti, praznik je.

– Imam šest godina i idem u školu – hvali se Elvira, dok se ostala deca smeškaju. U dvorište ulaze Tasići, Ramadani, Todorovići... A slučajni prolaznici mašu, pozdravljaju domaćine...

Iz drugog dela naselja, koje se skriva iza gustog oblaka prašine, ne dopire iz svakog dvorišta graja i muzika. Žive tu i muslimani, pričaju nam gosti i domaćini uglas, u ovom naselju, slaviće se Ramazanski bajram. Svega ima, kažu dok nas ispraćaju iz dvorišta, ali jedno se zna – Đurđevdanu se svi raduju.

Komеntari3
32ffd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAN MIKAVICA
Kad citam ovaj tekst puno mi je srce, ali i zal da zive u takvim losim uslovima.
Darko Stojadinovic
Bravo! Ovo je novinarsko umeće. Izaći i od, naizgled, ničega, napraviti novinarsku priču. Tako pitku, čitljivu i interesantnu. Čestitke autoru.
Саша Микић
У мом крају, који неки називају ''Циганске рупе'', а други мало званичније ''насеље Бачки Иловик'', некада је у рану зору ишла поворка певајући на Дунав да се окупа, јер тако треба, па се певајући враћала кући. Ту су били и јагањци, који су се шетали по пољанчету, не слутећи да ће већ сутра бити ђурђевданска печеница. Нажалост тога више нема. Иако су ромске куће сада велике и модерне, више су празне, него пуне. Остали су само стари, а деца и унуци су тамо негде ''преко гране''. Нема више поворки

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja