Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Antišok terapija za Violu fon Kramon

Viola fon Kramon nije jedina Evropljanka u stanju šoka posle Kurtijevog glasanja u Tirani. Umesto što se šokira i što ne može da shvati šta se dešava, i ona, ali i sve njene kolege u Evropskom parlamentu, u Komisiji, mogli bi vrlo lako da preduprede slične stresne situacije u budućnosti
(Новица Коцић)

Viola fon Kramon, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, bila je šokirana time što je kosovski premijer Albin Kurti glasao u Tirani na albanskim parlamentarnim izborima. „Ne mogu da razumem o čemu se tu radi… Neprihvatljivo, bar za mene”, objavila je na „Tviteru” nemačka poslanica u Evropskom parlamentu, i to ne bilo koja, već ona koja treba da poznaje Kosovo bolje od svih ostalih kolega. Ipak, ona je iskreno zapanjena Kurtijevim potezom, bez sumnje je od njega očekivala nešto sasvim drugo.

A očekivala je da slika bude idilična, baš onakva kakvu su u dalekim evropskim prestonicama projektovali u vezi sa dolaskom Kurtija na vlast. Očekivali su socijaldemokratu, Evropejca, borca protiv korupcije i prvog lidera u Prištini koji nema ratnu prošlost. Tako su ga sami sebi predstavljali. A dobili su populistu, antisistemskog vođu i ostrašćenog nacionalistu koji bi da obnavlja projekte nacionalnog ujedinjenja iz 19. veka. Viola fon Kramon ima ogroman entuzijazam za Kosovo, svoju dužnost izvestioca shvata i kao lobistički posao za Kosovo (po sopstvenim rečima), ali očigledno nije nimalo pripremljena za taj posao, jer je dopustila da bude iznenađena što Albin Kurti, kao premijer, glasa u drugoj državi, za parlament te druge države.

Albin Kurti ne samo da je glasao na albanskim izborima, već je njegov pokret Samoopredeljenje istakao trojicu kandidata za poslanike u parlamentu u Tirani. Na taj način on je otišao korak dalje od „običnog” Albanca koji ima državljanstvo Republike Albanije, pa samim tim ima pravo i da glasa na tamošnjim izborima. Činjenica da je na nedeljnim izborima u Albaniji učestvovao sa tri kandidata svog, kosovskog pokreta Samoopredeljenje, jasno govori da Albin Kurti shvata Kosovo i Albaniju kao jedan politički prostor, ne samo etnički.

Kurtijeva prekogranična izborna aktivnost, nažalost, nije jedinstvena na Balkanu, iako je najambicioznija i najotvorenija. I drugi politički lideri u regionu koriste državljanstvo drugih zemalja da ostvare biračko pravo van granica država u kojima obavljaju visoke funkcije. Milorad Dodik je, na primer, u svojstvu jedne trećine šefa države Bosne i Hercegovine, prošlog juna glasao na parlamentarnim izborima u Srbiji. Glasao je tada u srpskom generalnom konzulatu u Banjaluci i to je bio treći put da je iskoristio svoje biračko pravo na srpskim izborima. Ne vidi u tome ništa loše, ni čudno, kaže da samo koristi pravo koje proističe iz državljanstva Republike Srbije, koje je stekao. I lideri bosansko-hercegovačkih Hrvata već dugo glasaju preko državne granice, pa je tako njihov lider Dragan Čović prošle godine glasao i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj.

Dvojno državljanstvo, kao raširena demokratska tekovina u Evropi, nikako ne bi smelo da bude uskraćeno političarima, jer bi na taj način bez razloga bili diskriminisani u odnosu na ostale građane. Međutim, ne može se tolerisati  zloupotreba tog građanskog prava, onako kako to rade pojedini na Balkanu, među kojima je Albin Kurti samo najnoviji i najdrastičniji primer. Njihovi potezi da, kao političari iz „dijaspore” glasaju, pa čak i da se kandiduju, u državama maticama, ne može imati nikakvo opravdanje u tome da imaju dvojno državljanstvo. To njihovo pravo mora imati manju snagu od njihove političke odgovornosti prema državi (teritoriji) u kojoj su se izborili za visoke funkcije, na kojima predstavljaju veliki broj ljudi koji su za njih glasali.

Njihovo favorizovanje etničkog u odnosu na političko, dovoljno govori o glavnom cilju njihovih politika, a to nije ni socijaldemokratija, ni borba protiv korupcije, ni ekonomski razvoj, već – nacionalna stvar. Na istoj liniji je i ideja nove vlade u Podgorici da olakša uslove za dobijanje državljanstva Crne Gore, jer se tim zakonom želi promena „krvne slike” biračkog tela, uvođenjem velikog broja sadašnjih državljana Srbije, crnogorskog porekla, u državljanstvo, pa i u biračke spiskove Crne Gore.

Države „matice” nisu krive što njihovi sunarodnici iz susedstva, a uz to i političari na državnim funkcijama, dolaze u konzulate i prelaze granicu da obave biračku dužnost. Vlada Edija Rame ne može sprečiti Kurtija da dođe u Tiranu, kao što ni Aleksandar Vučić ne može sprečiti Dodika da glasa u Srbiji. Oni su državljani Albanije, odnosno Srbije. U tome ih može sprečiti samo njihova sopstvena odgovornost prema biračima koji su ih doveli na visoke funkcije. A to nisu birači u „maticama”. Oni tu odgovornost očigledno nemaju i zato imamo ove političke turiste, koji svojim glasanjem u matici, a u stvari u inostranstvu, demonstriraju svoje pretenzije na političko pa i državno ujedinjenje.

Zato ne iznenađuje što je nedavni „non-pejper” o promeni granica na Balkanu naišao na tako plodno tlo, jer iza lidera koji glasaju i tamo i ovde stoje na stotine hiljada birača širom Balkana. Kartografija, nacionalna ujedinjenja, velika ova i velika ona država njihov su omiljeni a možda i jedini politički koncept za koji su zainteresovani. U stvari, reč je o populistima desnog spektra, koji osim nacionalnih zastava i mapa nemaju drugu politiku, a na Balkanu je to, nažalost, i dalje dovoljno da se bude neka vlast.

Viola fon Kramon nije jedina Evropljanka u stanju šoka posle Kurtijevog glasanja u Tirani. Umesto što se šokira i što ne može da shvati šta se dešava, i ona, ali i sve njene kolege u Evropskom parlamentu, u Komisiji, u svim drugim evropskim institucijama mogli bi vrlo lako da preduprede slične stresne situacije u budućnosti. Dovoljno je da „ohlade” saradnju sa ovim liderima-selicama, pa i sa njihovim vladama i političkim partijama, jer iz saradnje sa njima ne može da proistekne nikakav evropski pomak. Oni, jednostavno, nisu zainteresovani za tu priču, to jasno i govore i pokazuju svojim gestovima. Glasanjem u inostranstvu, na primer. Oni nisu „tržište” za ideje i vrednosti Evropske unije, oni žele nešto poput „non-pejpera” i za njegovo ostvarenje su više nego zainteresovani.

To nije društvo koje EU želi za sebe, bez obzira na to da li su u Banjaluci, Prištini, Podgorici ili Mostaru. To društvo je na oku nekih drugih pretendenata na uticaj na Balkanu, a oni su daleko od Brisela, Berlina i Pariza. Balkan koji bi oni želeli da vide je region u kojem se iza Kurtija, Dodika, Čovića, Krivokapića i sličnih gomilaju milioni pristalica, koji jedni druge gledaju kao krvne neprijatelje i vrebaju priliku da prvi napadnu. Baš kao pre tridesetak godina kada su mape i etničke pripadnosti takođe bile u političkoj modi.

Zato je i za EU i za Balkan dobro da Viola fon Kramon i sve njene kolege koje se bave Balkanom, što pre izađu iz stanja šoka, da se priberu i okrenu poslu sa onima na Balkanu sa kojima je posao moguć. Njih je, na sreću, i dalje više i njihova podrška je i dalje velika. To, međutim, ne mora da potraje, naročito ako u Briselu budu nastavili da se šokiraju gestovima nacionalista, a da u isto vreme kinje svoje prirodne partnere na Balkanu da nisu dovoljno Evropljani. To je pravi put da od Balkana naprave nešto poput karte iz „non-pejpera”, naravno po cenama iz 90-ih godina.

Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Markovic
Dace ona nama antisok nakon izbora u Nemackoj.
Ludolph
Niko tu nije sokiran, sve je to deo plana. Meni nije jasno zasto je nekome u belom svetu to pitanje stvaranja velike Albanije toliko vazno pa se na njemu insistira preko 100 godina ali je to zaista tako. Samo se ceka pogodan trenutak da se posao zavrsi do kraja. Jos je Kardelj govorio Staljinu kako komunisti planiraju Kosovo predati Albaniji. Ocigledno su imali istog mentora kao i NATO.
n ercegovac
Baš vas uplaši taj talas šokova što se širi Evropom, no ne brinite, jaka je naša Viola.
ангстрем Лазе К Лазаревића
Поштовани директоре Међународног института за безбедност, Др Орхане Драгаш, Ако сам добро разумео наслов Вашег прилога, онда изјављујем да не треба да бринете или да бринемо о стању и реакцијама известилаца ЕП-а за Косово*, г. Виоле фон Крамон..... Чланице ЕУ-е су ослобођене у II светском рату, Маршаловим планом помогнуте у економском развоју и кроз НАТО савез задужене да се боре за освајање природних богатстава на просторима ЕВРАЗИЈЕ... ЗДРАВИ БИЛИ. НИКО НИЈЕ ИСКЉУЧИВИ ВЛАСНИК СВОГ НЕПРИЗНАВАЊА

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.