sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
INTERVJU: PETAR PETKOVIĆ, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju

Nikada nećemo odustati od formiranja ZSO

Postoji sinergija naše države i crkve u pogledu mnogih krupnih pitanja, što je veoma važno zbog snage i ubedljivosti u borbi za zaštitu državnih i nacionalnih interesa
Петар Петковић испред Високих Дечана (Фото: Иван Радуловић

Ozbiljnost sa kojom Srbija brine o našem narodu na KiM potvrđuje, između ostalog, najnoviji rebalans budžeta, kojim su izdvojene dodatne četiri milijarde dinara za naše ljude u pokrajini, odlukom vlade, a na ličnu inicijativu predsednika Aleksandra Vučića. Reč je o sredstvima za jednokratnu finansijsku pomoć građanima, ali i kapitalne projekte, kao što su izgradnja bolnice u Gračanici, kompletna rekonstrukcija Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, novi vrtići, velelepna zgrada Prištinskog univerziteta, takođe u Kosovskoj Mitrovici – kaže u razgovoru za „Politiku” Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

– Obezbeđen je novac za prevenciju poplava, povećan je budžet za poljoprivredu, za razvoj malih i srednjih preduzeća, početnike u biznisu, žensko preduzetništvo... Ali, pomoć našim ljudima na KiM ne svodi se samo na investicije, socijalna i druga davanja. Reč je o čitavom kompleksu političkih i ekonomskih mera koje ostanak i opstanak našeg naroda na KiM čini održivim – ističe Petar Petković.

Da li je za sada izbegnuta humanitarna katastrofa na severu KiM zbog nedostatka lekova i medicinske opreme?

Učinili smo sve da naše zdravstvene institucije na KiM na adekvatan način odgovore na sve izazove epidemije kovida 19. U tom smislu kvalitet zdravstvene zaštite i usluga ne zaostaje za onim koji je dostupan žiteljima centralne Srbije. To nije bio mali finansijski i logistički izazov, ali uspeli smo da pregrmimo najteže situacije, pogotovo u vreme nametnutih anticivilizacijskih taksa od 100 odsto i stvorimo sistem koji funkcioniše. A o tome šta je sve Priština činila da onemogući da se ljudi leče i zaštite od opasne bolesti, kako je želela da hapsi naše lekare i pravi lomače za vakcine, iako su sa naše strane imali samo dobru volju i spremnost da sarađujemo u suočavanju sa zajedničkim izazovom, upoznata je i naša i međunarodna javnost.

Premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti kaže da za njega dijalog sa Beogradom nije među prioritetima. Kako to ocenjujete?

Kurti i njegovi saradnici otišli su i korak dalje od tog eufemizma, i danas poručuju da žele reviziju i nekakvo resetovanje onoga što je dogovoreno, kako najavljuje i Vjosa Osmani. To je toliko neverovatno, da je opravdano zapitati se imaju li nove političke strukture u Prištini trunke odgovornosti. Ovde se radi ili o potpunom izostanku političkog osećaja ili pak o utrkivanju u drskosti, a najverovatnije je reč o kombinaciji oba ta faktora. Naravno, to je nedvosmislena poruka, ne da je dijalog nisko na listi njihovih prioriteta, već da ih dijalog uopšte ne zanima.

Kakva je, stoga, budućnost ovog dijaloga?

Uz svu želju i spremnost Beograda da učestvuje u nastavku dijaloga, ne možete a da se ne zapitate kako da razgovarate sa nekim ko baca pod noge sve prethodno postignute sporazume i ko se svom snagom zalaže za stvaranje „velike Albanije”. Oni koji godinama podržavaju Prištinu trebalo bi malo više da porade sa svojim štićenicima koji se ne rugaju samo Beogradu, već i Briselu. Pregovaranje i sporazumevanje ima smisla samo ako učesnici u procesu poštuju dogovoreno i ako postoji minimum neophodnog poverenja. Budite uvereni da Beograd ovom procesu pristupa u dobroj veri, iako nije nimalo naivan i bez iskustva.

Da li je Beograd odustao od Zajednice srpskih opština?

Proteklo je sad već više od osam godina od trenutka kada je Priština prihvatila obavezu da omogući formiranje ZSO. Apsolutno je nedopustivo da prištinska strana u pregovorima toliko dugo izbegava svoje obaveze i da zbog takvog ponašanja ne snosi nikakvu odgovornost. Mi naravno, nikada nećemo odustati od formiranja ZSO, jer je Beograd sve svoje obaveze ispunio i dokazao da je kredibilan učesnik u dijalogu. Ako je međunarodnoj zajednici stalo da dijalog Beograda i Prištine bude nastavljen na ozbiljan i suštinski način, ova apsurdna situacija mora da bude rešena u korist dijaloga i potpisanih sporazuma, a za dobrobit svih naroda koji žive na Kosovu i Metohiji.

Kako ocenjujete saradnju sa Srpskom listom?

Srpska lista je važan deo opštedržavnog i opštenacionalnog napora Srbije da se izbori za svoje interese na Kosovu i Metohiji. Kancelarija za KiM, kao institucija države Srbije, i Srpska lista kao politički projekat od nacionalnog značaja, jesu deo iste borbe, i naši napori i delovanje su komplementarni i deo jednog velikog zajedničkog pregnuća.

Da li očekujete da će teroristi iz takozvane OVK odgovarati kako zaslužuju pred Specijalnim sudom u Hagu?

U prošlosti je bilo toliko situacija u kojima su nesumnjivi zločinci iz redova nekadašnjeg OVK-a izbegli suočavanje sa pravdom, da ne dopuštamo sebi da imamo bilo kakva očekivanja, dok ne vidimo prve presude. Neophodno je da zbog budućih odnosa srpskog i albanskog naroda zločinci budu kažnjeni i u tom smislu svi napori su dobrodošli, ali toliko je svedoka ubijeno, nestalo, zastrašeno, i to sve pred očima međunarodnih predstavnika na KiM, da se pitam da li je ikome uopšte iskreno stalo da pravda bude zadovoljena. A da ne govorim tek o potpunom odsustvu pravde pred lokalnim sudovima u Prištini, koji nijedno ubistvo Srba nisu rešili.

Kakva je saradnja državnog rukovodstva i Srpske pravoslavne crkve?

Prirodno je da država Srbija i Srpska pravoslavna crkva sarađuju kada je reč o pitanjima od najvišeg nacionalnog značaja. Posebno me raduje što postoji neophodna sinergija naše države i crkve u pogledu mnogih krupnih pitanja, što je veoma važno zbog snage i ubedljivosti nastupa naše države u borbi za zaštitu svojih državnih i nacionalnih interesa. Veliki je blagoslov da je na čelo SPC došao Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije, čovek duhovnosti, mira i dijaloga što je od velikog značaja za nastavak jačanja poverenja između države i crkve. Kancelarija za KiM godinama unazad ima odličnu saradnju sa Eparhijom raško-prizrenskom i to je vidljivo, ne samo kroz pomoć koju pružamo našoj crkvi na KiM i obnovu preko 45 manastira i crkava stradalih ratu, ali i pogromu 2004. godine, već i kroz činjenicu da smo uspešno sarađivali u rešavanju mnogih strateški važnih pitanja za naš narod u pokrajini. Posebno je važno da se zajednički borimo za očuvanje naših crkava i manastira, naročito u agresivnoj nameri mnogih u Prištini da srpsku duhovnu i kulturnu baštinu prisvoje grubim falsifikovanjem istorije. Nedavno sam bio u Visokim Dečanima, tako da i lično mogu da svedočim o stepenu ugroženosti ovog, ali i drugih srednjovekovnih bisera svetske kulturne baštine.

Koliko je konkretno pomogla kancelarija Srbima u enklavama?

Nikome od naših sunarodnika na KiM nije lako, ali neće se verujem niko naljutiti ako kažem da je Srbima u enklavama u Metohiji najteže. To su malobrojne i zatvorene zajednice, u kojima su svakodnevni izazovi pitanja koje se svuda u Evropi danas podrazumevaju, kao što su sloboda kretanja, pravna sigurnost, fizička bezbednost. Kancelarija za KiM je svesna posebne osetljivosti položaja naših sunarodnika u enklavama i sa specijalnom pažnjom nastojimo da osiguramo opstanak tih ljudi na svojim ognjištima. To činimo i kroz brojna socijalna davanja, pomoć poljoprivrednicima, ulaganje u zdravstvo i prosvetu i na brojne druge načine. Najveći izazov je, rekao bih, uvek prisutan problem bezbednosti, jer taj deo našeg naroda na KiM je najizloženiji i provokacijama i napadima na imovinu, i na to kontinuirano skrećemo pažnju međunarodnim predstavnicima u našoj južnoj pokrajini. Sa svoje strane činimo sve što možemo da našim ljudima u teškim uslovima u kojima žive osiguramo makar ekonomsku samoodrživost, budući da je uglavnom reč o ljudima koji žive od poljoprivrede. Nastavićemo, kao i do sada, da im pomažemo i nabavkom poljoprivrednih mašina, repromaterijala, sadnica ali i da im nadoknađujemo gubitke usled krađa stoke i letine.

Da li očekujete da se oko 200.000 interno raseljenih Srba vrati na svoja ognjišta na KiM?

Važno je osigurati mogućnost i pravo svima onima koji žele da se vrate na Kosovo i Metohiju da to i učine, ali se nažalost to ne dešava jer nema političke volje u Prištini, ali i neophodnog pritiska međunarodnog faktora. U protekle dve decenije Srbija je učinila mnogo da se našim sunarodnicima raseljenim sa KiM olakša život. I dok smo se trudili da uvek izađemo u susret povratnicima, s druge strane, međunarodni programi su išli uglavnom u pravcu stvaranja uslova za integraciju raseljenih u sredinama u kojima su se našli protiv svoje volje. Priština ne samo da nije bila konstruktivan partner u rešavanju ovog problema, već je faktički sprečavala povratak gledajući kroz prste onima koji su zastrašivali potencijalne povratnike i uzurpirali njihovu imovinu. Posledica je nažalost to da je ostvareni stepen održivog povratka na KiM, prema zvaničnim podacima UN, najniži u poređenju sa svim savremenim postkonfliktnim područjima, i ispod je dva odsto. Mi ćemo, razume se, nastojati da pomognemo onima koji žele da se vrate, ali nije reč samo o tome da se nekome da krov nad glavom i kaže: izvoli živi ovde. Održivi povratak podrazumeva postojanje bezbednog okruženja, ekonomske perspektive i mnogih drugih faktora.

 

Pretnje „velikom Albanijom” nisu bezazlena politička fraza

Kako komentarišete pretnje da će se Albanija i samoproglašeno Kosovo ujediniti ukoliko Srbija ne prizna takozvanu nezavisnost Kosova?

Ta pretnja je postala deo političkog folklora u Prištini, što je veoma opasno jer iza nje se kriju opasne i ozbiljne namere, a mnogi se prave da je to tek nekakva bezazlena politička fraza. Beograd u dijalogu sa Prištinom učestvuje jer je interes, ne samo srpskog naroda, da region u kojem živimo bude stabilan i miran, i da nakon teških i izazovnih decenija svi zajedno pokažemo odgovornost i prema sebi i prema drugima. Reč je o političkoj agendi mira i razvoja, čiji je glavni tvorac i promotor predsednik Vučić, i mi ćemo na njoj nastaviti da insistiramo, a pretnje stvaranjem „velike Albanije” su sasvim suprotan, regresivan proces koji nas vraća u mračna vremena sukoba i stradanja.

 

Borba za Kosmet je ozbiljan timski napor države sa predsednikom na čelu

Na čelu Kancelarije za KiM nalazite se nekoliko meseci. Kako biste ocenili svoj rad, i čime ste zadovoljni, a šta biste uradili drugačije?

Naravno da nije umesno da sam ocenjujem sopstveni rad. Povereno mi je da vodim jedan dobro razrađen sistem koji je uspešno vodio Marko Đurić, sadašnji ambasador Srbije u SAD. Kao i svaki vršilac javne funkcije svome poslu trudim se da dam i lični pečat, međutim borba za Kosovo i Metohiju i prava našeg naroda u južnoj pokrajini nije individualna epopeja, već ozbiljan timski napor u kojem ne učestvuju samo Kancelarija za KiM i njen direktor, već čitava država sa predsednikom Vučićem na čelu, pa i čitav srpski narod. Naravno, nove političke i epidemiološke okolnosti donose i nove izazove, ali Srbija se trudi da probleme na KiM rešava na sistemski način, i to je jedini put koji nam može garantovati uspeh u borbi.

 

Komеntari4
3c6c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zlatko
Pa ,sta smo dobili sa tim ZS Opstinama ? Gde su oni i pod cijem ustavu moraju da se vladaju ! i da ih dozvolje posle par decenija izgubice se u Kosovskom Oportunizmu , a jedan deo preselice se u Srbiji !
Божидар Анђелковић
"Одлучили смо да на Косову поставимо војни камп који ће допринети стабилности. Хрватска је недавно донела одлуку о повећању свог војног контингента у оквиру мировне НАТО операције на Косову - Кфор, а операција Кфора има посебан значај за Хрватску, јер се налази у нашем непосредном суседству што може да има посебне импликације на стабилност целе регије", рекао је данас у Приштини министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман.
svetozar krulj
Petar Petković- Niti Vas potcenjujem niti Vas optužujem ali Vam kažem da je ZSO velika ZAMKA za Srbiju koju očigledno ne mogu videti Srpski potpisnici?! Tek potpisana i ,, usvojena,, od PRIŠTINE ons će izazvati i izazivati neprocenjive i nepopravljive posledice?!
Aris
Tako je, Srbija nikada neće odustati da na osnovu Kumanovskog sporazuma zatraži povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet u broju 1000 na zadatke iz Rezolucije UN (povratak na državnu granicu,čuvanje srpske baštine ui manastirta i dr.). Kumanovski sporazum je najjači pravni osnov kojim su se obavezale države KFOR-a da izvrše povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet i treba predati zahtev za ovo dospeće je još od 1999.g. do danas.Sve drugo je OBMANA!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.