petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Nekima je brak sigurna luka, a nekima izvor stresa

Dobra veza je ona u kojoj se oba partnera osećaju dobro – to ne znači da nema konflikata, već nema straha da se ti konflikti ispolje i prevaziđu
Почетак заједничког живота прате велики планови и жеље (Фото: Пиксабеј)

Iako rezultati mnogih istraživanja svedoče da su ljudi u braku fizički i psihički zdraviji,  ređe traže pomoć lekara, ređe dižu ruku na sebe i drugoga i manje stradaju u saobraćajnim nesrećama, nije svaki bračni odnos polisa osiguranja za starost, mentalnu stabilnost i sigurnost.

Brak od koga se očekuje da bude sigurna baza, neretko postaje izvor stresa, a neke zajednice u kojima je prisutno fizičko ili psihičko zlostavljanje partnera, postaju uzrok i traumatskog stresa. Kada je kvalitet bračnog odnosa loš, partneri postaju nezadovoljni, agresivni ili depresivni, a emotivne teškoće u partnerskim odnosima utiču na zdravstveno stanje i posebno deluju na imunološki sistem – kada je duša ranjena i telo pati.

Statistika svedoči da žene snažnije od muškaraca fiziološki reaguju na kvalitet bračnih odnosa – često se kaže da su žene osetljiv „barometar” koji detektuje svaku promenu koja bi mogla da naruši kvalitet bračnog odnosa. Verovatnoća pojave čira na želucu kod žena raste sa povećanjem bračnog staža, dok kod muškaraca ova povezanost nije pronađena.

Žene zadovoljne brakom znatno bolje spavaju od onih koje su nezadovoljne partnerskim odnosom, a percepcija niskog kvaliteta bračnog odnosa kod žena utiče na povećanje krvnog pritiska i ubrzava rad srčanog mišića. Rezultati pojedinih istraživanja ukazuju da se žene zadovoljne brakom ređe razbolevaju u odnosu na one koje žive u brakovima koje doživljavaju kao nesrećne i disfunkcionalne.

– Bračni parovi na sasvim različite načine reaguju na stresne događaje i sa različitom uspešnošću ih prevladavaju. Na osnovu toga možemo govoriti o funkcionalnim i disfunkcionalnim partnerskim odnosima. Svaki odnos tokom vremena neminovno prolazi kroz razvojne krize i očekivano je da partnerski odnos tada postane vulnerabilni, pa dotadašnji način funkcionisanja mora da se reorganizuje, Međutim, pored toga partneri mogu prolaziti i kroz različite individualne krize, odnosno (ne)planirane, (ne)prijatne i (ne)željene životne promene, a svaka promena nosi stresogeni potencijal, kako za pojedinca, tako i za bračni odnos. Dobar brak je onaj u kom se oba partnera osećaju dobro – to ne znači da u njemu nema konflikata, već da nema straha da se ti konflikti ispolje i prevaziđu – ističe dr Jelena Šakotić Šurbalija, profesorka Psihologije partnerskih odnosa na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i autorka monografije i autorka monografije „Brak i stres – disfunkcionalni i funkcionalni partnerski odnosi”.

Naša sagovornica podseća da svaki brak prolazi kroz različite faze, krize i stresove manjeg ili većeg intenziteta. Dolazak bebe na svet, ulazak deteta u pubertet i odlazak naslednika iz kuće, siromaštvo ili loš materijalni status porodice, nezaposlenost jednog ili oba partnera, nemogućnost ostvarenja u ulozi roditelja, hronična bolest, selidba u drugo mesto ili inostranstvo – sve su to krize sa kojima se suočava veliki broj bračnih parova. Ako bismo parafrazirali Tolstoja koji je tvrdio da „sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka je nesrećna na svoj način”, mogli bismo da kažemo da svi bračni partneri imaju krize i stresove, ali ih kvalitetni parovi rešavaju na konstruktivan, a problematični partneri na destruktivan način.

„Mnoga istraživanja ukazuju da je za kvalitet bračnog odnosa i bračnu stabilnost značajna starost partnera pri stupanju u brak. Nalazi različitih istraživanja nedvosmisleno ukazuju da su najnestabilniji brakovi u kojima je dete rođeno pre sklapanja braka, a zatim brakovi gde je postojala trudnoća pre sklapanja braka. Važi i obrnuto – najstabilniji su oni brakovi u kojima je dete začeto tek nakon ulaska u brak”, kaže naša sagovornica.

A na pitanje šta destabilizuje partnerski odnos, ona odgovara:

– Iskustva iz prakse pokazuju da vrlo nepovoljno utiče kada supružnici imaju značajno različite potrebe po pitanju ličnog ostvarenja u roditeljskoj ulozi. Problem neminovno nastaje kada partneri, ili samo jedno od njih, veruje da brak gubi smisao ukoliko u njemu nema dece, iako su pritom oboje u potpunosti zadovoljni postojećim partnerskim odnosom. Izvor bračne nestabilnosti svakako je i postojanje različitih potreba partnera – kada jedan želi, a drugi ne želi decu. Stabilnost može narušavati i to kada oboje žele decu, ali imaju problem sa začećem i(li) održavanjem trudnoće. Podaci govore da se depresija i anksioznost javljaju kod 18,5 odsto žena i kod 7,4 odsto muškaraca a istovremeno, a oni dodatno doprinose negativnom ishodu vantelesne oplodnje – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da vanbračne veze predstavljaju najčešći razlog zbog kog parovi dolaze na psihoterapiju. Rezultati američke nacionalne studije govore da je neverstvo fatalno za bračni odnos – samo fizičko zlostavljanje u braku ima štetnije posledice od vanbračnih veza. Druga studija pokazuje da je skoro četvrtina muškaraca u braku i više od desetine udatih žena imalo vanbračnu vezu, a nalazi novijeg istraživanja iz Rumunije pokazuju da su žene značajno sklonije osudi neverstva, ali su istovremeno i sklonije da oproste preljubu. Nalazi različitih istraživanja ukazuju da je emocionalno nezadovoljstvo češći uzrok za neverstvo žena, a seksualno – nezadovoljstvo muškaraca. Dvanaestogodišnjim istraživanjem u SAD utvrđeno je da je vanbračni seks najbolja najava budućeg razvoda.


 

Komеntari6
fb090
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Анђелковић
Занимљиво је да се до сада никада није огласила ниједна "невладина" организација у вези евентуалног "сексуалног узнемиравања" или насиља унутар истополних заједница! Провидна Сорошова игра свакодневног сатанизовања природне хришћанске породице и хушкање жена против њихових мушких партнера има само један циљ: да (у Европи) што пре буде остварен "план Калерги", идејног оснивача Европске уније грофа Рихарда Николауса фон Куденхофа Калергија ("Практични идеализам", Беч, 1925, године).
Zlatan
U vecini zapadnih zemalja supruznici placaju alimentaciju deci i svojim supruznicima. Uglavnom zene su te koje se odlucuju za "pristojan" zivot od decijeg dodatka, alimentacije za decu i svoje alimentacije tako da muskarac ide na prosjacki stap sto ima za posledicu da isti trpi i tolerise razne gluposti u toku braka. Zbog gore navedenih problema prave se predbracni ugovori i brak se svodi na biznis. Bez ugovora, dolaze sponzoruse, sklope brak i posle 3 meseca steknu milione i sledi razvod.
Zlatan
Veoma povrsna analiza koja je izostavila kljucne faktore koji dovode do nesuglasica i razvoda a to je ekonomnska strana braka koja je zahvaljujuci jakom feminizmu od sademdesetih na ovamo pretvorila razvod u nocnu moru muskaraca na zapadu. Pored toga danas se pokusava dati pravo istopolnim partnerima starateljstvo nad decom koja nisu njihova, ali se po automatizmu kod razvoda deca dodeljuju majci s izuzetkom ako su majke problematicne (alkohol, droga , kriminal)., gde je tu pravda?
Sasa Trajkovic
Живимо у контрадикторним временима, са једне стране нео либерални концепт друштва и потрошачке културе довеле су до девалвације традиционалних вредности па и БРАКА - породице као фундамнета друштва а са друге стране такозвана еманципација жена које своју каријеру стављају изнад породице доводе до кризе ове институције брака. Ако томе додамо и промене културолошке парадигме па се Мама и Тата сада политички коректно зову родитељ1 и родитељ 2 или две маме и две тате или... епилог је очигледан.
Ja
Moje iskustvo: 1. Ne biti u vezi - povremena usamljenost, izloženost socijalnoj stigmi kao i manje ili više prikrivenoj zavisti onih koji bi se rado oslobodili okova svog nesrećnog braka (ispoljava se kroz zlobne, zlurade komentare). 2. Biti u disfunkcionalnoj, konfliktnoj vezi - pakao. 3. Biti na početku veze - raj ili nešto slično tome. 4.. Biti u srećnoj, harmoničnoj vezi (duže od mesec dana) - nemam pojma.
Ti
Po svemu što si nabrojao, vidi se da imaš problema sam sa sobom! Ne padaju ti na pamet riječi: respekt, prijateljstvo, zajednički interesi, uzajamno pomaganje, zejednički porodočni ciljevi: djeca, dom, zajednički izleti i odmori, sve što život čini srećnim. A što je najvažnije STAROST. Lako je dok je čovjek mlad, ali u starosti je partner najvažniji. Roditelji pomru, djeca su kao ptice, odlete iz gnijezda, ali partner ostaje. U bolesti najbolju njegu može prižiti bračni partner. Takođe i radost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja