petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Mit o roditelju uzoru

Deca će želeti da liče na svoje najbliže, ako oni pokažu da su dobri kako za sebe, tako i za druge ljude, da nisu nikakve žrtve koje se žrtvuju za njih, posao ili nešto treće, ako im pružaju ljubav i disciplinuju ih autoritetom
Pixabay

Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi da liči na onoga ko joj je uzor. U osnovi je to proces poistovećivanja (identifikacije) s uzorom. Kada se neko poistoveti sa svojim uzorom, kasnije počne da se ponaša kao osoba-uzor i da razvija iste ili slične karakterne osobine. Nekada se ovaj proces naziva „učenje po modelu”, pri čemu se misli da je osoba-uzor model od koga se preuzimaju načini mišljenja, vrednosti, pogled na svet i načini ponašanja.

Identifikacija jeste jedan od tri glavna načina na koji neko izgrađuje svoj identitet. Pored poistovećivanja s uzorima, osoba sama zaključuje ko je ona, kao što prihvata i poruke drugih kojima joj drugi poručuju ko je ona. Upravo su deca u jednom dugoročnom procesu izgradnje vlastitog identiteta i ličnosti. Zato je veoma važno ko su uzori nekom detetu.

Učenje po modelu

Veoma često roditelji uzimaju zdravo za gotovo da jesu uzori svojoj deci i da će njihova deca, po prirodi stvari, početi da liče na njih. Neki čak smatraju da je učenje po modelu glavni način vaspitanja i da je nepotrebno koristiti druge vaspitne pristupe.

Proces detetovog poistovećivanja s roditeljom je dugotrajan i kompleksan proces, i svakako nije automatski. Što je roditelj mlađi i što se detetu više sviđa način na koji se roditelj ponaša, to će identifikacija biti veća. Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje roditelj, već to čini dete.

U tradicionalnim društvima u kojima su ljudi u tradicionalnim društvenim ulogama, ljudi u velikoj meri liče jedni na druge, tako da je identifikacija dece s roditeljima veoma izražena. Odatle dolaze izreke „Kakva majka, takva kći”, „Kakav otac, takav sin” i „Gledaj majku, biraj kćerku”, jer se pretpostavlja da će kćerka u ulogama supruge i majke biti ista kao njena majka.

U savremenom društvu koje je impregnirano masovnim medijima, tradicionalnim, poput televizije, ili novim, poput raznih društvenih mreža, veliki je broj najrazličitijih mogućih izbora za identifikaciju. Još pedesetih godina prošlog veka, film je doneo nove uzore raskošnog života, tako da su mnogi odlučili da ne žele da žive kao njihovi roditelji, nego žele da žive kao njihovi uzori s velikog platna.

Koliko razmaženo dete želi da bude kao roditelj koji ga razmažuje? Nimalo. U njihovom odnosu roditelj je taj koji ugađa detetu, usrećuje ga, stalno mu pokazuje ljubav. Dete je to koje zahteva da mu se ugađa, da mu se ispunjavaju želje i prohtevi, da mu se pokazuje ljubav. Kada odraste, ono nastavlja da se tako ponaša prema partneru i drugim ljudima. Dakle, postoji veliki kontrast između ponašanja roditelja i njegovog odraslog deteta.

Kada je dete prezaštićeno, ono takođe nimalo ne liči na svog moćnog prezaštićujućeg roditelja. Upravo time što prezaštićuje dete, roditelj ga ometa u razvoju njegovih sposobnosti. I zato ova deca kada odrastu su uplašena od sveta, imaju doživljaj da su nesposobna, što je takođe veliki kontrast u odnosu na roditelja.

U kliničkom radu primećeno je da maltretirana deca često izrastaju u one koji maltretiraju druge. Ona se identifikuju s agresorom, jer u lažnoj dilemi „ili žrtva ili agresor” biraju da nikada više ne budu žrtva. Ali kada su istraživanjem obuhvaćena i ona maltretirana deca koja nisu došla na kliniku, ustanovilo se da dve trećine njih, dakle ogromna većina, i dalje imaju mentalitet žrtve koja nikada ne maltretira druge. Dakle, većina ne liči na roditelja-zlostavljača.

Negativni modeli

Ženska deca veoma često svoje majke vide kao žrtve, kao negativne modele s kojima ne žele da se identifikuju. Muška deca često imaju očeve koji nisu prisutni ili su mnogo stariji, stalno su okružena odraslim ženama (mama, vrtić, škola) tako da ni nemaju priliku da se poistovete sa stvarnim muškim uzorom.

Zato, ako roditelji žele da njihova deca u njima vide uzore, moraju deci da pokažu da su dobri kako za sebe, tako i za druge ljude. Nikako ne smeju da budu žrtve koje se žrtvuju za decu, posao ili nešto treće. Deca treba da ih vide kako rade, kako se odmaraju, ali i kako se zabavljaju. Time im poručuju da je odraslost nešto što nije samo teško i dosadno. Deci trebaju roditelji koji pružaju ljubav, ali koji su i autoriteti koji disciplinuju. Takva deca će preuzeti dobar model za vaspitanje svoje buduće dece. Ako je roditelj zadovoljan sobom, a dete želi da bude kao on, tada će mnoga iskušenja odrastanja biti uspešno prevaziđena.

Komеntari7
094da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zvuk neispuštenog krika
"Да ли ће родитељ бити узор детету не одлучује родитељ, већ то чини дете." Ha, ha... pun pogodak. Samo "roba bez kupca", koju u školi niko nije imao želju da imitira, može svoje dete da teroriše rečenicama tipa "Ja sam u tvojim godinama....". Briga me šta si radila ili nisi radila u mojim godinama. Nisi mi uzor. Ćao!
Nebojsa
Tekst je odlican....
zvuk neispuštenog krika
1. Turski industrijalac jevrejskog porekla, Ishak Alaton, a što pitate? 2. Da li ste ovo "ne poštojući svoje roditelje ne poštujete ni sami sebe" uputili lično meni ili biste isto rekli i Kaji, devojčici koju je očuh silovao u Zvezdarskoj šumi dok mu je njena majka čuvala stražu, da je kojim slučajem preživela? 3. Imam za Vas još pitanja ali je prostor ograničen. Pozivam Vas da budete gost i da uzmete učešće u diskusiji, kad i ako se ta javna tribina iz mog koncepta uobliči u konkretno.
Prikaži još odgovora
alisa
odlican tekst
Milan
Тако све једноставно и разумљиво, све док не дође до првих проблема. Већ у школи креће.Дешава се да родитељи зову да питају зашто толико пуно задатака за домаћи (говорим из искуства), организују се са другим родитељима да се "склоне" строжији наставници и врше велики притисак на цео школски систем . Нажалост често им и успева и мисле како су помогли својој деци, хвале се тиме. Општа толеранција нерада у друштву.
Srba
[email protected] nam je obrazovanje postalo farsa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja